Kako ne izaći na glasanje... bez suvišnih "zašto"...

[Observer]

Odgovor na pitanje: "Kako ne izaći na glasanje?" jednostavan je... Dovoljno je, na primer, samo ostati kod kuće...
Odgovor na pitanje: "Zašto ne izaći na glasanje?" zahteva neka dodatna objašnjenja.
Dva su osnovna razloga zbog kojih intelektualno, emocionalno i moralno emancipovan i situiran pojedinac* ne može da učestvuje u ovoj predstavi:
a) glasači i
b) oni za koje se glasa - tj. kandidati.

Možda će dilema zašto bi glasači bili razlog za apstinenciju biti suvišna, ako se ima u vidu sledeća virtuelna situacija: ako bi sada, nekim slučajem, ovde bili organizovani izbori sa pitanjem: "Da li u Republiku Srbiju da dođe sreća, blagostanje, mir ili nesreća, nemaština i rat?", pobedila bi, verovatno, prva opcija sa rezultatom 51%:49%.

Suviše mala razlika i rezultat koji je neizvestan do kraja brojanja glasova, ukazuju na potrebu da se osvrnemo oko sebe i analiziramo komšije, kolege, prijatelje, poznanike... U vezi sa tim je i pitanje: da li pristojan* čovek treba da bude u istom glasačkom redu, gde i neki iz onih 49%. Verovatno ne treba, ali to je manji i sporedan razlog za apstinenciju.

Kandidati za koje se glasa su veći problem: zašto bi neko ko autentično zadovoljava nabrojane uslove* davao bilo kakav legitimitet intelektualno limitiranim, emocionalno nestabilnim, moralno problematičnim, često i nepismenim mufljuzima (kandidatima) bez obzira da li su oni "fancy ološ" ili samo "ološ vulgaris"?

[Observer]

Uočljiva je sličnost religije i politike: kao što "vernici", "verski" aktivisti i crkve ne vole ateiste, ni prosečni glasači, politički aktivisti i političke stranke ne vole apstinente, i to iz, najmanje, dva razloga:
a) kvare im osećaj "značaja" i
b) kvare im posao.

Ako je nečija nadprosečnost u nekoj profesiji (obrazovanost, informisanost, moralnost...) u velikom neskladu sa ispodprosečnim vrednostima profesionalaca-političara, eto osnovnog motiva apstinencije od glasanja i eto razloga za frustraciju i prosečnog glasača i političara: realno superiorni status apstinenta kvari kod ovih drugih osećaj "značaja" ("... šta misli o sebi, kad neće sa nama...").

Prosečni glasač redovno "žali" za egalitarizmom teških situacija, jer je jedino u nekom haosu (sankcije, restrikcije, inflacija...) mogao da živi "ravnopravno" sa onima koji po većini parametara pripadaju nekoj višoj društvenoj klasi ("kad nema struje, džabe ti je što si faca" ili "... kad nema 'leba, ne vrede ti te tvoje pare..." i slično). Biti sa takvima u redu za glasanje?

Prosečni glasač nije funkcionalno misleći (formalno obrazovanje tu nije presudno) i ne odlučuje se za neku političku opciju, već za njenog istaknutijeg predstavnika, a najčešće na osnovu parametara koji su na granici iracionalnosti (lider, čvrsta ruka, domaćin, patriota, vernik, čovek iz naroda, lepo priča...). Biti sa takvima u redu za glasanje?

Prosečni i površni glasač skoro potpuno zanemaruje činjenicu da bi politika trebalo da bude upravljanje sistemom - jedan zamoran, odgovoran i pomalo dosadan, uglavnom administrativni posao. Česte zamerke autentičnim apstinentima ("... kandiduj svoju stranku/ideju...") nisu opravdane, jer se zamenom uloga povećava rizik da političari, koji uglavnom ne umeju ništa drugo da rade, naprave veliku štetu. Sa druge strane apstinenti bi u bavljenju politikom bili u situaciji da rade posao koji je ispod njihovih intelektualnih performansi, radnih navika i odgovornosti, što bi dugoročno ugrozilo funkcionisanje sistema. Biti sa takvim glasačem u redu za glasanje?

