Zeitgeist pokret i Venus projekat

[stojadinovicp]

Ne postoje dobri i losi ljudi! Dobro i lose zavisi od drustva u kom zivimo. Lovci na glave u sumama Amazona. Nekada su u Starom Rimu hriscane bacali lavovima i t je bio speltakl za celu porodicu. Deca pitaju roditelje "Tata, da li cemo ici da gledamo kako lav jede hriscane?", tata odgovara "Ako budes bio dobar".

Pa normalno da za tebe ne postoje dobri i loši ljudi niti uopšte dobro i loše kada ne samo da veruješ u imbecilne laži nego ih još ovde i širiš.

Bolesniju i maloumniju glupost još nisam čuo... To što su ljudi bili LOŠI pa su smatrali da je bacanje ljudi lavovima "dobro" govori o odredjenim istorijskim aspektima i razvoju itd. ALI NE ZNAČI DA JE TO BILO DOBRO!!!

Nauči da razlikuješ SMATRA SE DA JE DOBRO i JESTE DOBRO jer su to dve nevidjeno različite stvari!!!!!! To što se u nekim delovima sveta SMATRA da je dobro odseći devojčicama klitoris NE ZNAČI DA JESTE DOBRO!!!!!!!!!!!!!!!!!

[Petrovic]

E vidis, VP je osmisljen tako da se skupljaju podaci o najbitnijim parametrima za odredjenu oblast gradjevinrstva (u stvari, za svaku drugu ljudsku delatnost), podaci se zatim skladiste u kompjutersku bazu podataka i na osnovu toga se daju podaci o mogucem broju ljudi koja ta oblast moze da podrzi i slicno. Dakle, kao kada ti ne pravis problem kada ti digitron sracuna kompleksnu matematicku funkciju, tako nema razloga ni da pravis problm oko izlaznih parametara dobijenih na prethodno opisan nacin. Bitna stvar: Kompjter ne odlucuje, vec samo daje najbolje kalkulacije!

Opet pokazujete koliko se ne razumete u stvari što pričate. I danas se sakupljaju podaci o najbitnijim parametrima za određenu oblast građevinarstva i ljudskih delatnosti i skladište u kompjuterskoj bazi podataka i na osnovu toga se donose odluke. Ništa se ne radi nasumice u nauci i tehnici. Sistem se zove GIS – Geographic information sistem (Geografsko informacioni sistem).

Ne bi bilo na odmet da se o tome malo informišete.

Vertikale u ljudskom drustvu postoje, pre svega zbog oskudice, pogresnih sistema vrednosti, tehnicko/tehnoloske neefikasnosti itd. Ljudi, kao svesna, odrasla, zrela bica ne mogu da trpe autoritete. Svakao autoritativno drustvo se raspalo, tako ce i ovo.

Vertikale u ljudskom društvu postoje i uvek će postojati zbog različitosti u ljudima. Njihovim individualnim potencijalima, kapacitetima, snazi, snazi volje, snazi karaktera, mentalnom sklopu, disciplini, karakternim osobinama, sposobnostima, izdržljivosti, upornosti, duhovnoj i intelektualnoj snazi itd.

Ne postoji nikakva vertikalna struktura, hijerarhija....

Evo sada tumačite i Freskove reči po svome. Neka ljudi pogledaju snimak, pa nek sami zaključe šta je čovek rekao. Nije nikome potreban nikakav posrednik za to.

Vodja? Kako? Kako mozes da vodis nesto sto jos ne postoji? Mislis na "idejni tvorac"?

Rekao sam vođa Venus projekta, organizacije koja itekako postoji i koja je vertikalno i hijerarhijski uređena. Od gore na dole. Počev od Freska i Roksen.

Svakog koga interesuje može to sam proveriti.

Znaci, sta je mislio, kada je objasnjavao?

Ne treba niko da objašnjava šta je mislio. Snimak je tu i nek ljudi sami prosude šta je rekao.

Niko nikog ne tera da radi bilo sta, ako on/ona to ne zeli, jer nema potrebe za tim! To je poenta!

Niko vas ni danas u razvijenim zemljama ne tera da radite bilo šta. To je vaš slobodan izbor, čime se želite baviti u svome životu.

Isto tako, potpuno je na vama da se izborite za svoje ciljeve svojim radom, trudom i zalaganjem.

Ono sto je mislio je da, grupa ljudi, koji znaju sta rade, nemaju potrebe za bilo kakvim "vodjom", "liderom" i slicno, jednostavno, znaju svoj posao.

I danas stručnjaci znaju svoj posao, verujte mi. Inače ne bi imali moderno društvo i napredak. Nema ni sada u zdravim organizacijama lidera i vođa u klasičnom smislu. To je prevaziđen način rukovođenja. U modernom menadžmentu se čovek stavlja na prvo mesto. Preporučio bih vam knjige iz emocionalne inteligencije u menadžmentu i organizacionom ponašanju. A struktura i vertikala je i dalje potrebna zbog provere, pregleda i same organizacije rada.

