Marko je napisao:Nema potrebe za dodeljivanjem funkcija. Sve je to posledica tehnoloske neefikasnosti. Npr. grupa od 4 coveka, zeli da napravi zgradu, u kasnijim godinama VP-a. Skupimo se, napravimo plan, ideje, ubacimo podatke za datu oblast u kompjuter, dobijemo odgovor. Sve kasnije odluke su na nama. Nema grupa radnika od 300 ljudi, kojima neko rukovodi, koje neko rasporedjuje i slicno, jednostavno, nema potrebe za tim.
Način na koji govorite ukazuje koliko slabo se razumete u ekonomiju i koliko je potcenjujete. Vi zanemarujete čitave
procese proizvodnje, od sirovine do gotovog proizvoda. Nije isto proizvodnja jedne čačkalice i
Boinga 747. Nije isto po utrošku rada, vremena, energije, količini sirovina itd. Jednu čačkalicu mašinski možete napraviti za jedan sekund, a koliko vam treba za jedan Boing 747? Čak i za čačkalicu vam treba drvo kao sirovina. To drvo neko prvo mora da zasadi, da održava, da neguje. Zatim se drva moraju saseći, preraditi i transportovati. Sve to zahteva energiju, dodatne sirovine i održavanje. Mašine koje su potrebne za ceo proces i samu proizvodnju čačkalice se takođe moraju praviti i održavati. Neko mora da izvadi rudu za njih, da na tome potroši energiju, da tu rudu transportuje, da je preradi. Zatim ta ruda ide u visoke peći i topionice (koje opet neko mora izgraditi i održavati). Metal se mora liti u kalupe, a proizvodnja kalupa zahteva opet svoj zaseban proces proizvodnje, dostave i utroška sirovine, rada i energije. Posle kalupljenja metalni odlivak ide na metalnu obradu, pa zatim na sklapanje i testiranje itd.
Ovde sam se samo fokusirao na metalne mašinske delove; elektronski delovi i sklopovi imaju opet čitav svoj proces proizvodnje. Od vađenja ruda, transportovanja, topljenja, obrade, testiranja itd.. Takođe je za elektronske delove i sklopove još potrebna plastika (mislite samo na oblogu svih žica i kablova), koja zahteva čitav svoj proces proizvodnje, prerade i transportovanja, kao i održavanje.
Potrebna vam je i razvijena transportna/putna mreža koja opet zahteva energiju, rad i sirovine za svoju izgradnju i održavanje.
A šta mislite o Boingu 747? Šta je potrebno sve za njegovu proizvodnju? Koliko je potrebno da se sklopi i testira?
Samo bakarnih kablova je u Boingu preko dve tone. Da ne govorim o svim ostalim delovima i komponentama.
Šta mislite koji je proces proizvodnje, utroška rada, energije, vremena i sirovina za Boing?
A šta je sa halama i pogonima gde se Boing sastavlja? I to treba graditi i održavati. I to zahteva sirovine, energiju, rad, vreme i opet svoj zaseban proces proizvodnje.
Sa aerodromima je ista stvar. Treba graditi hale, terminale, asfaltirati piste i graditi čitavu infrastrukturu oko toga. Moraju se kopati kanali za podzemnu infrastrukturu aerodroma: kablovi za dovod struje, vodovodne mreže, kanalizacija, drenažni sistemi, internet/telefonski kablovi i priključci, eventualni gasovodi i naftovodi itd. Materijali za sve ove komponente opet imaju svoje zasebne procese proizvodnje i utrošak rada, energije i sirovina. Moraju se i transportovati i dostaviti na mesto gradnje, što opet zahteva energiju, sirovine i rad. Transportna/putna mreža isto zahteva energiju, rad i sirovine za svoju izgradnju i održavanje.
Sam aerodrom se sastoji od bezbroj komponenti: pokretnih traka, pokretnih stepenica, elektronike, žica, kablova, kontrolnog tornja, grejnih i rashladnih sistema, informacionih tabla, šaltera, sistema za sortiranje prtljaga, čekaonica, restorana, kioska itd. Sve ove komponente imaju svoje zasebne procese proizvodnje i utrošak rada, sirovina i energije. Takođe sve ovo zahteva i konstantno održavanje.
Na aerodromima su potrebne i spasilačko-vatrogasne službe. Sa svom svojom opremom, vozilima i infrastrukturom. Sve se ovo treba proizvoditi i održavati.
Tu su i hitna pomoć, kao i služba za zimsko i letnje održavanje, zajedno sa svom svojom infrastrukturom i opremom.