Kod retkih pragmatičnih političara (pragmatični glasači su uglavnom rodbina koja se nada privilegijama) racionalni faktori su važniji u kreiranju izborne i svake druge strategije u odnosu na iracionalne (popularnost...). Ovaj tip političara (posebno ako je iz stranke na ivici izbornog cenzusa) uzeće u obzir da je glasačka apstinencija loša reklama, da je indikator besmislenosti nekih političkih opcija i opasni faktor korekcije njegovog i neodgovornog ponašanja na celom političkom tržištu. Kritika apstinencije obično dolazi iz tih "close-to-the-cenzus" stranaka i njihovih aktivista, kroz kvazi-idealističke zamerke ("izbegavanje lične odgovornosti", "manje zlo je bolje" i slične nebuloze). Raspravljati sa takvima o apstinenciji?

Jedini problem je što apstinencija kao korektivni faktor ima samo retroaktivno dejstvo - vidi se tek posle izbora.

[Observer]

U prva dva priloga teme su pretpostavke o razlozima nečijeg neučestvovanja u glasanju, a ne na izborima: izbor je kad može da se bira.

S obzirom da se u ta dva priloga ne spomiju "glupi i nesposobni" ili bilo čija "optužba" za "krivicu" i "neuspeh", očigledno je da se "čitalo između redova" umesto da je pažnja posvećena sadržaju.

Sloboda da se ne izađe na glasanje (uz detaljno i logičko obrazloženje) nije manja od slobode da se glasa (makar i samo uz parolu o slobodi), pa ne bih da ovo bude uvod u svađu sa neistomišljenikom, već diskusija korisna i za druge. Korisno za druge je kad još neko ko neće da glasa kaže da li su njegovi razlozi isti ili različiti...

[perakojot]

Pogresna postavka stvari.
Ako nijedna pekara ne pravi kifle kakve se meni svidjaju - ja necu da jedem kifle.
To je moguce resenje ali nije dobro. Dobro je resenje - da naucim da pravim dobre kifle pa da ja otvorim radnju i prodajem te dobre kifle. To je jedino kvalitetno i praivlno resenje. Drugo je kukavicluk, lenjost i konformizam.

U prevodu. zasto se onaj kome ne odgovara ne organizuje i izadje na izbore?
Generalno, ima pravo da ne izadje, ali nema posle pravo da se buni da mu nije dobro posto nije iskoristio svoje pravo da bira i da bude biran. To je nerazdvojivo.
Politika nije bioskop, pa da li cu da gledam ili necu. Politika je zivot i ja nemam rezervni zivot.
Moram da se borim da mi sada bude bolje a ne da apstiniram i glumim ...

[Observer]

Ne raspravlja se o argumentima, već samo o zaključku (ne na glasanje, već na izbore), što je znak da prilozi treba da budu kraći... Aj' ispočetka...

Ako nijedna pekara ne pravi kifle kakve se meni svidjaju...

Ako fudbalsko prvenstvo ne valja (loš fudbal, nameštanje, navijači, huligani...) neću da idem na utakmice. To je moguće rešenje, ali nije dobro. Dobro je rešenje - da naučim da igram fudbal (Ronaldo?) ili da osnujem svoj klub (Real?) i pobeđujem. To je jedino kvalitetno i pravilno rešenje. Drugo je kukavičluk, lenjost i komformizam.

Znači, ako nećeš da navijaš ni za jednu stranku (loša politika, lopovluk, aktivisti smarači) onda moraš da osnuješ svoju i da se uhvatiš sa nama u kolo. Moraš da budeš kao mi i učestvuješ u ovom reality show, jer se mi loše osećamo ako je malo izvođača i publike. Štogod je masovnije, mi sebi i drugima izgledamo "značajniji", a možda se nešto i ućari...

Izabrao sam, međutim, efikasniju strategiju: da edukujem glasačko telo - prva lekcija je "apstinencija". S obzirom na našu situaciju, edukacija traži izvesno, ne baš malo, vreme i trud glasača, ali se dugoročno veoma isplati. To sigurno više vredi, nego jedan glas na izborima.

Oni što na nas misle samo pred izbore i traže od nas samo glasove, jer su uloge podeljene (zna se ko ima ideje, ko lepi plakate/viče na mitinzima, ko samo glasa...), neka stranački "entuzijazam" ispolje na drugom mestu.