Sasvim logicno kaze da je nemoguce da se radi po principu "bottom-up"....to je nemoguce! Ono sto kaze je da nema svadje "sta ti mislis, sta ja mislim"? Vec se svaka ideja stavlja na test. Ovakav nivo sagledavanja problema se postize obrazovanjem, promenomsistema vrednosti itd.. Znaci, ako mene ne zanima veterinarstvo, necu se time baviti, ako me ne zanima elektronika, takodje, necu se time baviti....

I danas se to tako radi. U nauci i tehnici se svaka ideja stavlja na test i ona dokazana i najbolja se onda izabere. Isto tako i ljudi biraju struku koja ih zanima.

Takodje, VP se bazira na "azuriranju", svaka nova tehnologija se nadogradjuje na staru, svaka nova ideja itd.

I danas se nova tehnologija nadograđuje na staru i svaka nova ideja na staru.

Da, ali to je prevazidjen model ljudskog drustva. Tehnoloska i ekonomska neefikasnost trazi vertikalnu hijerarhiju.

Nije još i verovatno neće biti za još dugo vremena.

Jednostavno, bice moguce da jedan jedini covek "gradi" (nadgleda izgradnju) citavog naselja.

Gde to mislite da je moguće, u kojoj zemlji snova. Precenjujete, ali do maksimuma, mogućnosti tehnologije i znanja koje imamo na raspolaganju.

[Petrovic]

Nema potrebe za dodeljivanjem funkcija. Sve je to posledica tehnoloske neefikasnosti. Npr. grupa od 4 coveka, zeli da napravi zgradu, u kasnijim godinama VP-a. Skupimo se, napravimo plan, ideje, ubacimo podatke za datu oblast u kompjuter, dobijemo odgovor. Sve kasnije odluke su na nama. Nema grupa radnika od 300 ljudi, kojima neko rukovodi, koje neko rasporedjuje i slicno, jednostavno, nema potrebe za tim.

Način na koji govorite ukazuje koliko slabo se razumete u ekonomiju i koliko je potcenjujete. Vi zanemarujete čitave procese proizvodnje, od sirovine do gotovog proizvoda. Nije isto proizvodnja jedne čačkalice i Boinga 747. Nije isto po utrošku rada, vremena, energije, količini sirovina itd. Jednu čačkalicu mašinski možete napraviti za jedan sekund, a koliko vam treba za jedan Boing 747? Čak i za čačkalicu vam treba drvo kao sirovina. To drvo neko prvo mora da zasadi, da održava, da neguje. Zatim se drva moraju saseći, preraditi i transportovati. Sve to zahteva energiju, dodatne sirovine i održavanje. Mašine koje su potrebne za ceo proces i samu proizvodnju čačkalice se takođe moraju praviti i održavati. Neko mora da izvadi rudu za njih, da na tome potroši energiju, da tu rudu transportuje, da je preradi. Zatim ta ruda ide u visoke peći i topionice (koje opet neko mora izgraditi i održavati). Metal se mora liti u kalupe, a proizvodnja kalupa zahteva opet svoj zaseban proces proizvodnje, dostave i utroška sirovine, rada i energije. Posle kalupljenja metalni odlivak ide na metalnu obradu, pa zatim na sklapanje i testiranje itd.

Ovde sam se samo fokusirao na metalne mašinske delove; elektronski delovi i sklopovi imaju opet čitav svoj proces proizvodnje. Od vađenja ruda, transportovanja, topljenja, obrade, testiranja itd.. Takođe je za elektronske delove i sklopove još potrebna plastika (mislite samo na oblogu svih žica i kablova), koja zahteva čitav svoj proces proizvodnje, prerade i transportovanja, kao i održavanje.

Potrebna vam je i razvijena transportna/putna mreža koja opet zahteva energiju, rad i sirovine za svoju izgradnju i održavanje.

A šta mislite o Boingu 747? Šta je potrebno sve za njegovu proizvodnju? Koliko je potrebno da se sklopi i testira?

Samo bakarnih kablova je u Boingu preko dve tone. Da ne govorim o svim ostalim delovima i komponentama.



Šta mislite koji je proces proizvodnje, utroška rada, energije, vremena i sirovina za Boing?

A šta je sa halama i pogonima gde se Boing sastavlja? I to treba graditi i održavati. I to zahteva sirovine, energiju, rad, vreme i opet svoj zaseban proces proizvodnje.

Sa aerodromima je ista stvar. Treba graditi hale, terminale, asfaltirati piste i graditi čitavu infrastrukturu oko toga. Moraju se kopati kanali za podzemnu infrastrukturu aerodroma: kablovi za dovod struje, vodovodne mreže, kanalizacija, drenažni sistemi, internet/telefonski kablovi i priključci, eventualni gasovodi i naftovodi itd. Materijali za sve ove komponente opet imaju svoje zasebne procese proizvodnje i utrošak rada, energije i sirovina. Moraju se i transportovati i dostaviti na mesto gradnje, što opet zahteva energiju, sirovine i rad. Transportna/putna mreža isto zahteva energiju, rad i sirovine za svoju izgradnju i održavanje.

