od MarkoEkmedzic » 19. Sep 2012., 10:20
Petre, naravno da su neki ateisti dogmatični po određenim pitanjima. Ali, to svakako ne znači da ateizam, ili svi ateisti inherentno nose neke dogme u sebi.
Ne, ako govorimo o pojedincima, naravno da je sve moguće, ali ako se ateisti posmatraju kao zajednica (što je već samo po sebi vrlo nategnuto, obzirom da nas povezuje samo činjenica da ne verujemo ni u jednog boga), ne postoji ni jedna dogma koja je zajednička toj hipotetičkoj zajednici.
Dakle, ima ateista uverenih u jednu stvar, ima onih uverenih u nešto drugo, ima čak onih koji se smatraju ateistima, a imaju sasvim deističke, pa čak i teističke stavove, i to je tako. I sam znaš koliko različitih mišljenja ćeš čuti i od ljudi koji se deklarišu kao vernici, po pitanju bezbroj stvari.
"Neštovci" su vrlo nekoherentna zajednica. Slažem se da sigurno i među njima ima varijeteta, ali lično zaista mislim da su u sebi, ili sami sa sobom, vrlo zadovoljni svojim izborom, koji je lagodan utoliko što uvek mogu slobodno da prihvate sve ono što bi za vernika bilo nekakvo kršenje kanona, a za stvari za koje nisu sigurni, okriviće ili ćezahvaliti tome "nečemu" u šta veruju. Da li je i koliko ko od njih bliži ateizmu ili čistom teizmu, pitanje je za širu analizu, a pošto "neštovci" zaista nisu neka jedinstvena grupa, mislim da bi i sociolozi odustali.
Što se jeretika tiče, mislim da je tu ključna politika, odnosno vrlo prigodni i istorijski pogodni "cherry picking", koji je prepoznatljiv već milenijumima, sve do današnjih dana. Da ne ulazimo u široku diskusiju oko svega onoga što je crkva dugo odbijala, čak i zabranjivala, pa potom pritisnuta činjenicama napokon prihvatala, i preokretala u svoju korist, tvrdnjama da je to deo učenja, i šta ti ja znam. Ono, stoji da su hrišćani po tom pitanju svakako prilagodljiviji od muslimana, ali sa nekog moralnog stanovišta, islam je onda dosledniji... premda i zatucaniiji.
Što se kritike vladika tiče, mogu da se složim da je u današnje vreme anatema zaista shvaćena kao žestok anahronizam, pa se ne primenjuje često. Jednostavno, čak i prosečnom verniku to verovatno deluje smešno, pa se ni crkve ne trude da se igraju metoda iz IV-V stoleća. Ipak, u jeku epohe obeležene pre svega uzletom raznih poslovnih poduhvata crkve (SMS-ovi za obroke, donacije za hramove, turističke agencije crkve, itd.), verovatno je veća kazna ako nekog vladiku isključe iz tog posla, i "anatemišu" njegove poslovne poduhvate, nego da ga bajalicom kao bajagi kazne pred vernicima.
Knjiga o Velimiroviću je zapravo autorski rad Jovana Byforda, objavljen u ediciji "Ogledi", u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava, i sa naslovom "POTISKIVANJE I PORICANJE ANTISEMITIZMA- Sećanje na vladiku Nikolaja Velimirovića u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulturi". Byford je godinama istraživao život Velimirovića, sakupljao informacije od njegovih savremenika, ili onih koji su o njemu ostavljali zapise, a naravno, oslanjao se i na njegove citate. Što se nekupanja tiče, to je podatak koji vuče poreklo još iz 20-ih godina prošlog stoleća, kada je Velimirović, uvređen što je "miniran" njegov izbor za patrijarha, odbio da održava ličnu higijenu, i po navodima savremenika, i sačuvanim žalbama sveštenstva, odao se pijanstvu, ožderavanju i nemoralu.
Opet, nije da ne razumemo kada ga oni koji ga vole i brane, ali sa druge strane, znaš i sam da mi ateisti volimo analitičan pristup, zasnovan na činjenicama, te i to o Velimiroviću ne navodimo zato što ga a priori nešto mrzimo, već na osnovu onoga što je sam govorio, i zapisa ljudi koji su bivali u njegovoj okolini.
