Неки старац је био често болестан , али се једном догодило да током читаве године није боловао.Старац је силно туговао и плакао говорећи-Напустио ме мој Господ и није ме посјетио. НЕ ПОСТОЈИ ЧОВЈЕК НА ЗЕМЉИ КОЈИ ЈЕ ЛИШЕН БОЛЕСТИ И ПАТЊЕ.
Прародитељски гријех је промијенио онај узвишени положај који је Господ подарио људима.Када је изгубио Рај човјек је задобио пропадљивост и смрт.Међутим , милост Божија не напушта нас недостојне и грешне.Болест и недаће за нас представљају и тегобу и награду и УРАЗУМЉЕЊЕ ОД БОГА.
Кад их подносимо без роптања , чистимо се од гријехова, духовно узрастамо и припремамо се за вјечност. СМИРЕЊЕ И ТРПЉЕЊЕ , уздање у Господа и у Његову благу вољу – то је уистину хришћански начин размишљања.Ако је понашање такво, онда оно морално укрепљује болесника и рачуна му се као подвиг.
Болест је вријеме САМОПОВЈЕРЕЊА; ВРИЈЕМЕ РАЗМИШЉАЊА , ВРИЈЕМЕ ПОКАЈАЊА.
Имаћемо на уму да је СВЕ ОД ГОСПОДА, и болест и здравље , а све што је од Бога, то је за наше добро.Због тога нећемо очајавати .Милосрдни Господ никоме од нас неће послати прекомјерна искушења јер је према ријечима апостола –вјеран Бог који неће допустити да се искушате већма него што можете.( 1.Кор.10,3 ).У срцу ћемо чувати и оне ријечи да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије.
Напротив, роптање,протест, озлојеђеност на Све и Всја разарају унутрашњи мир и удвостручују страдања ,а штоје најважније уништавају онај духовни плод ради којег нам је искушење послато,Тај плод је –наше спасење.Повремено нас маловерје , немаран однос према самима себи,и томе слично спречавају да то схватимо и да тога будемо свјесни.
Тело је слуга душе, а душа је царица, и зато се милосрђем Божијим догађа да онда , кад је тело исцрпљено болестима , ослабе страсти и да се човек врати себи ; чак се и сама телесна болест понекад рађа од страсти.
Одстрани грех,и неће бити болести, јер се оне у нама појављују услед греха , како то тврди св.Василије Велики: „ Одакле потиче болест? Одакле потичу телесне повреде? Господ је створио тело, а не болест;створио је душу, а не грех“. Шта нам је од свега корисније и потребније?Сједињење са Богом и општење са Њим посредством љубави.Кад изгубимо ову љубав, ми отпадамо од Њега, а кад отпаднемо , бивамо изложени различитим и многоликим болестима.
Ономе , који болест подноси с трпљењем и благодарношћу, она се рачуна уместо подвига, па чак и више од тога.
Један старац, који је патио од водене болести , говорио је браћи која су долазила код њега са жељом да га лече: „ Оци, молите се да сличној болести не буде изложен мој унутрашњи човек, а што се тиче ове болести, ја молим Бога за то да ме Он не ослободи одмах од ње, јер иако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља ( 2.Кор.4;16 )“.
* * * *
У време болести осећамо да је човечији живот сличан цветићу који увене готово истог тренутка када се и расцвета-да је сличан облаку, који се развеје и иза њега не остане трага, да наши дани ишчезавају као сенка, да наше тело вене као пољска трава, да је живот чак и најснажнијег човека само дах, и да се са сваким дахом он скраћује, да га ударање његовог пулса, слично ударцима клатна, приближава ка последњем часу који готово увек откуца у оном минуту када човек мисли да је до тог часа још веома далеко.
О ,болести, која си горак, али и здрав лек! Као што со спречава труљење рибе или меса, тако и свака болест чува наш дух од трулежности и греховне пропадљивости, не допуштајући страстима, тим душевним црвима, да се залегу у нама.
Страдање можемо да трпимо или да не трпимо, али не можемо да га избегнемо, и нетрпљење неће одвратити страдање које нам је одредио промисао Божији.Од нетрпељивости ( нетрпљења ) , међутим, не следи ништа друго до штета и губитак.Трпљењем се , пак , олакшава свако страдање.Погледај на оне који су већ дуго болесни или на оне који дуго седе у тамници; они се на то трпљење не би навикли, да то нису осећали.Невоља гради трпљење (рим.5;3 ). Насупрот томе, нетрпљењем се увећава болест...( Из писаних поука св.Серафима Саровског ).
