Nikolic je napisao:Ako smatraš da je kljun ptice nastao od vilice gmizavca, onda moraš da imaš nešto između i čitav niz između, a ne samo kljunove i vilice.
Objasnio sam ranije zašto su takvi prelazni oblici retki. Brzo su ih zamenjivali noviji, prilagođeniji. Marko je dao jedan primer prelaza, a osim toga:
Ove osobine se polako, korak po korak menjaju u daljim fosilima. Zubi polako nestaju (fosil rane ptice zvane Confuciusornis je prvi kod koga se vilica izdužuje u pravi kljun), rep se skraćuje, grudi postaju tipično ptičje a grudni mišići sve snažniji. Iz ove osnovne grupe prvih letećih, pernatih dinosaurusa, razvijaju se dve grupe životinja. Jedna od njih, Enantiornithes, se proširila na mnogo vrsta, koje su sve nestale zajedno sa dinosaurusima; druga grupa, Euornithes, je preživela ovaj pomor, i njihovi potomci su naše današnje ptice.
Dinosaursko poreklo ptica je, naravno, podržano i podacima koji su potpuno nezavisni od fosilnih. Genom ptica je u ugnježdenoj hijerarhiji najbliži genomu reptila. Ptice i dalje sadrže u svom genomu ostatke, pseudogene, iz reptilskog doba; grupa naučnika je, recimo, kod kokošaka reaktivirala jednu tu ugašenu grupu (ništa nisu dodavali, samo su aktivirali postojeće ugašene gene), i dobili su piliće sa vilicama i zubima umesto kljunova.
Uspešno je nađena i jedna potpuno direktna genetska veza. Iz tri veoma dobro očuvana fosila dinosaurusa, tri grupe naučnika su uspele da rekonstruišu mineralizovane ostatke vezivnih proteina (koji su među najotpornijim supstancama u živom svetu), i da sekvence tih proteina uporede sa modernim živim bićima. Po tom poređenju, opet, grupa koja je danas najbliža dinosaurusima su upravo ptice.
Izvor:A faktor vreme koje si uveo je već ušao jednim delom u domen religije,mikroskop ipak nije.
Vreme u domen religije? Ne razumem kakve veze ima jedno sa drugim.
Nikoliću Konfuciosornis je imao pravi kljun, a meni je ovdje dat Hesperornis kao prelazni oblik i koji je imao zube u kljunu. A Konfuciosornis ih nije imao, čak štaviše ima kljun kao i današnje ptice i stariji je barem 20 miliona godina, što znači da nije bilo prelaza čak i po evolucionoj skali. I jesu ptice nekada imale i vilice i zube nikakvo čudo, ali ni svi gmizavci nemaju zube. Čitava grupa vrsta ptica je nađena sa vilicama i zubima a među njima spadaju Sornis i Arheopteriks. O ugnjždenoj hijerarhiji ću posebno dati post.
A sada da se malo ja bavim tvojim linkom.
Sinosauropteryx
Temporal range: Early Cretaceous, 124.6–122 Ma je gmizavac koji ima dlačice, kasnije dolazi od Arheopteriksa koji ima pravo perje. Jer koliko vidim na linku se dokazuje nastanak perja od dlačica.
Nakon Sinosauropteriksa prikazan je
Nothronychus
Temporal range: Late Cretaceous, 92–91 Ma
COPY PASTE SA Nikolićevog linka
Naravno, i ovo je samo primer jednog koraka. Niz od nekoliko desetina dinosaurskih fosila pokazuje dalji razvoj perja. U varijaciji na gornju shemu "B", centar pera se stabilizuje, dlačice sa strane postaju paralelnije, i u trećem koraku nastaje ukrštanje koje proizvodi prepoznatljivo pero (shema C, desno).
Važno je ovde razumeti da mi ne govorimo samo o precima današnjih ptica. Mnoge ove vrste su bili prosto pernati dinosaurusi, čiji potomci su izumrli nakon Jukatanskog meteorskog udara, i kojih više danas nigde nema.
Odg.
čekaj malo prikazuješ mi nastanak perja kod ptica ili kod dinosaurusa? Ali Arheopteriks je imao isto perje kao današnje ptice, a po evolucionoj skali je stariji i od Sinosauroptriksa i Notronihusa i od Kaudipteriksa i od Microraptora.
Microraptor
Temporal range: Early Cretaceous, 120 Ma
Caudipteryx
Temporal range: Early Cretaceous, 124.6 Ma
Archaeopteryx
Temporal range: Late Jurassic, 150.8–148.5 Ma
Ne znam da li me razumeš, ali ovo je isto kao da mi dokazuješ nastanak sisara od gmizavaca, a nađe se neki sisar prije svih gmizavaca.