Sam aerodrom se sastoji od bezbroj komponenti: pokretnih traka, pokretnih stepenica, elektronike, žica, kablova, kontrolnog tornja, grejnih i rashladnih sistema, informacionih tabla, šaltera, sistema za sortiranje prtljaga, čekaonica, restorana, kioska itd. Sve ove komponente imaju svoje zasebne procese proizvodnje i utrošak rada, sirovina i energije. Takođe sve ovo zahteva i konstantno održavanje.

Na aerodromima su potrebne i spasilačko-vatrogasne službe. Sa svom svojom opremom, vozilima i infrastrukturom. Sve se ovo treba proizvoditi i održavati.

Tu su i hitna pomoć, kao i služba za zimsko i letnje održavanje, zajedno sa svom svojom infrastrukturom i opremom.

[markovicc]

Na primer, potpresednik ovog udruženja smatra da u takvom društvu niko ne bi radio, već bi se stagniralo kao u crtaću Wall-e

I na primer, i dalje to smatra jer nije dobio nikakav argument ili pokazatelj da bi bilo drugačije.

Ja prvi hoću da imam više. Hoću da mogu da radim više da bih imao više.

Slažem se da je bolestan sistem u kome jedan može da ima 500 000 000 dolara dok 5 000 000 drugih umire od gladi ali da baš svi imaju isto bez obzira ko šta i koliko radi, to je jednostavno, nemam drugu reč, besmisleno. Pri tome se mora dodati da se za neke poslove ljudi moraju školovati godinama dok za neke druge nije potrebno ni da umeju da se potpišu. A imaju isto?

Pa pazi kad bih odmah krenuo da

p.s. ne znam samo što me prozivaš po tituli kao da ona nešto znači? malo je pokvareno, ali dobro...

Dobar dan svim vernicima - svima Vama koji verujete da bog ne postoji.

Naleteo sam sasvim slučajno pa sam hteo da se malo uključim u raspravu.

Pokazatelje je dobio - da čovek neće biti kao u Wall-e, i neke od njih je Nikolic prezentovao ovde, ali to nije dovoljno da se ta ista tvrdnja i dokaže. Ne može da se dokaže ni suprotno... pričamo o stanju koje nikada ranije nije postojalo.

Slažeš se da je bolestan sistem gde manjina može imati skoro neizmeriva bogatstva dok velika većina gladuje. To je bolesno, a sistem gde bi svi imaju isto (ili približno isto) je besmislen. Koji sistem onda nije besmislen i nije bolestan? Sistem koji imamo je bolestan, alternativa koju imamo je besmislena, šta onda? Ipak da se držimo bolesnog sistema?

Kako vi ovde, uključujući i ostale, kritikujete Venus Projekat stiče se utisak da branite sadašnji kapitalistčki sistem. Sa druge strane, tražite da se dokaže svaki izneti stav vezan za Venus Projekat u suprotnom ćete isti nazvati Utopijom, besmislicom, sektom i zagovornike nekim pogrdnim imenima. Loša praksa.

Da razjasnimo neku stvar. Kada kažeš - Ja prvi hoću da imam više. Hoću da mogu da radim više da bih imao više. Ti bi hteo da ti lično imaš više sada kada više radiš nego onda kada si manje radio nego sada (više radiš, više imaš) ili bi ti hteo da imaš više od drugih?

Ako ti hoćeš da radiš više da bi imao više od drugih - da bi se razlikovao od drugih i ako tako većina ljudi želi (ili je genetski takva - jednostavno rečeno - nepromenljivo stanje, konstanta) onda je hijerarhijsko društvo takođe konstanta. U tom slučaju priča o bilo kakvim alternativama je besmislena i nemoguća.

Nije stvar u Venus projektu, onoliko koliko sam ja shvato nakon izvesnog istraživanja, da svi imamo isto, već je stvar da nema onih koji nemaju ništa. Sa druge strane u takvom sistemu kada bi jednom bio oformljen i realizovan bilo bi zaista veliko umeće imati više od drugih. Na primer nateraš zajednicu da ti udeli npr. 50 automobila, zato što ti hoćeš da imaš više od drugih (što više, još, još još...), zato što si takav genetski, i dojadiš zajednici i ona ti zaista dodeli tvojih ličnih 50 automobila (najboljih, najkvalitenijih itd). I odjednom ti imaš 50 automobila, svi drugi ljudi koriste gradske automobile, ili imaju po jedan svoj automobil. Šta ćeš ti sa tih 50 automobila? Da se hvališ po selu kako imaš 50 automobila? Šta ćeš ti sa njima kad oni nemaju nikakvu novčanu vrednost? Nema tržišta, nema novca, nema potrebe za tgovinom. Ne možeš da ih prodaš, jer svi drugi takođe imaju automobil. Ne možeš da ih iznajmljuješ jer opet svi drugi imaju automobil (zašto bi drugi ljudi iznajmljivali ili kupovali automobil od tebe kad već imaju svoj). Nikakvu korist od svih tih automobila ti nemaš (kakvu bi npr. danas imao). A ti kao jedinka možeš da koristiš samo jedan automobil. Možeš ti da ih iz dana u dan menjaš, ali to isto mogu i oni koji nisu dosadjivali zajednici da vrede više od drugih i kako oni zaslužuju da imaju više od drugih i koji nisu tražili da se njima lično udeli 50 automobila. Uzeo sam primer automobila, bolji primer bi bio kuća ili bilo koji stambeni prostor (bilo koja privatna svojina).