[Observer]

Odmah da se razumemo: neću da repliciram na forumske polemičke trikove, na površno čitanje mojih priloga i prepisane parole iz nekog stranačkog uputstva za agitaciju, a o napamet naučenim frazama da i ne govorim.

Dolaze u obzir samo autentični stavovi koji su posledica razmišljanja.

Činjenice:
a) Ako su igrači "od zlog oca i još gore majke", a navijači to ne vide, to im ne smeta ili im se čak i sviđa, neću na utakmicu ni u kakvom svojstvu...

b) Ne bih da "ličnim primerom izlaska na glasanje", pokažem "šta i kako treba", već da analiziram, razjasnim i dam ideju "šta i kako treba", pa se, ako edukacija pomogne "zrelosti glasačkog tela", može i na izbore...

c) Mogu mnogo više da uradim ovim iznošenjem stavova, o kojima će neko možda da razmisli, nego zaokruživanjem nekog imena iza neke zavese...

d) Ako se neki politički faktor boji da će neko "pogrešan" da dobije deo vlasti, neka se taj faktor već jednom uozbilji... i eto nas na izborima da glasamo za te što su se uozbiljili...

e) Nijedan politički faktor ne bi "ni trepnuo" zbog masovnog neizlaska na izbore, ako bi i u tim uslovima dobio deo ili kompletnu vlast, pa je zato licemerno pozivanje na glasanje - znamo zašto i od koga to dolazi...

[Observer]

Odmah da se razumemo: neću da repliciram na forumske polemičke trikove, na površno čitanje mojih priloga i prepisane parole iz nekog stranačkog uputstva za agitaciju, a o napamet naučenim frazama da i ne govorim.

Dolaze u obzir samo autentični stavovi koji su posledica razmišljanja.

[Observer]

Povratak na temu...
Na političkom tržištu kod nas izbor je veoma sužen, pa i gotovo nemoguć za sve koji od političkih faktora zahtevaju standarde koje sami mogu da ispune u sopstvenom slučaju. Zašto bi onda glasanje, čak i za najmanje neprihvatljivu opciju (a koja je to u našem slučaju), rešilo bar jedan od naših ključnih problema. Osim ove činjenice, postoji i mnogo tehničko-taktičkih pitanja svake (a naše posebno) politike, zbog koji bi trebalo biti oprezan u dvanju glasa ili legitimiteta, izlaskom na izbore (neodgovarajuće postizborne koalicije, izneveravanje preizbornih obećanja, negativna kadrovska selekcija...). Ljutnja poličkih faktora što je izlaznost mala ima isto smisla kao nečija ljutnja što nije pozvan na rođendan ili venčanje ili razmišljanje u stilu: nosim TV na popravku, jer su vesti ružne ili je film dosadan...

Slična dilema postavlja se pred svakog mladog čoveka koji hoće da zasnuje porodicu ili da se zaposli. Naravno da će u teškim vremenima (a ova su takva) strogost zahteva da bude manja, jer skoro svi "hoće da žive od nečeg i sa nekim", ali to važi samo za svaki individualni život. Slično važi i za obrazovanje, životni standard, itd.

U slučaju fenomena koji se mogu definisati kao "kolektivni" (politika, vera, država, nacija, patriotizam...) ne važe ista pravila i standardi, pa svako mora da bude "gospodar dela svoje sudbine" i da uradi ono što misli da je najbolje za sopstvene ili opšte ciljeve.

Nepobitno su, između ostalog, utvrđene dve stvari: dizanje nivoa funkcionalnih znanja (suštinsko obrazovanje) i lični prosperitet i ispunjenost omogućavaju pojedincu da lakše "vodi računa" i o kolektivnom interesu.

[stojadinovicp]

Naravno da ću izaći na izbore, uvek to radim.

Dalibore, ali ako zaista NEMA nikoga za koga bih glasao, kako onda da izađem? Da bih rekao da sam izašao? Ne razumem...

Pogresna postavka stvari.
Ako nijedna pekara ne pravi kifle kakve se meni svidjaju - ja necu da jedem kifle.
To je moguce resenje ali nije dobro. Dobro je resenje - da naucim da pravim dobre kifle pa da ja otvorim radnju i prodajem te dobre kifle. To je jedino kvalitetno i praivlno resenje. Drugo je kukavicluk, lenjost i konformizam.

U prevodu. zasto se onaj kome ne odgovara ne organizuje i izadje na izbore?

