Blagosloveni Karic

[perakojot]

[Milentijevic]

Vest sa ove naslovne strane koju sam hteo da komentarišem glasi ovako:

Bogoljub Karić sa novim vlastima postigao dogovor o povratku u Srbiju, kao i da se sva krivica u aferi "Mobtel" svali na bolesnog Sretena Karića. Dogovor podržali Tomislav Nikolić i patrijarh Irinej.

Vest jeste bajata (24.07.2013), ali predstavlja odličan primer hrišćanskog licemerja i hrišćanskih dvostruktih standarda. Dva detalja u ovoj mini analizi ističem kao bitna. Kao prvo, Karić planira da "svedoči lažno na bližnjega svoga", dakle planira da direktno prekrši tzv. "devetu božiju zapovest" (koja upravo i glasi tako: - "ne svedoči lažno na bližnjega svoga"), lažno optužujući svog brata za poslovne mahinacije i kriminal u Mobtelu. Kao drugo, Bogoljub to radi zbog lične materijalne koristi, dakle on očekuje dobitak od tog lažnog svedočenja. To predstavlja stravičan primer instrumentalizacije čoveka i njegovog teškog zdravstvenog stanja, što će reći da se tu već krši i ono "ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". Koliko mi je poznato to je jedna od "2 najveće zapovesti" koje je vrhovno božanstvo pravoslavnih i drugih hrišćanskih vernika (Isus Hrist) naložilo svojim sledbenicima.

Vrhunac perverzije tek sledi. Za sve ove prestupe koji su moralno neprihvatljivi i po krivičnim zakonima Republike Srbije, ali i po navedenim hrišćanskim merilima, Bogoljub dobija podršku i vrhovne svetovne i vrhovne "duhovne" vlasti (podrška Predsednika i podrška patrijarha). Ovom prilikom neću komentarisati ponašanje Predsednika (on se makar ne nameće kao nekakav moralni ili bilo kakav drugi uzor), ali ću primetiti kako se izgleda često dešava da hrišćanski poglavari i vrhovni duhovni autoriteti imaju mnogo razumevanja za "grehe" bogatih i moćnih sledbenika, a malo ili nimalo razumevanja za ista dela počinjena od strane siromašnih. Da li bi taj isti patrijarh dao blagoslov za ovako lažno svedočenje lokalnom lopovu koji uz pomoć lokalne policije hoće da zadrži opljačkano blago optužujući svog bolesnog brata za kriminalne aktivnosti?

Ovaj ružan manir licemernog i selektivnog pravdanja grehova bogataša ima dugu istoriju u hrišćanstvu (indulgencija). Hičens u svojoj knjizi "Bog nije veliki" na str. 19. srpskog izdanja u ovom kontekstu navodi i jedan zanimljiv primer. To je primer podrške koju je princeza Dajana za razvod od svog supruga dobila lično od čuvene majke Tereze, još jednog opskurnog lika sa svetske hrišćanske scene. Pružajući podršku za razvod svojoj bogatoj prijateljici Dajani i izražavajući nadu da će sa novim suprugom ostvariti sreću kojoj toliko žudi, ta majka Tereza je istovremeno izrazila protivljenje referendumskom uvođenju prava na razvod u Republici Irskoj. Ako si princeza onda možeš da se razvedeš, a ako si neka nepoznata sirotica udata za siledžiju, pijanca i sl - trpi da bi spasila svoju dušu. Da li postoji neko normalan koji ne oseća gađenje prema ovakvom "moralnom argumentu"?

Ja se već dosta dugo u svom životu pridržavam one MekKartijeve Live and let die. Ne volim da se petljam u živote drugih, niti volim da se u moj život petlja neko sa strane. Ipak, teško mi je kad vidim da se toliko manipuliše nesrećnim i nemoćnim i obespravljenim siromašnim ljudima. Ponekad mi bude žao što pakao ne postoji, pošto vidim da odvratne hrišćanske licemere na "ovom svetu" ne stiže apsolutno nikakva kazna, iako se tako surovo poigravaju sa siromašnima. Naprotiv, hrišćanski poglavari najčešće žive u krajnjem luksuzu, u dvorcima, imaju službene vozače, za razliku od velike većine svojih vernika koji često nemaju novca ni za zadovoljenje osnovnih bioloških potreba (hrana, higijena, krov nad glavom, grejanje), o luksuznoj potrošnji i da ne pričamo. Ne vidim da će toj manipulaciji uskoro doći kraj, ali podršku s moje strane u tome crkva i crkvena lica svakako neće dobiti.