Ja čoveka u takvom stanju vidim kao jedinku koja bi počela da troši i da poseduje samo ono što joj treba (ali beskorisno da sad neko uvde uskače sa pričom da će se pojaviti neko kome treba zgrada od 300 spratova i 500 prekookeanskih brodova, nigde ne vodi taka priča jer i ja isto mislim da će za 15ak dana pasti meteor i svi ćemo...). Šta će meni 50 hotela? Danas mi trebaju jer bi debelo profitirao, ali šta će mi u gore opisanom stanju? Čak i kada bi imao svojih ličnih 50 hotela (ja upravljam njima - neka vrsta privatne svojine) ja nužno njima upravljao kao da nisu moji - šta da radim sa njima kad nemam nikakav profit od njih...

Sa te strane i najokorelije ne vidim kao neke koji zahtevaju da imaju više od drugih jer to ne bi imalo nikakvog smisla, kao što danas i te kako ima smisla. Ali, ajde da napišem, ne mogu da Vam to dokažem.

Cela ta Resursno Bazirani Ekonomija ima za cilj da ukloni potrebu za trgovinom. Trgovina podrazumeva da imamo različite entitete koji oskuduju različitim robama (vrednostima, proizvodima, uslugama itd.) i onda se javlja potreba trgovine između tih entiteta (neko ima bakar i pravi od njih lonce, ali nema dovoljno hrane da se prehrani). U cilju poboljšanja (olakšanja, ubrzanja...) trgovine javlja se potreba za univerzalnom robom i tako nastaje novac i tako nastaje i vremenom se razvija celokupna ekonomija svi njeni sistemi, podsistemi itd. Jesam li u pravu?

U temelju je dakle oskudica i njome izazvana potreba za trgovinom. Gore navedeni entitet mogu biti države, gradovi, porodice, plemena kako je u početku i bilo - svi oni koji učestvuju u trgovini (razmeni). AKo bismo mi uspeli da uklonimo oskudicu - šta bi se dogodilo sa sistemom, sa ekonomijom (sa kapitalizmom)? Dobili bi ono gore stanje koje sam opisao svojim rečima.

NAPOMENA: Ja ovde iznosim svoja viđenja, svoje nek stavove, ono što sam ja saznao istraživanjem. To nisu zvanični stavovi Venus Projekta. Zvanične stavove nađite na njihovom oficijalnom sajtu.

[Petrovic]

Why I Don't Advocate The Venus Project and The Resource Based Economy.

[Petrovic]

Kapitalizam – Tržišna privreda











Ostatak serije

[stojadinovicp]

Zeitgeist, the movie Debunked

So, the conclusion is, the film is 99.999% a complete lie, complete farce, made up garbage.

Can we please move on now?

[Element]

Zašto ga ljudi računaju za jedan od najboljih dokumentaraca ikada?

[stojadinovicp]

Ljudi? Oni isti ljudi koji u ogromnoj većini veruju u boga, horoskop, feng-shui i slično?

Stvarno, zašto...

[Element]

Šta tačno ne valja u filmu, ali samo po tvom mišljenju? Ukratko naravno.

[stojadinovicp]

:ura:
Zeitgeist, the movie Debunked

So, the conclusion is, the film is 99.999% a complete lie, complete farce, made up garbage.

Can we please move on now?

[Element]

Ok.

[markovicc]

Zašto ga ljudi računaju za jedan od najboljih dokumentaraca ikada?

To je Vaš odgovor na moj tekst koji sam Vam uputio?

Zaita mislim da niste razumeli šta sam napisao. Prvenstveno sam Vam pisao o Venus Projektu (a to je i tema) i Resursno Baziranoj Ekonomiji i o tome kako bi u takvom sistemu bilo besmisleno navodno tražiti više od drugih u onom smislu koji važi danas jer u ekonomiji koju zagovara Venus Projekat, a to je netržišna ekonomija, kategorije kao bogatstvo i siromaštvo ne postoje, ne bi imale nikakvog smisla. Vaša (a i moja je) filozofija da radimo više i da imamo više, svakako važi u kapitalizmu, ali u RBE i taj "rad" i to "imati više" ima drugačiji smisao. Poslovi u RBE bi se sveli na intelektualne poslove.