Zato što nema mogućnosti da bilo šta uradi, na primer.
Zato što nema ni novca ni podršku da bilo šta uradi, na primer.
Zato što je narod toliko zatucan i zaostao da bi ga ogromna većina videla kao neprijatelja, na primer.
Take your pick, a primera ima previše.

Generalno, ima pravo da ne izadje, ali nema posle pravo da se buni da mu nije dobro posto nije iskoristio svoje pravo da bira i da bude biran. To je nerazdvojivo.

Nije koristio svoje pravo da bira i bude biran?????????????????
Ti pričaš o toj politici kao da je stoni fudbal, samo uzmi dršku u ruke, sve će biti bolje...............
Dok je u realnosti ta jebena politika kao put na jebeni mesec! Imaš šanse da nešto promeniš isto koliko i da odeš biciklom na mesec!

Politika nije bioskop, pa da li cu da gledam ili necu. Politika je zivot i ja nemam rezervni zivot.
Moram da se borim da mi sada bude bolje a ne da apstiniram i glumim ...

Apstinencija NIJE GLUMA! Ako su apsolutno svi do jednog lažovi i prevaranti i ako je apsolutno svejedno za koga ćeš da glasaš i ko će da pobedi, kako je onda apstinencija na bilo koji način loša opcija? SVEJEDNO JE!
Pre nego što kreneš da kritikuješ nas koji nećemo da glasamo za ista govna iznova i iznova, prvo dokaži da je bilo koji kandidad uopšte VREDAN da se za njega glasa.

I najvažnija činjenica koju svi vi koji napadate bele listiće namerno ignorišete je da su i beli listići vrsta učestvovanja jer su vrsta ispoljavanja protesta, vrsta slanja poruke govnima koja se iz godine u godinu vrte u krug i jebu nas sve i u mozak a i u druge delove, po potrebi...

Kada bi dovoljna većina poslala upravo bele listiće, e to bi bila prava poruka!

A šta donosi to glasanje koje toliko zastupate? Kakvu korist, kakav boljitak?
Šta, ako si glasao za jedno govno a pobedilo je drugo onda i samo onda imaš pravo da kukaš posle "kako si probo al jebiga"...? To je argument?

Jesam, popizdeo sam...

Ja sam beli listić i znam zašto sam beli listić i dok se ova govna ne zamene bilo čim iole boljim ostajem beli listić!

[stojadinovicp]

Dalibore, ali ako zaista NEMA nikoga za koga bih glasao, kako onda da izađem? Da bih rekao da sam izašao? Ne razumem...

Zato što je to jedini demokratski način da bi bilo šta u ovoj državi imalo legitimitet i kredibilitet. Meni je žao što to ne vidiš...

Ne pričamo o istim stvarima, tj. ovo nije odgovor na moje pitanje.

Dakle, da, glasanje je jedini demokratski način da bi bilo šta u ovoj državi imalo legitimitet i kredibilitet. ALI šta ako su apsolutno sve opcije jednako loše i ako ne postoji niti jedan jedini kandidat koji je vredan mog glasa? To je moje pitanje.

Demokratija nisu ljudi koji su danas na vlasti, već sistem. Sistem koji će tebi garantovati institucije (alat) sa kojim ćeš ti dalje ostvarivati svoja prava. Ako ljudi ne valjaju menjaj ih, ako nema ko da ih menja kandidujte se sami, ali ne možemo reći da sistem ne valja! Zašto? Zato što bolji jednostavno nemamo.

Toliko netačnog u samo par rečenica. Ne samo da apsolutno možemo već i moramo da kažemo da sistem ne valja ako zaista ne valja. Najbolje što imamo ne znači da je to automatski i dobro. Pod jedan, a pod dva, kao što napisah iznad, šta ako "kandidujte se sami" nije ništa drugo do apsolutno gubljenje vremena, šta onda? Da se kandidujemo samo da bismo mogli da kažemo da smo pokušali, zaista ne razumem?

Apstinencija jeste mogućnost, ona može da nosi snažnu poruku, ali ona ne donosi zakone. A ako je vas belih listića zaista tako mnogo, onda napravite svoju stranku, svoj program pa izađite na izbore, prosto je. Evo ako vaš program bude bolji prvi ću glasati za vas.