* * * *
Кад је, на пример, болесник склон да кротко подноси болест и кад је тако и подноси, непријатељ, знајући дас ће се он на тај начин утврдити у врлини трпљења, приступа да би покварио такву његову добру склоност.Због тога почиње да му наводи на ум многа добра дела која би могао да учини уколико би се налазио у другачијем положају и настоји да га убеди да би, у случају да је здрав, могао добро да послужи Богу и да донесе много користи и себи и другима:ишао би у цркву, разговарао би, читао би и писао ради поуке ближњима, и сл.Кад примети да такве мисли бивају прихваћене непријатељ их чешће наводи на ум, умножава и улепшава, доводи до осећања и изазива жеље и стремљења ка таквим делима, представљајући како би се добро одвијала ова или она дела , побуђујући истовремено у човеку жаљење што су му због болести свезане и руке и ноге.Постепено, уз често понављање таквих мисли и кретања у души, жеља прелази у незадовољство и раздражљивост.На тај начин се ремети пређашње благонаклоно трпљење и болест више не изгледа као лек од Бога и поприште за врлину трпљења, него као нешто непријатељско према делу спасења, а жеља за ослобађањем од ње постаје несавладива, још увек се при том чинећи као начин да се стекне простор за добра дела и угађање Богу сваке твари.
Кад доведе до овога, непријатељ из ума и срца краде онај добар циљ жеље за оздрављењем и , остваривши једино жељу за здрављем, присиљава да се на болест раздражљиво гледа не само као на препреку за добро, него као на нешто непријатно само по себи.Отуда нетрпљење, које се не лечи добрим помислима, добија снагу и прелази у роптање, лишавајући болесника пређашњег спокојства које је потицало од храброг трпљења.Непријатељ , се међутим, радује , пошто је успео да га поремети.Управо тако непријатељ ремети сиромаха који трпељиво подноси своју судбину, изображавајући му каквим би се добрим делима украсио када би био богат.
Од свих ових искушења лако се избавља онај који има искусног руковођу, саветника и сабеседника, ако са смиреном покорношћу следи њихова упутства.Онај , пак , који је из неког разлога лишен таквог добра, нека пази на себе и нека строго и према хришћанским начелима, којима се мора уређивати живот сваког од нас, научи да разликује добро од рђавога.Ако прилике које нас, како нам се чини, спречавају да проширимо своја добра дела, не долазе од наше воље, него су нам послате од Бога , ти их покорно прихвати и не обазири се ни на какве наговоре, који те удаљују од ове покорности.Када ти пошаље такву прилику , Бог од тебе не очекује ништа, осим да се понашаш и да поступаш онако , како од тебе захтева и како ти омогућује прилика која ти се указала.Било да си болестан или сиромашан ,трпи. Бог од тебе не тражи ништа, осим трпљења.Када храбро трпиш, ти непрестано твориш добро дело.Уколико храбро трпиш, ма у ком тренутку да на тебе погледа Бог, Он ће видети да чиниш добро или да обитаваш у добру, док здрав човек добра дела твори са извесним временским растојањима.Зашто онда , желећи да промениш свој положај, желиш да замениш боље за лошије? ( Свети Јефрем Сиријски )
* * * *
Од сведоброга Бога само добро може да потекне, а не и зло-и сама твоја болест је добро, а ти негодујеш, малодушан си, очајаваш; трпи и благодари;за вољне сласти у младости-долазе невољне болести у старости.
Ко пострада телом, престао је да греши ( Петр.4;1 ) Ето зашто су страдања и крст неопходни хришћанину: без страдања и без тескобе, наше тело се јогуни, махнита и греши, гневи Бога, узрокује искушења и себи и души.О тело , грешно и многострасно, од којега долази све зло у људском роду!О, срце , многострасно и нечисто!Што излази из човека, оно погани човека.Јер изнутра, из срца , излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства,пакости, лукавство, разврат,зло око, хули на Бога, гордост, безумље.Сва ова зла изнутра излазе и погане човека ( Мк.7;20-23 ).Ето где је извор зла –у човековом срцу! ( Свети Никодим Светогорац ).
* * * *
О страдању деце
О томе је преподобни Григорије упитао блаженог Нифонта ( епископа кипарског ) , говорећи:
Ево,оче мој , видим да од љутих болести страдају и дечица;какав су грех она учинила?Како да схватимо, због чега њих обара Бог?“
Блажени је одговорио:“ Када се умноже људски греси и када људска злоба већ постане неизлечива, онда Господ узима к Себи њихову децу и шаље на њих многе и тешке болести, како би уразумио њихове родитеље.Зар се онда , када гледају мучење своје деце, која нису сагрешила, неће уплашити, зар се неће обратити на покајање?Зар они неће повикати: „ Тешко нама , грешнима, јер се због наших безакоња муче незлобива дечица!Шта ће се догодити нама, грешнима, у страшном дану Другог доласка Господњег? Ако се, када то виде, родитељи не поправе, него наставе да живе у пређашњем безбожништву, онда ће бити изложени још већем, страшном мучењу, јер су били кажњавани, и нису се уразумили.Оној деци , пак, која су овде пострадала и била мучена зато да би се њихови родитељи обратили покајању, Господ ће дати венце и почасти у вековима бесконачног живота“.
„ Али , свети оче“, рекао је на то преподобни Григорије блаженом Нифонту, „ у Писму је, ето, речено да ће сваки добити према својим делима, а није речено да ће примити – због грехова другог“.