To Vam je kao kada se kaže "Ja hoću da radim za platu. Hoću da imam pare da lagodno živim". To je kapitalistička politika. Bogati ljudi ne rade za platu. Mnogi bogati ljudi (milijarderi) ne rade ni 1% kao prosečan radnik (čistač, inženjer, lekar...). Ali to je druga tema. Rad u RBE ne bi bio kado današnji rad, jer bi većini ili verovatno sve poslove obavljale automatizovane mašine (roboti). Ljudi bi se bavili intelektualnim radom. Glup (uslovno rečeno) čovek će da ide u šumu, da rmbači, da vuče i seče drva,... baviće se napornim, nezdravim, rizičnim, fizičkim poslovima dok će pametan čovek da konstruiše mašinu koja će takve poslove da obavlja.

Šuština Venus Projekta je promena ekonomije. Temelj društva, svih društava u istoriji od neolita pa do danas jeste ekonomija koja se bazira na tržištu, odnosno na potrebi za trgovinom, a ta potreba nastaje zbog oskudice koja vlada među entitetima koji trguju. Dakle od prvih plemena koja su obavljala robno-novčanu razmenu (pa čak i pre toga dok je trgovina bila zasnovana na trampi) pa sve do danas zaokvirujemo kao monetarna ekonomija. Venus Projekat ima za cilj promenu ekonomije, promenu tog temelja na kome počiva društvo, odnosno, prelazak sa monetarne, tržišne ekonomije na nemonetarnu, netršišnu ekonomiju prvenstvno tako što će da se ukloni oskudica korišćenjem tehnologije čime će potreba za trgovinom nestati. Kada se promeni temelj na kome počiva društvo neminovno i spontano će se promeniti i sve ostalo što počiva na tom temelju - pravo, politika, odnosi među ljudima, obrazovanje, jednom rečju celo društvo.

Pokušavam da bolje razjasnim svoje stavove jer me možda niste razumeli čim ništa niste napisali. Ali Vi izgleda da i niste baš zainteresovani za neku dublju i ozbiljniju debatu. Izgleda mi kao da ste zauzeli stav vernika koji kategorično odbacuje sve što nije u skladu sa njegovom religijom ili filozofijom.

Što se tiče debunka koji ste mi dali kao argumentovani odgovor. To je kritika i analiza zeitgeist filma, prvog dela iz 2007. godine. To je kritika tog filma a ja sam pisao o Venus Projektu a ne o filmu. Venus Projekat je predstavljen u jednom drugom filmu od istog autora koji se zove Zeitgeist Addendum. To je serijal filmova od Pitera Josefa. U jednom od filmova je prikazana ideja Venus Projekta koji kao projekat postoji decenijama pre zeitgeist filmova. Venus Projekat je prvi put ekranizovan 70tih godina prošlog veka. Prosto rečeno, dajete mi pogrešne argumente.

Čak, šta više, analitičar čijim ste se argumentima poslužili je i sam tehnokrata i veruje u Venus Projekat i slične ideje. To ste mogli da vidite kroz njegove kritike ako ste ih čitali do kraja. Link http://conspiracies.skepticproject.com/ ... -addendum/

Kritičar se ne slaže da je 9-11 bio Inside Job već smatra da su za taj napad odgovorni teroristi sa bliskog istoka. A time sebe neformalno stavlja u sveopšte jednoumlje, u kategoriju onih koji opravdavaju (pa čak i podstiču) svaki rat koji Amerika vodi. to se tiče 9-11, stvar je svakom prepuštena da veruje u šta hoće. Ali to naravno nema nikakve veze sa Venus Projektom i RBE.

[markovicc]

Kada ćete objaviti moj tekst koji sam poslao na ovu temu još pre nekoliko meseci?

Hvala.

[stojadinovicp]

Admini nisu dovoljno ažurni. Mada, kada vidim kakve su budalaštine iznesene, bolje i da uopšte nije odobren.

[Petrovic]

Čitava priča Venus projekta se zasniva na “Luddite Fallacy”.

[markovicc]

Admini nisu dovoljno ažurni. Mada, kada vidim kakve su budalaštine iznesene, bolje i da uopšte nije odobren.

Budite malo precizniji. Navedite mi. Koje sam to budalaštine izneo?

Možda ste u pravu. Ne znam. Ajde da analiziramo.

Ali prvo moram, ponovo, da Vam skrenem pažnju da su moji tekstovi u skladu sa tamem a to je Venus Projekat, a ne Zeitgeist The Movie iz 2007. godine. Argumenti koje ste do sada izneli nemaju veze sa Venus Projektom.