To što smo zajedno protiv situacije kakva je sada ne znači da bismo se složili oko programa i drugih stvari pa da možemo da se organizujemo samo zato što smo beli listići. To je kao da kažeš da su svi ateisti isti zato što su ateisti...? Čak se i ateisti ne slažu povodom pitanja vrednosti religije u društvu a kamoli nečeg važnijeg.

Ova država nema izgrađene demokratske institucije, i one se ne mogu izgraditi za nekoliko godina. To je proces koji će trajati još dugo, imamo jako teško nasleđe iz prethodnih decenija, od pitanja Kosova, ratnih zločina, pljačke državne imovine, mafije, korupcije, nekontrolisane crkve... Druge zemlje koje su prolazile tranziciju nisu imale toliki broj ozbiljnih problema. Demokratija u ovoj zemlji je kao malo dete koje tek treba da poraste u odgovornu odraslu osobu. Mi jednostavno moramo mnogo raditi, strpljivo i uporno na njoj bez obzira koliko nas to dete svaki dan razočarava, mislim ako nam je stalo do naše države?

Sve se apsolutno slažem.

Tvoje je puno pravo da ne izađeš na izbore, kao i moje da se sa tobom ne složim.

Ako posle iznošenja argumenata obojica ostanemo pri svome onda smo zaista gubili vreme...

[Petrovic]

Ovaj narod jednostavno nije demokratski obrazovan

Tačno tako. Demokratija zahteva aktivno građanstvo, aktivne građanske organizacije i građansko/civilno društvo.

Грађанско друштво
Из Википедије , слободне енциклопедије

Грађанско друштво је појам који се односи на тоталитет добровољних грађанских и социјалних организација или институција које формирају основу функционисања друштва, као супротност државно установљеним структурама, правилима тржишта или фамилијарним интересеним групама. Грађанско друштво афирмише на колективне акције које за циљ имају остварења заједничких интереса и вредности, када их државни систем не подржава у потпуности или у довољној мери. Грађанско друштво популарише невладине организације, групе за притисак у заједници, феминистичке и верске организације, професионалне асоцијације, трговинске уније и синдикате, групе за самопомоћ, коалиције и социјалне покрете као свеснију, отворенију и савременију форму делања од релативно затвореног и споро променљивог државног система.[1]

Цивилно друштво је аутономна сфера јавне и приватне делатности коју не надзире држава. То је област ванинституционалних активности које се изражавају посредством децентрализације, самоуправе, ширења локалне и регионалне аутономије. Услов за постојање цивилног друштва је отворено друштво засновано на владавини права, социјалној покретљивости, комуникацијама, друштву толеранције и слободе кретања идеја и људи. У том смислу цивилно друштво може се дефинисати као агрегатни појам којим се означава специфичан скуп друштвених комуникација и социјалних веза, социјалних институција и друштвених вредности, чија је полазна тачка и главни актер личност као грађанин. Развојем цивилног друштва дошло је до формирања великог броја невладиних организација.

- Civilno društvo kao kontrolor vlasti
- Uključi se - kakvo civilno društvo želiš?!

[stojadinovicp]

Mislim da bespotrebno generalizuješ političku scenu u Srbiji.
Ali, ako baš hoćeš odgovor...Koga briga, onda nemoj izaći na izbore.

Cela rasprava je počela upravo oko kritike belih listića, sad smo na "onda nemoj izaći na izbore"... ja samo tražim opravdanje za kritiku nas belih listića ali je nikako ne dobijam.

Iz istih razloga izlazim na izbore, jer dok se vi dogovorite ja odoh da zaokružim nekog ko je i sad sa kakvim-takvim programom spreman da vodi zemlju.

Na čemu je baziran ovaj optimizam?
Upravo je cela poenta u tome da ne postoji niti jedna jedina stranka koja je spremna da vodi zemlju već postoje isključivo ljudi željni moći i para da pokriju svoje i samo svoje dupe...

Društvo traži taktičnost i strpljenje, stomak i debele živce. Politiku ne treba shvatati previše emocionalno, ona je i tako stvar interesa. Ako postoje stranke koje će pogurati neke stvari od kojih ćemo imati interes i ja i društvo, bez obzira što mi se neke stvari ne sviđaju, ja ću ipak glasati za njih.