Блажени Нифонт је одговорио:“ Милосрдни Господ види окамењеност ( задриглост) човечијег срца и његову неразумност, јер многи , који су на земљи, ради славољубља прихватају на себе велике напоре, ропћу на Бога и у својој ожалошћености чак призивају и смрт, али се за своје грехе не кају и не брину о својим душама.Из тог разлога Господ разним недаћама кажњава како децу , тако и саме родитеље, да би се дечјом болешћу очистила родитељска безакоња и сами родитељи подстакли на покајање, да би се тиме оправдали на Страшном суду.Према томе, сине мој, знај да дечица која су без греха страдају зато да би због своје преране смрти задобила непропадљиви живот, и да би њихови родитељи, због њихових страдања, били удостојени целомудрености истинског покајања. Сергије Нилус, Скривена светиња
Ко претрпи до краја , спашће се (Мт.10;22).
Имај на уму да, када дође невоља, не можеш да је збациш као тесну одећу и да треба да је трпиш.Било да претрпиш хришћански, или да трпиш нехришћански, ти, свеједно неминовно мораш трпети, с тим што је боље да трпиш хришћански.Роптање неће избавити од несреће и само ће је отежати, док храброст и смирено покоравање одлукама промисла Божијег одузимају недаћама тежину.Буди свестан да се и не налазиш у тако великој несрећи и помисли – да је Господ хтео да поступи с тобом сасвим праведно, какву би несрећу требало да ти пошаље?Изнад свега се моли, и милостиви Господ ће ти дати чврстину духа уз коју ће се, чак и онда када се други буду чудили твојим недаћама, теби чинити да ништа не трпиш. ( Свети Теофан Затворник)
* * * *
Бити благодаран у недаћама- већа је заслуга него давати милостињу ( Св.Димитрије Ростовски).
Утеха болесноме
„Здравље је дар Божији , говорио је преподобни Серафим Саровски-„али тај дар није увек користан.Као и свако страдање, и болест има силу да нас очисти од душевне нечистоте, да избрише грехе,да смири и умекша нашу душу, да нас примора да се замислимо , да постанемо свесни своје немоћи и да се сетимо Бога.Због тога су болести потребне и нама и нашој деци“.
Требало би да благодаримо Богу за болести и искушења, јер кроз њих бивамо испитани у љубави према Господу, постајемо Му ближи, и у томе је циљ живота хришћанина-да иде ка Христу, нашем Спаситељу.
Болест је крст и благи јарам који води ка вечном блаженству.Зато будите храбри усред таласања, предајте се вољи Божијој, с радошћу и благодарењем подносите болест, знајући да се телесним болестима исцељује душа.
Утеху у болестима и недаћама треба тражити у Исусу Христу, јер ћемо у противном узалудно тражити утеху.
Онај који болује и благодари на томе велики је пред Богом и једнак је ономе који води пустињски живот.Ти,који болујеш, заблагодари Господу, јер ти је дао најнепосредније средство за спасење.
Догађа се да бплест захвати ( тело ) због тога да би пробудила успавану душу.
Немогуће је да се, када идемо путем правде, не сусретнемо са жалошћу, да се тело не исцрпи од напора и болести и да остане непромењено, само ако заволимо живљење у врлини.
Као што лек доноси корист телу, тако и болест доноси корист души.Болест није несрећа, него поука и Божија посета;болесног преподобног Серафима саровског посетила је Мајка Божија; и нас, ако смирено подносимо болест, посећују вишње силе.
Болест избавља од многих душевних страсти;апостол Павле говори:Спољашњи човек се распада, али се унутрашњи обнавља ( 2.Кор.4;6 ).
О служењу болеснима
Угађај болеснима, највише због тога да би тиме задобио милосрђе, као што сам често говорио;при томе ће, кад се ти разболиш, Бог подићи човека који ће послужити теби, јер је Он рекао:Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити ( Мт.7;2 )
Неко служи болесника , али га служи зато да би имао награду;то је такође неразумно.
И зато , ако му се догоди нешто жалосно, то га лако удаљује од овог доброг дела, и он неће досегнути његов крај, будући да га твори неразумно.Онај , пак , који разумно служи, служи ради тога да би задобио милостиво срце, да би задобио осећање састрадања;наиме, када неко има такав циљ, онда тај, ма шта да му се догоди-било да је то неко ожалошћење,које долази споља, било да сам болесник почне да негодује против њега-све то подноси без пометње, гледајући на свој циљ и знајући да више добра чини болесник њему, него он болеснику.Верујте да се онај, који разумно служи болесника, ослобађа и од страсти, и од битке.Познавао сам брата који је трпео битку са нечистим помислима, и од ње се ослободио тиме што је разумно служио болесника који је страдао од водене болести.
Из Отечника св.Игњатија ( Брјанчанинова ).
Послије дивног и поучног предавања Отац Владислав помазао је све вернике освећеним уљем, честитао наш празник- ШКОЛСКУ СЛАВУ-СВЕТОГ САВУ! Да сви следимо пут Светог Саве нашег учитеља-Светитеља.Амин!
Љета Господњег: 27.01.2010.год
LINK
