od Ivander » 14. Avg 2012., 14:00
U slučaju veštačke selekcije odabiranje se vrši sa određenim ciljem planski, dok kod prirodnog odabiranja ne postoji određeni plan niti razum koji usmerava dejstvo.
Zbog toga je projekcija veštačke selekcije na prirodne odnose vrlo problematična. Ono što je zajedničko i jednoj i drugoj formi selekcije je njihovo dejstvo na genski pul: frekvence alela se menjaju; neki aleli su potisnuti, a drugi se proširuju u populaciji. Smer promena je često različit (veštačka selekcija je znatno usmjerenija i to razvijanju osobina koje odgovaraju čovekovim interesima, a ne interesima same vrste)
Pošto prilikom veštačke selekcije dolazi do mnogostrukih SPECIJALIZACIJA postojećih struktura, mogućnosti daljeg prilagođavanja drastično su ograničene.
1. Kod određenih rasa njuška pasa je ekstremno skraćena, bez obzira na to IDENTITET VRSTE OSTAJE SAČUVAN . Promenljivost oblika glave ipak je ograničena (veštačkom selekcijom glava psa ne može se transformisati u glavu npr. mravojeda)
2. Sadržaj šećera u šećernoj repi može postići maksimalnu vrednost koja se više ne može povećati daljom selekcijom. Zadate su i odgovarajuće granice zrna po klasu žitarica, količini hranjivih materija kod korisnih biljaka, količini vitamina, poboljšanju ukusa, trajnosti itd.
3. I količina jaja kod kokoški, a i količina proizvedenog mleka kod krava se ne može neograničeno povećavati (mada bi čovek to želio)
Navedeni primeri pokazuju da veštačko ubrzanje procesa variranja vodi do bržeg iscrpljivanja genetičkog potencijala.
Putem veštačke selekcije brže se dosežu granice mogućnosti razvoja i variranja vrste.
Pri tome NE DOLAZI DO FORMIRANJA NOVIH STRUKTURA.
Ilustrujmo to sa još nekoliko primera.
1. Kod mutantnog kukuruza "Corn-grass" postojeća struktura umnožava se se na atipičan način.
2. Kod različitih vrsta kupusa menjaju se već postojeći organi: stabljika (npr. kod crvenog kupusa), povećani listovi (kod običnog baštenskog kupusa), zadebljani centralni deo izdanka (kod kelerabe) ili organ produkovan u većem broju (cvast karfiola; cvetovi sterilni)
3. Prilikom povećanja dimnezija plodova takođe se menjaju samo postojeći delovi biljke.
Produžena veštačka selekcija dovodi do homozigotnosti i time smanjuje varijabilnost. Zato što uzgajivač eliminiše sve varijetete i mutante koji štete njegovim ciljevima, OSIROMAŠUJE GENSKI PUL gajenih sorti i rasa; gube se mnogi aleli koji su bili PRISUTNI KOD DIVLJEG OBLIKA.
Od genetičke raznovrsnosti jedne populacije, putem veštačke selekcije moguće je iskoristiti samo jedan deo. Međutim, što je manji i jednostavniji pul gena neke populacije, to su manje mogućnosti selekcije i prilagođavanja.
Tako je veštačka selekcija "razvoj koji vodi u slepu ulicu". Većina gajenih biljaka i domaćih životinja bez čovekove ruke bile bi osuđene na izumiranje. Njihov genski pul može se obogatiti jedino putem ukrštanja sa divljim precima (primanje alela divljih formi). Odgajivači su primorani da ponekad "spasavaju i osvežavaju" gajene oblike povremenim ukrštanjem sa divljim srodnicima.
Veštačko izazivanje mutacija
Na početku ovog odeljka pomenute su 3 metode koje se primjenjuju u gajenju biljaka: ciljana ukrštanja, veštačka selekcija i izazivanje mutacija.
Ako na osnovu iskustava i rezultata proisteklih iz uzgoja želimo da saznamo nešto o MAKROevoluciji, najlogičnije je da pokušamo da izvučemo neki zaključak iz veštačkog izazivanja mutacija, pošto samo mutacije predstavljaju izvor novog u evolutivnim procesima.
U uzgoj i produkciju mutanata ušlo se sa velikom euforijom, ali iskustva su donela otrežnjenje. Veoma je malo ekonomski interesantnih veštački izazvanih mutacija. Njihova vrednost je smanjena usled nepovoljnih i prethodno nepredvidljivih posrednih međudejstava mnogih gena. Fenomen međudejstva različitih gena naziva se PLEOTROPIJA. Pod tim pojmom podrazumevamo činjenicu, da jedan gen istovremeno utiče na obrazovanje različitih obeležja nekog organizma, a isto tako i da veći broj sličnih gena ponekad može delimično preuzeti funkciju nekog mutacijom oštećenog gena.
Usled toga, jedna mutacija može istovremeno da donese i korist i štetu, ili da ne donese očekivane efekte.
Genetičar uzgajivač Lajbengut (Leibenguth) ustanovio je posle 40 god. nastojanja na polju veštačke proizvodnje mutacija, da uzgajanje mutanata nije dovelo do željenog poboljšanja u odnosu na uobičajene metode uzgoja. Kod životinja se ovaj potpuno isključuje. "Jer životinje su za razliku od biljaka genetički jače izbalansirane; zbog toga kod njih sve vrste mutacija još češće imaju letalno dejstvo i drastičnije smanjuju sposobnost preživljavanja (vitalnost) i plodnost (fertilnost)." (LEIBENGUTH 1982, S. 230).
Genetičar biljaka Lonig (LONNIG) (1995, S. 152.) obaveštava, da su zbog ovih iskustava mnoge komercijalne odgajivačke stanice iz svog programa izbacile proizvodnju i uzgajanje mutanata. Očigledno je, da posmatanje rezultata uzgoja-čak i u području koje najviše obećava-ne pruža informacije o mehanizmima MAKROevolucije.
ZAKLJUČCI
1. Uzgajanje biljaka i životinja daje neposredne dokaze o enormnoj varijabilnosti vrsta; međutim, ovo se odnosi na područje MIKROevolucije i ne pruža polaznu osnovu za razvoj evolutivnih novina.
2. Usmerena dejstva selekcije, njihovo delovanje u slučaju veštačke selekcije, vodi do GENETIČKOG OSIROMAŠENJA i time do ekstremnog specijalizovanja i smanjene varijabilnosti.
3. Uzgajanjem su određeni, za uzgajivača značajni aleli, mogu koncentrisati u nekoj populaciji. Međutim, takve genetski "čiste" linije, moraju se ljudskom brigom čuvati od izumiranja ili sprečavati da ne podivljaju. Ovo se postiže stalnim eliminisanjem novonastalih mutacija, stalnim veštačkim odabiranjem i sprečavanjem ukrštanja sa drugim sortama i rasama.