Ako postoje stranke koje će pogurati neke stvari od kojih ćemo imati interes i ja i društvo i ja ću glasati za njih, ali ja ne vidim ni jednu takvu stranku. Vidim gomilu stranaka koje tako nešto obećavaju, ali...............

[Observer]

Kratko razmišljanje o razlici između "čiste" glasačke/izborne apstinencije i tzv. "belih listića", uz napomenu da i jedna i druga mera upozorenja za neodgovorne političare, imaju i prednosti i nedostatke, bez bavljenja lažnom dilemom o tome koliko je to efikasnije nego glasanje za tzv. "egzotične" i slične opcije...
a) Apstinencija, ako je aktivna i autentična, ima i elemente blagog prezira, kroz poruku kandidatima (i njihovoj pratećoj infastrukturi-logistici, groupies, itd...) da ne zaslužuju ništa drugo osim ignorisanja.
b) Apstinencija, ako je posledica lenjosti i nezainteresovanosti, više govori o apstinentu, nego o karakteru eventualnog izbornog cirkusa.
c) "Beli listići" u većoj meri uvažavaju instituciju izbora (sa sve kandidatima), čak i ako se radi samo o pukom zaokruživanju, tj. ako nema nikakvog izbora.
d) "Beli listići" nesumnjivo i bolje ukazuju na svesno i aktivno protivljenje i neslaganje sa izbornim okolnostima, ali daju mogućnost izbornim telima da manipulišu tzv. "nevažećim" izbornim listićima (izostavljaju se primeri i mogućnosti, uz konstataciju da smo baš maštovit narod...).

Uzgred... Da li se neki učesnik predizborne kampanje deklarisao kao ateista?

[stojadinovicp]

Samo da naglasim, zbog moguće pometnje, ja kada pričam o "belim listićima", mislim ili na listiće koji su prežvrljani i adekvatno uništeni a ne čisti beli koje posle neko može da popuni kako hoće ILI na apstinenciju.

Da ne pomisli neko da mislim na ubacivanje čistih belih netaknutih listića...

[Observer]

Te činjenice su i motivisale moj prethodni prilog, sa "mašta radi svašta" napomenom o "kreativnom" razrešavanju nedoumice tipa: vid' prazan listić... mora da je "naš" - kuburi s' olovkom...

[stojadinovicp]

Ništa od toga, osim ovoga o Zverima, nisu argumenti protiv belih listića već samo proste činjenice i informacije.

Ja koliko znam uvek je u izveštaju navođena brojka nevažećih listića, barem mi tako stoji u glavi da se to uvek izveštavalo...

A što se tiče Zveri, iskreno da ti kažem, možda je i dobro da ne samo prođu cenzus nego i dođu na vlast jer očigledno da osim direktnim primerom ovo što mora da se zove narod nije sposobno da nauči drugačije.................. jbg...

[Observer]

Evo jedne, što bi se reklo... simulacije...

Pretpostavimo glasačko-izborne okolnosti koje podsećaju na naše: jedna popularna stranka, koja verovatno "dobija" izbore, nekoliko stranaka skromnijeg značaja, koje će verovatno preći cenzus i neke egzotične stranke (tzv. manji ili veći kombi) koje nikad neće biti bilo kakav faktor na političkoj sceni Srbije.

U slučaju skromne "relativne" izlaznosti (nemali broj apstinenata i "belih listića"), dobro prolaze stranke čiji su glasači "disciplinovani" tj. "verni" i brojni ili relativno brojni, a ostali prolaze skromno.

S obzirom da su apstinenti i "beli listići" pretežno iz tzv. "građanske" i urbane opcije, te stranke prolaze najslabije, uz rizik da čak budu i ispod cenzusa. To jeste problem, ali samo za ove stranke, jer ±2% ne igra naročitu ulogu ako se kreće oko cenzusa. Zašto bi glasači izlaznošću nagradili nekog ko nije dorastao položaju na koji pretenduje? Šta oni imaju od 8%, a nemaju od 4%...? Oni skoro ništa, a stranke (tj. njihova rukovodstva) previše! Doduše, bude i nešto za "vernu stranačku logistiku"...

Generalno gledano, u ovom razvoju situacije većina demokratskih principa nije ugrožena i sistem nastavlja da funkcioniše... Vlast ima sasvim dovoljan legitimitet i funkcioniše (zdravstvo, bezbednost, pravosuđe, svakodnevni život...) kao izraz političke volje većine...