Drugo, analitičar čiji ste link okačili je zagovornik Venus Projekta i veruje u takve ideje, kao što sam za sebe kaže. Kad već njega citirate, jel to znači da ste i vi zagovornik Venus Projekta?

Malo me zbunjuju vaši suprotstvaljeni stavovi.

[markovicc]

Čitava priča Venus projekta se zasniva na “Luddite Fallacy”.

Na neki na način, ali ne sa idejom da se uništavaju mašine.

Ideja je da se promeni ekonomski sistem, a u svrhu toga je i ideja da sve relevantne fizičke poslove obavljaju mašine.

Ideja Venus Projekta nije da se uništava tehnologija niti da se vratimo na staro, a nije ni to da će ljudi zaista, spontano u potpunosti ostati bez posla samim procesom napretka tehnolgoije. To bi značilo da će se Venus Projekat spontano oformiti kad se automatizuju svi poslovi. Automatizacija jeste naophodan ali ne i dovoljan uslov za RBE (Venus Projekat).

Pošto razvoj tehnologije nije filip-flop, pa iz stanja 0 odjenom skoči u potpuno automatizovane fabrike i postrojenja već je to postepen proces koji traje decenijama, vlade i političari će nalaziti načine da zapošljavaju ljude koji su postali "tehnološki višak" zato što ekonomija mora da funkcioniše. Džon Mejnard Kejns, osnivač makroekonomije je o tome dosta pisao, jedini izlaz po njemu jesu "usluge". Zadrava ekonomija je ona gde je nezaposlenost što manja, gde što više ljudi prima platu i ujedno je troši. Što je veća nezaposlenost to je manja kupovna moć tržišta, što je manja kupovna moć tržišta to je manji profit za firme, preduzeća, kompanije i korporacije. Stoga je vladin ključni ekonomski cilj da smanji nezaposlenost.

U tom smislu Država će nalaziti načina da na bilo koji način zaposli ljude... kroz svoje zakonske regulative time što će od kompanija zahtevati da zaposli ovu ili onu struku, kao što kod nas npr pokušavaju kod pekara da uvedu obavezno zapošljavanje bar jednog tehnologa, ili kroz neki državni ili socijalni sektor, kao kod nas, jedan radi ostalih deset bleiji. Nema posla ali plate ima. Nema veze on će je potrošiti. Novac ostaje u otpicaju. Kroz investicije i povlastice, pomoć, olakšanja itd. Sa druge strane, ne razmišlja se mnogo o tome da se automatizuju svi poslovi. Da ne kažem da se o tome u opšte i ne razmišlja. Zaista, da li postoji bilo kakva svest o tome u društvu? Svako će reći da bi tako nešto bilo suludo za naša radna mesta. Danas postoji mnogo poslova koji nisu automatizovani, poslovi koji su često naporni, dosadni i opasni iz sektora npr. građevine, rudarstva, transporta itd. Nivo dostupne tehnologije nije toliko visok da bi svi ti sektori bili "fabrike" bez ljudi. A čak i oni poslovi koji bi mogli da budu automatizovani danas nisu. A odgovor na sve to je - tržište i profit.

Ludisti su videli da jedna mašna zamenjuje njih deset, i da oni postaju socijalni slučajevi pa su se pobunili. Danas je takva ideja neprihvatljiva i nepostojeća, razumljivo. Međutim to su bili tek počeci automatizacije ljudskog rada, odnosno zamena ljudskog rada radom mašina. Čovečansto je danas samo na jednom delu tog puta ka potpunoj automatizaciji.

Da postoji razumevanje Kapitalizma ne bi bilo ovoliko hoaksa i neraumevanja Venus Projekta koliko se danas često viđa.

Suština Venus Projekta jeste promena ekonomskog sistema. To je sve. Dakle, promena sa Tržišne Ekonomije (Kapitalizam) na Resursno Baziranu Ekonomiju. Prostim rečima: Tržišna Ekonomija se bazira na oskudici, Resursno bazirana Ekonomija se bazira na izobilju. Drugim takođe prostim rečima: U tržišnoj Ekonomiji (Kapitalizmu) nikad, ali teoretski NIKAD neće postojati bilo kakav olbik izobilja za celokupno društvo zato što je oskudica sama suština tržišta. Da nema oskudice ne bi bilo ni tržišta. A sa obzirom da celokupno društvo danas počiva na temeljima tržišta, tržište je kao takvo, kao esencija društva postala i oduvek i bila smoregulišući organ koji radi svog samoregulisanja, kao nepisani opšti "zakon" ekonomije, održava oskudicu postojanom pa čak i kad je izboilje moguće kao što je danas slučaj.

Društvo, obrazovanje, zdravstvo, zapošljenja, kultura, tehnologija, politika, sistem vrednosti sve je to u skladu sa Tržišnom Ekonomijom. Društvo o kome govori Venus Projekat je društvo na temeljima Resursno Bazirane Ekonomije.