Što se "svetog trojstva" tiče, ja iskreno nemam nikakvu dilemu - ako ta tri entiteta nisu jedan entitet, onda hrišćani nisu monoteisti, i veruju u tri božanstva, ma kako ih zvali; ako ta tri entiteta jesu jedan entitet, onda je to ponovo politeizam, i to vrlo bizarni, u kome jedan deo entiteta, pomoću drugog dela entiteta, oplođuje nevinu ženu koja već određeno vreme živi u braku, i očito ne opšti polno sa svojim mužem (prilično neobično čak i dana, a kamoli pre 2000 godina), da bi ona rodila treći deo entiteta, koji je istovremeno i prvi i drugi deo entiteta. Čak i bez priča o tome da su bog, sin i duh natprirodni, i da za njih ne važe zakoni naše realnosti, cela priča je prilično besmislena. No, ne marim da u nju veruje ko želi, premda mi je vrlo... pa, politeistička!
Što se tiče mešanja pravoslavlja, odnosno konkretno SPC u medicinu, tzv. "centri za lečenje zavisnika" su flagrantni primer za pogubno mešanje crkve u lečenje. Šta više, verovatno si video naše saopštenje u kome navodimo čak i taksativno članove Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji se time krše. Posledice su neizlečeni ljudi, premda sam čuo od novinara da u Banatu (valjda?) postoji jedan takav centar koji je optvorenog tipa, i u kom volontiraju lekari, i na kraju krajeva, Peranovićev zločin. Da, kriva je svakako i država, ali da crkva ne želi da se meša, i da ne postoje oni u crkvi koji na tom krvavaom biznisu zarađuju silne pare, ne bi ni bilo ovakvih problema. Takođe, možda manje drastičan, ali svakako tragičan primer su ti i one crkvene kasice-prasice u Kliničkom centru, i drugim većim medicinskim ustanovama.
Vernik u startu ne može da ima neke ključne poglede na nauku i svet, kao ateista. Slažem se da oko nečega mogu da se razumeju, eto na primer, kako funkcioniše mobilna telefonija. Ali, kada zagrebeš površinu dolaziš do ključnih neslaganja. Pitanje nastanka univerzuma je elementarno pitanje koje razdvaja religije i nauku, i ne mogu se pomiriti. Prilično smešni pokušaji da se bog predstavi kao pokretač Velikog praska na primer, uspešno su opovrgnuti od strane zbilja kvalitetnih naučnika, što ne sprečava crkve da istim onim "cherry pickingom", odabiraju delove teorije, i u nju umeću boga, iako mu tu nema mesta. Složićeš se i da prosečan vernik neće mnogo da se bakće naučnim teorijama, već će prihvatiti ono što sazna od crkvenog autoriteta, pa tako imaš vernike koji prihvataju Veliki prasak ili TE, ali u korenu istih nalaze pojam boga, koji im je tu umetnula crkva.
Oko promene zakona ili uredbi, i vraćanja veronauke u crkve, i sklanjanja slava iz državnih institucija, uopšte se ne slažem sa tobom da to treba raditi postepeno, jer navodno, društvo nije spremno na to. Naprotiv, te stvari su uvedene naglo, bez kriterijuma, i suštinskim nasiljem nad logikom i principima sekularnog društva. Nikakva šteta po društvo ne bi nastala sklanjanjem veronauke iz državnih škola, ili slava iz škola, državne uprave i institucija, jer bi pravo na veronauku ostalo u domenu odnosa crkve i vernika, i u okviru crkve (kao pre 2001. godine), dok bi svaki vernik i dalje nesmetano, kao privatno lice mogao da slavi slavu. Nasilnim uvođenjem verskih običaja u sistem državnog uređenja pojedinih oblasti, upravo se stvara tle za zloupotrebe, i za kasnije ukidanje istih, koje će crkva tumačiti kao nasilje prema njoj. Da je društvo istinski sekularno, oko toga ne bismo ni pričali. Vernici bi veru praktikovali u bogomoljama i svojoj privatnosti, dok bi državne institucije obavljale svoje delatnosti na sekularan i nediskriminatorski način ni prema kome. Danas eto, imamo paradoksalnu situaciju da u istom danu, učenik na času veronauke može čuti da je bog stovrio čoveka od praha, a ženu od rebra tog čoveka, dok će na sledećem času, na biologiji dobiti objašnjenje o evolutivnom toku koji je doveo do nastanka ljudi kao vrste. Nepotrebno zbunjivanje dece, i štetni princip mešanja baba i žaba, odnosno verovanja i naučnog, opravdanog pristupa.
http://www.casovi.in.rsAteista ne veruje niti u jednog boga, ali zato čvrsto veruje u potrebu da društvo postane sekularno, samim tim i napredno i nadasve humano
