od Observer » 04. Mar 2014., 13:32
Uglavnom se slažem sa svim napomenama, a detalje izostavljam, da se izbegnu "sabrana dela"...
Ključna stvar na kojoj bi trebalo insistirati je sistem socijalne pravde - koji svima daje istu šansu. U bliskoj prošlosti je ovde taj sistem dobro funkcionisao u većini oblasti (zdravstvena zaštita, obrazovanje, vojska...), ali ne i u slučaju zakonodavne i izvršne vlasti. Aktuelna situacija sa organima uprave, pravosuđem, policijom... ukazuje na potrebu da se "od gore" napravi red u tim oblastima. Red "od gore" ne može da se napravi ako "oni gore" nisu u najboljem redu... ili zašto bi "oni gore", koji nisu u stanju da "urede" sebe, "uredili" bilo šta? To oni, niti mogu, niti hoće...
"Oni gore" mogu da budu autoritet svima ostalima, jedino ako su njihove performanse nadprosečne (funkcionalno znanje etika, svest, kultura...). Konkurencija na tim nivoima vlasti mora da bude takva da nikom ne padne na pamet da je nezamenjiv. Ako je neko na visokom položaju zamenjiv, onda će kriterijum da li može ili ne može da organizuje one kojima je nadređen, verovatno biti jedini kriterijum da se ostane bez posla ili važnog položaja.
Primer... Ministar prosvete, koji je obrazovanje stekao na nekom ozbiljnom univerzitetu, nestranačka je ličnost i ateista. Njegov zamenik, pomoćnici i državni sekretar tog resora realizuju njegov koncept reforme školstva. On formuliše strategiju, a pomenuti podređeni razrađuju načine realizacije. Ako se neki od podređenih protivi ili ne snalazi u uslovima razvoja novog koncepta, šansu dobija neko drugi (konkurencija). Ako se na mesta ministra i pomoćnika dovode apartčici, karijeristi bilo koje vrste ili neki "levaci" samo zato što su "naši", stvar je propala... Da bi ovakav tretman imao svaki nivo hijerarhije, mora da postoji konkurencija. Za učiteljice, prosvetnu inspekciju, direktora škole, pa naviše...
Nastavak primera... Ako je deo reforme potpuno izbacivanje veronauke iz škole, ministar kao, pre svega, politička ličnost nalazi moduse da to prođe politički bezbolno, s obzirom na otpor SPC, njima kolateralne stranke i grupe, kao i populaciju koja se deklariše kao "vernici". Da bi ministar kompetentno parirao otporu pomenutih, mora da ima odgovarajuće obrazovanje (psihologija, logika, filozofija, sociologija), argumente zasnovane na znanju i moralni autoritet.
Da se ne udaljimo od teme, previše... Ako neka politička snaga (naglasak je na snaga) dokaže da će ovako da se ponaša na vlasti, ima razloga da se izađe na izbore, a do tada...
Grešiti je ljudski, al' je osećaj božanski!