Naime, usred letnje navale rodbine na nasu kucu,a u cilju njihove zanimacije, odlucila sam da ih jedan dan odvedem u Viminacium.
Viminacium je bio, kao sto svi znate, grad i vojni logor, ali ono tamo nalazim fascinantnim su kupatila. Kade sa toplom vodom, kade sa hladnijom vodom, sistem koji je koriscen da se napravi para ili zagrevaju bazeni... no, svakako, to nije bilo nista neobicno za paganske gradove, smatralo se da grad i nije grad ukoliko nema javno kupatilo, bar jedno. Neka kupatila su i sami bogatasi pravili; negde se placao ulaz a negde ne, te je i vrlo dobro poznata cinjenica da su cak i robovi redovno isli u besplatna javna kupatila da se okupaju. Svrha tih kupatila nije bila samo higijena, koja se smatrala izuzetno vaznom, vec i druzenje. Iako su bogatiji ljudi u svojim kucama imali i svoje kupatilo, ipak su isli i u javna; da se druze, sklapaju poslove, nalaze kontakte, ili razglabaju o politici. Neka kupatila su bila zajednicka, u smsilu da su te tu kupali i muskarci i zene a neka pak odvojena.
I tu se ja setih Nikolaja i njegove zalopojke nad sapunom i tekucom vodom.
Usponom hriscansta, takva normalna praksa redovnog kupanja je sistematski iskorenjivana. Javna kupatila su pocela da se smatraju opscenima, zajednicka pogotovo, te su zatvarana, rusena, a nova se, dakako, nisu otvarala. Samo kupanje, kao forma ulepsavanja (?!) se smatralo ugadnjanjem telu i tastinom (?) te je kao takvo bilo nepozeljno. Takva praksa je dovela do sistematskog unistavanja javnog zdravlja citave populacije Evrope.
Redovno kupanje nije bilo samo praksa u Grckoj i Rimu, pre izgleda da je to bio panevropski obicaj. Kod naroda sa severa, na primer, se to vidi i u imenima koje su davali danima u nedelji. Naime, poslednji dan u nedelji je bio subota, odnosno Lørdag/Laurdag (norveski, iz starog Laugardagr- dan pranja, kupanja). Tada su se kupali ljudi, ali i kuce su se takodje cistile, jer se smatralo nepozeljnim da se u sledecu nedelju udje sa necistocom iz prosle. Dakle, kupali su se bar jednom nedeljno, ako ne i cesce, kupanje je bilo bitan deo politeisticke filozofije. Iako se o starim Slovenima ne zna bas toliko puno, ostalo je zabelezeno da su imali ritualna kupanja, kao i praznik Kupalo (kasnije smatran takodje ospcenim i degutantnim a usled nemogucnosti iskorenjivanja pretvoren u Ivanjdan), kada se organizovalo zajednicko kupanje svih stanovnika zajednice, muskih i zenskih, mladih pogotovo.
Pretpostavlja se da su ziveli poput ostalih severnih naroda, a svetilista su im, pored suma, gajeva itd, bili i izvori i reke, sto opet ukazuje na vaznost vode. Sama rec higijena je potekla od imena grcke bognje Higeje, boginje zdravlja.
Sa hriscanstvom dolazi drugaciji odnos prema higijeni i zdravlju. Kao sto sam vec napomenula, javna kupatila, koja su bila od presudnog znacaja za zdravlje evropske populacije je crkva proglasila gresnim i nemoralnim i energicno se zalagala za njihova zatvaranja. Po recima Paule, rimske aristokratkinje i vrlo predane hriscanke, so to speak, "Cisto telo i cista odeca odaju necist um".
Slicne stavove iznosi i sv. Jerom, autor Vulgate: "Onom ko se okupao u Hristu nije potrebno drugo kupanje."
Uprkos insistiranju na iskorenjivanju higijene, javna kupatila su dugo zivotarila, premda ne u onom sjaju koje su pamtili paganski Rim i Grcka. U VI veku su u Konstatinopolisu je postojalo nekoliko kuaptila, medjutim, usled neodrzavanja kao i konstantnih javnih osuda, tokom VII i VIII veka, potpuno su nestala.
Ovo je, dakako, rezultiralo katastrofom. Istorija belezi epidemije na do tada nevidjenom stepenu, bar od pojave pisma. Najistaknutiji primer je takozvana Crna smrt, epidemija bubonske kuge koja je pogodila Evropu 1347. Smatra se da je trecina evropske populacije podlegla bolesti. Takodje, pojavljivale su se i nove bolesti, jer je nehigijena sjajan nacin da pokazete kako pruzate podrsku virusima; sifilis, na primer, koji je poceo kao kozna bolest, ne narocito zarazna, je usled poboznosti u Evropi, evoluirao u opasnu (bar tada) polnu bolest.
Nepranje se zapatilo u svim drustvenim slojevima, ne samo nizim ("Nije pristojno za jednu damu da si trebi vaske u prisustvu gostiju, to se radi u krugu porodice!"). Evropa, koja je do tada izuzetnu vaznost davala zdravlju i higijeni, i na ljudsko telo gledala kao na lepu stvar, je, sa dolaskom hriscanstva, na gore promenila svoj pogled; ljudsko je telo postalo opasna stvar, pokvarena, i iskusenje, briga o zdravlju tastina, bolest volja bozija a medicina je postala "pagansko carobnjastvo" te se na nju u najmanju ruku podrozrivo gledalo, neretko kaznjavalo i smrcu, pogotovo ako je lecenje travama bilo u pitanju.
Vecina se ljudi danas strese kad pomisli na srednjevekovnu stroku i prljavstinu.
Ono sto je ironicno je da bi se verovatno i prosecan gradjanin Atine, recimo, isto tako stresao.