A ovi nedorasli... neka misle! Problem se rešava suštinskom promenom stava stranaka, a ne povećanjem izlaznosti u kvantitativnom i kvalitativnom smislu.

[Petrovic]

Mislim da je prvo bitno da pogledamo kako zapravo funkcioniše država i, u opštem smislu, društvo u kojem vlada podela rada. Dakle, u sledeće četiri godine (ili manje) neko će upravljati vašim novcem, to jest onim delom vaše zarađene crkavice koju ste državi dali kao porez. Neko će donositi zakone, isti taj neko će ih sprovoditi, neko će odlučivati koji udžbenici će biti dobri za srpske učenike, neko će biti odgovoran za ekonomiju, energetiku, razvojnu strategiju. Neko će vam određivati budućnost, neko će vašoj deci i unucima određivati budućnost. Neko će odlučivati koliko će se (još) Srbija zadužiti i koliko će godišnje otplaćivati, neko će, na kraju, određivati koliko će vam novca oduzeti, a koliko vam ostaviti za hleb i mleko. Sve će to raditi neko i, koliko god u nekom trenutku bilo neizvesno ko će biti taj neko, ono što je apsolutno sigurno je da to neće biti "niko". Dakle, neko će to (morati) napraviti, hteli vi to ili ne, skrivali vi glavu u pesak ili dizali nos u oblake, pravili se fini i bolji od drugih, ma koliko tvrdili da niko od njih nije dovoljno dobar, da su svi isti, ali, opet, neko će upravljati vašim novcem.

Na izborima se bira kako ćete živeti u sledećih pet do deset godina: dobro, loše, malo gore, puno gore ili nikako. Pa ako vam je baš svejedno hoćete li svakog dana imati tačno koliko je potrebno za hleb, mleko i račune i ništa više ili nećete imati ni to pa ćete prekopavati po kontejnerima, onda, stvarno, ne morate izlaziti na izbore.

Ako ne valjaju, jedino što se može je menjati ih na izborima. Ako ne valjaju ni novi, menjati i njih pa će jednom valjda doći neko normalan. Ako niko normalan ne dolazi, onda ih menjati brže i brže, dok im se ne zavrti u glavi od prolaska kroz vrata. A ako vam se ne vadi giljotina iz podruma, kolac, kuka i motika, onda je ipak jedini način za to da izađete na izbore.

[stojadinovicp]

Mene samo zanima dokle ćemo da se igramo praznih tvrdnji, vrtenja u krug i izbegavanja glavne poente?!?

DOKAŽITE MI da postoji taj izbor koji opušteno koristite kao razlog da treba glasati, tj. tu tvrdnju da će biti "dobro, loše, malo gore, puno gore ili nikako" pa da pričamo dalje?!?

Dakle, sve vreme izbegavate da dokažete da postoji bilo kakav IZBOR, tačnije da postoji bilo kakva RAZLIKA između kandidata BEZ da to dokažete ili na bilo koji način obrazložite!

Ja ne znam koliko puta je potrebno da ponovim: NE VIDIM APSOLUTNO NIKAKVU RAZLIKU IZMEĐU POSTOJEĆIH KANDIDATA! SVI su isti! Koji god od te stoke da dođe na vlast, NIŠTA se promeniti NEĆE i biće ISTO!

Ja zaista ne razumem šta tu nije jasno?

StDalibor je bar dao JEDAN validan razlog a to je prelaženje cenzusa Zveri i sličnih kretena. Ali osim toga, nijedan jedini argument nije dat!

Ali zato se opušteno i veoma agresivno i uvredljivo napadaju ljudi kao ja koji neće da glasaju! Dokle?

[perakojot]

"Pre nego što kreneš da kritikuješ nas koji nećemo da glasamo za ista govna iznova i iznova, prvo dokaži da je bilo koji kandidad uopšte VREDAN da se za njega glasa."
Beli listici ne postoje dok se ne izadje na izbore. Ja nigde nisam rekao da treba da se glasa za bilo koga ali beli listici su oni koji nastaju tako sto izadjes na izbore i ucinis listic nevazecim. Npr. precrias sve, dopises svog psa i glasas za njega, i sl ...
I na taj nacin pokazes da se ne slazes. Ako apstiniras, onda moze teoretski i njih 100 da izabere predsednika i vlast...