od MarkoEkmedzic » 28. Sep 2012., 19:16
Odakle ti ideja da je naduvan Koštuničin citat? Pa to je njegova, da tako kažem "autorska" izjava.
Iz prijave protiv Koštunice, a za podsticanje oružane pobune JSO, i prema njegovim navodima iz štampe, i prema izjavama svedoka iz RDB-a i JSO-a, saznalo se puno o njegovom mešetarenju.
Dva meseca posle 5. oktobra, Gradimir Nalić, kao izaslanik Vojislava Koštunice odlazio je u JSO u prisustvu Radeta Markovića. Predstavljen je toj Jedinici kao budući Ministar unutrašnjih poslova, a on je njima održao patriotski govor, u kom je prema transkriptima sa suđenja, rekao da treba da se okrenu Koštunici, tj. Koštuničinoj strani, i da, ako budu sa Koštunicom – nema Haga.
Kada se u javnosti novembra 2000. godine pojavio izveštaj o praćenju novinara Slavka Ćuruvije, nedvosmisleno se pokazala umešanost Službe RDB u taj slučaj. Time je pokrenuto pitanje smene Radomira Markovića, načelnika Resora državne bezbednosti Srbije. Zoran Đinđić je pretio izlaskom iz tadašnje prelazne vlade: “Marković treba da ode i tu kompromisa nema. To urušava ugled sistema, poverenje u institucije, šteti mu, kao i državi i vlasti” (Politika, 4. novembra 2000). Sledećeg dana, Vojislav Koštunica je ovako odgovorio: “Brzopleto suđenje ljudi sa čelnih položaja u policiji i vojsci, nesumnjivo je protivno državnim interesima” (Politika, 5. novembra 2000). Tek 25. januara 2001. godine Radomir Marković podnosi ostavku, i to ne Vladi Srbije već nenadležnom Predsedniku SRJ, jel'te Vojislavu Koštunici. U toj ostavci Marković obelodanjuje da je sa Koštunicom “imao dogovor” da ostane na funkciji:
“Ostavku podnosim u skladu sa obećanjem koje sam dao Predsedniku SRJ Vojislavu Koštunici, i u skladu sa dogovorom koji smo tada postigli: da ostanem na funkciji do izbora nove Vlade Republike Srbije”
Istoga dana kada, tokom oružane pobune, JSO postavlja svoj politički zahtev za donošenjem zakona o saradnji sa haškim Tribunalom, identičan zahtev postavlja i Vojislav Koštunica.
Osumnjičeni Aco Tomić, koga je Koštunica nezakonito postavio na mesto načelnika Uprave za vojnu bezbednost, umiruje i uverava osumnjičenog Milorada Ulemeka i Dušana Spasojevića da se Vojska neće mešati u oružanu pobunu JSO-a. Ne treba ni naglašavati koji je mućak od čoveka i sramota za uniformu bio Tomić.
U intervjuu nedeljniku Vreme br. 648 od 5. juna 2003. godine, Vojislav Koštunica pokušava da opravda susret načelnika BIA Radeta Bulatovića i osumnjičenog Ace Tomića sa Ulemekom i Dušanom Spasojevićem tokom oružane pobune, neosnovano objašnjavajući “da je Rade Bulatović nenamerno bio učesnik jednog razgovora koji je načelnik Uprave bezbednosti, general Aca Tomić, opet profesionalno i oficijelno, vodio s nekoliko ljudi koji su od njega zatražili prijem. Načelnik Uprave bezbednosti ne može da bira s kim može da razgovara, a s kim ne.”
Naravno da je ovakvo objašnjenje apsurdno jer se kod načelnika Uprave bezbednosti dolazi uz prethodnu najavu i niko ne može “nenamerno” da prisustvuje bilo kom sastanku načelnika Uprave bezbednosti. Pored toga, u doba susreta osumnjičenog Tomića sa osumnjičenim Ulemekom, ovaj već mesecima nije bio Komandant JSO-a niti aktivni pripadnik MUP-a, što je prestao da bude 20. juna 2001. godine, nakon opštepoznatih incidenata koje je izazvao u Kuli i klubu "Stupica". To nije osoba koju osumnjičeni Tomić ima ikakvog razloga da sreće “profesionalno i oficijelno”. Još manje ima razloga da primi notornog dilera droge Dušana Spasojevića, od koga tom prilikom čak i prima poklon, mobilni telefon.
Nedeljnik Vreme br. 637, od 20. marta 2003. objavljuje transkript telefonskog razgovora vođenog 11. novembra 2001. godine u 21:50 između Dušana Spasojevića i nepoznatog muškarca (u transkriptu naveden kao NM):
“Duća je zvao NM-a i rekao mu da je premijer otišao u Kulu. Duća: Zovi ovoga i reci mu da kaže onome da nema šanse da se popusti, samo da ne izdaju. Znači, nema šanse da se popusti, odjebaće ga, sad ko izda – pizda. Svoje zahteve moraju da ispune. Nema sile, osim Koštunice, ako on naredi. NM: Misliš da prekinu? On to neće da uradi. Duća: I verovatno sutra dolaze za Beograd. I nema šanse da odustanu, dok ovaj ne ode. Znači, javi mu da zna, ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj tamo. Samo nemoj sa tog telefona.”