[markovicc]

ne znam samo što me prozivaš po tituli

Kao dodatni argument mogao bih navesti radoznalost i sklonost ka otkrivanju nepoznatog. Verovatno ćete se složiti da su ljudi radoznala bića. Proučavali bi quick sort algoritam, higsov bozon ili tunelski efekat dioda čak i da nisu monetarno za to motivisani. Marko Ekmedžić nije svojevremeno trčao na seminar o otkrivanju novih čestica (zaboravljajući pritom laptop, ako se dobro sećam) zbog "veće plate", već iz sasvim drugih razloga. Po rečima Mičio Kakua (Fizika budućnosti - citiram po sećanju) "Nama naučnicima se često nude poslovi koji su bolje plaćeni, ali koji podrazumevaju da se odreknemo sopstvenih interesovanja. Retko ko ih prihvati. Motiv koji nas pokreće nije monetarni, već emotivni."

Tokom istorije nisu postojale hiljade Ajnštajna, Kirija, Milankovića... Ogroman naučni napredak čovečanstva može se svesti na kreativni rad pojedinaca, emotivno vezanih za svoja otkrića, iako je, priznajem, često trka u naoružanju otkrivala nove naučne principe (pored tolikih finansija, bilo bi zaista začuđujuće da ne da rezultate). Čak i da se deo ljudi prikloni "dokoličarskom" životu, uvek će biti Milutina Milankovića koji će raditi iz želje za pomeranjem granica, i na taj način doprinositi kompletnom čovečanstvu.

Zašto ljudi rade ono što rade? Hmmm, to je oblast psihologije i koliko sam ja upoznat pitanje motiva u psihologiji još uvek nije potpuno razjašnjeno. Beiheviorizam u psihologiji kaže da se čovek prilagođava sredini u kojoj živi, ništa novo. A ta životna sredina je i kapitalizam. Ljudi će raditi ono što donosi više novca kako bi sebi i svojim bližnjim omogućili kvalitetniji i lagodniji život. Ljudi ne rade ono što rade zbog samog novca već zbog osnovnih životnih potreba i lukzuza koji novcem mogu dobiti u kapitalizmu, odnosno zbog onog što mogu kupiti na tržištu. Odnosno, kvalitetan i lagodan život danas se može ostvariti samo kroz što veće posedovanje kapitala (prvenstveno novca). A u suprotnom, bez novca, može samo da se umre, bukvalno, ili da se živi veoma lošim i nekvalitetnim životom. Dakle, sa jedne strane je strah a sa druge je požuda kao motiv poslovanja u kapitalizmu.

U Jugoslaviji su tokom građanskog rata i ekonomskih sankcija mladi ljudi od 20 do 25 godina ubijali ljude za 20 nemačih maraka. Daš mu adresu i podatke i 20 maraka i ukloniš čoveka koji ti smeta. Verujem da i danas ima ljudi koji bi isto radili za 1000 evra. Zašto su to radili? Sigurno ne zato što su zli ili genetski tako predodređeni.

Međutim kako je tržište nastalo iz stanja oskudice sa ciljom njene regulacije tako danas većina (možda čak i preko 70%) radničke klase (proleterijati ili moderno zaposleni) žrtvuje svojih 10 sati dnevno radeći dosadne, zaglupljujuće ili naporne poslove (koji su uglavnom trošenje i ubijanje ljudskih potencijala) samo da bi platila račune, jela i pila i malo se zabavila ne može se ni očekivati od te velike većine da uradi nešto veliko ili da čine ono društvo koje se smatra za poželjno. Kada bi se sve te osnovne, ali zaista su to samo osnovna sredstva za život, kad bi se one učinile besplatnim i lako dosupnim, ljudi bi imali mogućnosti da dobiju kvalitetno i široko obrazovanje i da urade nešto zaista veliko i da budu poželjno društvo.

Venus projekat smatra da je najpraktičnije ostvariti ovu viziju podizanjem proizvodnog nivoa toliko visoko, da cena, samim tim i vrednost gotovog proizvoda postane gotovo neznatna, dizajnom gradova tako da, za razliku od današnjih maksimalno štede energiju, i "promenom svesti" običnog čoveka tako da ne vidi ništa "loše" ili "nedostojno" ukoliko umesto npr. posedovanja sopstvenog vozila dobije na privremeno korišćenje gradsko, po potrebi. Monopoli, karteli, korupcija, svi mogući "centri moći" sistemski bi se iskorenili zbog jednog jedinog razloga - nedostatka (monetarnog) motiva. Švajcarski decentralizovani sistem kanona dokazuje kako su ljudi potpuno sposobni da sami donose odluke bolje od današnjeg sistema. Venus projekat zalaže se da se ovakav nivo upravljanja spusti još niže, do pojedinačnih gradova.