Odavde se vidi:
(a) da je Koštunica bio izveštavan o toku pobune, i
(b) da je, po rečima samih pobunjenika, mogao da naredi njen prestanak, što je propustio da učini.
Na kraju, imamo i ovo, ni najmanje naduvano ili vađeno iz konteksta:
U toku pobune, na pitanje novinara da li je reč o oružanoj pobuni, s obzirom da naoružani ljudi drže u blokadi deo grada, Vojislav Koštunica, tada Predsednik SRJ, odgovara danas već čuvenom izjavom:
“Znate, radi se o ljudima koji po meni nisu, sem možda kada je reč o funkcionisanju saobraćaja, ni na koji način ugrozili bezbednost zemlje. Posao koji oni obavljaju jeste takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme od onih koji imaju. Oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća. Mislim da su stvari rešavane ranije ovoga ne bi bilo.”
Koštunica ovde ponavlja reči koje osumnjičeni Ulemek izrekao u svojoj javnoj podršci pobunjenicima: “Mislim da je jedan ovakav revolt sasvim opravdan i normalan. Znači, recimo, protestuju lekari oni izađu u belim mantilima… protestuju pripadnici JSO oni izađu u svojoj opremi i svojim vozilima… mislim da je to sasvim u redu i da je to njihov način kako oni to ispoljavaju.”
Dakle, sve sami citati, bez vađenja iz konteksta. Ne bih dalje o njemu, jer je u pitanju evidentno mutan politkant i mufljuz, a ne neki autentični savremeni desničar, konzervativac.
O nepostojanju autentične levice ili socijaldemokratske opcije takođe ne bih dužio, jer me ni to mnogo ne interesuje. Nema ni jednih ni drugih, i sve je u srpskoj politici mizerni lov u mutnom.
Što se Čolićke tiče, znaš kako, ako nekoga postavljaš za Ministra prosvete, valjda treba da znaš nešto o toj osobi, i kakav stav ima prema oblasti kojom treba da upravlja. Naravno da je morao da je smeni kada je preterala sa budalaštinama, ali nije trebao na prvom mestu ni da je postavlja za ministra, sa takvim pedigreom poremećenog kreacioniste. I da, da ne bi bilo zabune, svi kreacionisti su poremećeni, jer je tvrdnja da je zemlja stara 6-10.000 godina, da su ljudi živeli zajedno sa dinosaurusima, da su sve životinje koje danas poznajemo tako trenutno i stvorene, da su ljudi pre par hiljda godina bili džinovi od 6-7 metara, da je Nojeva barka istorijska činjenica, itd.
Na ovom forumu sa njima nema diskusije.
Tvoje "ali", na priču o neoporezovanju SPC, nije na mestu. To neodoljivo podseća na priču, "Ma, imamo mi i drugih problema, da bi se sada bavili tim-i-tim... kada rešimo veće probleme, vratićemo se na to-i-to".
Jednostavno, to nije ispravno. Kakve veze ima to koliko postoji agencija u Srbiji, sa tim da SPC ne plaća porez, i namiče nenormalna sredstva bez ikakve finansijske kontrole? Nema nikakve veze. Postojanje jedne nepravilnosti ne poništava drugu, ili možda hoćeš da kažeš da nije važno šta radi SPC, nego daj da prvo rešimo pitanje Dulića, pa ovog, pa onog, pa ako ostane vremena, hajde da pričamo i o SPC?
Kako da ne...
Kao što ti je Dobrica lepo napisao, ovo je forum udruženja koje okuplja ateiste, i to one koji ukazuju društvu na probleme vezane za kršenje principa sekularnosti, zagarantovane Ustavom. I to aktivno... ulažemo tužbe, pravimo akcije, radimo na podizanju svesti građana.
Zato, sledeći put, pre pasusa o političkim problemima koji te tište, postavi sebi pitanje šta ti radiš da bi ih rešio.
A SPC upravo i dobija polet da se bahati sve više i više, zaklanjajući se iza takvih priča koje ti ovde pričaš. Te ima i prečih stvari, te ima i većih problema, te nije sad bitno koje limuzine voze popovi, kad političari takođe voze besna kola... e, ali bitno je sve to. Kao birač i svesno biće, trudim se da napravim dobar izbor onda kada su izbori za političke predstavnike. I to je ono što mogu, uz sporadično iskazivanje protesta ili podrške, na način koji smatram smislenim.
Sa druge strane, na ponašanje SPC kao birač nemam nikakav uticaj, dok ta interesna grupa i te kako ima uticaja na moj život.
Kada se to promeni, uveren sam da će i ovo društvo postati spremnije za odlučniji korak napred, ka civilizacijskim, kulčturološkim i sekularnim dostignućima savremenog sveta.
Ko će pobediti u Americi me iskreno savršeno ne zanima, ili me možda zanima tek kao margina dešavanja koja mi direktno i neposredno utiču na život u mojoj zemlji. Mnogo mi je bitnije kako će se ponašati izabrani predstavnici naroda u Republici Srbiji, nego to da li će u Americi pobediti Obama ili Romni, iako mi je lično Obama prihvatljiviji... da me neko uopšte i pita.
http://www.casovi.in.rsAteista ne veruje niti u jednog boga, ali zato čvrsto veruje u potrebu da društvo postane sekularno, samim tim i napredno i nadasve humano