Neznatna? Sve dok postoji cena to nije ekonimija predstavljena Venus projektom koliko god ona niska bila. Troškovi proizvodnje u ekonomskom smislu svakako ostaju (potrošnja materijala, energije itd) ali nema tržišne cene. Svakako to se i može jedino ostvariti kroz što veću produktivnost koja se ostvaruje tehnologijom. Međutim koncept "štednje" ostao je nedorečen. Svakako da bi se uređaji i mašine konstruisale da imaju što veću energetsku ekonomičnost ali šta je sa potrošnjom svih tih dobara neophodnih za život koja su potpuno besplatna (stambeni prostor, voda, hrana, energija, zdravstvene usluge, transport, obrazovanje)?

Potrošnja u današnjoj tržišnoj ekonomiji je regulisana samim tržištem i nadnicama ekonomskih subjekata (platama). Radnik prima platu koja mora da mu obezbedi preživljavanje i nešto zabave. Ako radnik, iz nekog mističnog razloga koji uglavnom ne postoji, ali hipotetički, radnik ima apsolutnu slobodu da svu svoju platu potroši na kupovinu sapuna. To se neće dogoditi jer bi tako radnik preminuo od gladi. Potrošačka korpa i raspodela troškova je određena platom ili količinom novca koju poseduje ekonomski subjekt.

Međutim, u RBE niko ne bi umirao od gladi ako bi naručivao 200 000 sapuna (ili bilo koje druge robe). A ako bi i postojala razvijana tehnologija i velika produktivnost i obezbedi nekome toliku količinu sapuna to bi bilo u suprotnosti sa "ekonomičnošću" koncepta RBE jer to bi opet bilo rasipanje prirodnih resursa. Morao bi da postoji neki povratni mehanizam koji bi sprečio takvo nepotrebno rasipanje. Šta Vi mislite o tim detaljima? Ne mislim sada na motiv - Zašto bi neko naručivao svaki dan toliko sapuna? ili to da bi ljudi u takvom ekonomskom sistemu i društvu bili drugačiji, svakako bi bili drugačiji, i drugačiji ljudi ga jedino i mogu formirati, ali jednostavno mislim na generalno rasipanje resursa koje se i u ovakvomobliku može pojaviti, neko iz nama sada nepoznatih razloga može početi da zahteva beskonačne količine roba.

[markovicc]

nemoj dami persiras

Procitao sam smesne odgovore na FAQ Venus projekta i sramota me je da pomislim da neko misli da je tu bilo sta pametno receno. Obicni wishful thinking bez ikakve podrske bilo kakvim dokazima.

Plus neistine. Ni po cemu se ne razlikuje od religijske indoktrinacije.

Cisto kao primer: "When resources are available to everyone without a price tag and not rationed, human values undergo considerable change." - referenca? dokaz? neko istrazivanje? NEKAKVA podrska ovakve tvrdnje? Nigde ni traga... Zasto? Zato sto je apsolutna neistina i obicni, i moram da kazem jadni, wishful thinking.

Zar zaista mislite da se ljudske vrednosti ne bi promenile kada bi sve usluge i robe bile besplatne? Odakle Vama dokaz da je to apsolutna neistina?

Sadašnje vrednosti i ponašanja su nastala i postoje između ostalog i zbog tržišnih cena roba i usluga (Ljudske vrednosti nisu nepromenljive, već suprotno što je istorijski dokazano). Da napomenem da su zbog cena ljudi spremni da žrtvuju 10 sati zvog života svaki dan radeći nešto što uglavnom ne vole i nešto što uglavnom ne bi radili. Pa zar bi ljudi radili to što rade 10 sati dnevno kada bi imali sve to besplatno što sada dobijaju kupijući na tržištu za novac koji dobijaju radeći 10 sati dnevno dosadne ili naporne poslove?

Primera i empirijskih dokaza koliko hoćete.

Ljudskim vrednostima i ponašanjem se bavi prvenstveno psihologija i sociologija. Prema tim naukama ljudske vrednosti i ponašanja su u međusobnoj uslovljenosti i zavisnosti i na njih prvenstveno utiče živnotna sredina, ambijent, okolnosti. Porodica, obrazovanje, religija, društvo, moral, običaji.

Posebno ću da istaknem Ekonomiju koja se takođe bavi proučavanjem ljudskog ponašanja od možda najvećeg značaja jer je ekonomija najstarija ljudska praksa - kada je počeo da proizvodi i troši a kasnije i da trguje čovek je počeo da "ekonomiše" odnosno počeo je da se ponaša i da vrednuje prema ekonomskim principima danas veoma dobro razjašnjenim i proučenim. Biću malo slobodan pa ću reći da je ekonomski princip danas nejvažniji princip po kome se određuju i podređuju ljudske vrednosti i ponašanja.

Ne znam kakvo Vas je od svih odgovora zinteresovao ovaj odgovor koji je očigledan i u njemu suštinski nema ništa novo. Ima u odgovorima mnogo većih problema od ovog, kao što je problem zakona i prava ili problem hijerarhijskog društva, odnosno njihovih predloga da nema zakona i da nema hijerarhijskog društva.