Zašto se El Sale u Španiju odselio
Sovjeti su gradili Bajkonur, nisu zidali crkve. Ni mi Jugosloveni nismo zidali hramove – gradili smo „Đerdap“, Dunav pregradili. Mi smo tada bili SFRJ, a Rusi SSSR. Sada smo manji – i mi i oni. Hruščov je poslao Jurija u kosmos, Jeljcin narod u megašopove. Tito je izgradio Beograd-Bar, a Sloba Jugoskandik. Ovi posle – biometrijske!
Nema više ni SFRJ ni SSSR, iako i Bajkonur i HE „Đerdap“ još (po)stoje. Ali sada se zidaju nove crkve i hramovi, i tamo i vamo – nema potrebe da se svemir istražuje, sada smo se posvetili čoveku, sada za dušu brinemo. Sada nam je „carstvo nebesko“ važnije nego „carstvo zemaljsko“, sada se u Njega uzdamo. I u Kineze! Sada je druga decenija 21. veka – kome treba svemir, ako čovek pronađe svoj unutrašnji mir.
Letos polemisah sa drugarima, intelektualcima, o svemu i svačemu pa i o Bogu. Diskusija je postajala sve više akademska što smo više piva popili. Ja sam, po običaju, hulio i na Boga i na savremenog čoveka, jer nikako nisam mogao da shvatim:
- Zašto Bog dozvoljava da pate nevina deca?
- Zašto je čoveku ponudio da bira između dobra i zla umesto dva dobra?
- Zašto se i najveći vernici toliko boje smrti, zašto se dijaliziraju kad ih sigurno čeka Carstvo Nebesko. Zašto se leče i toliko muče kad ih neminovno čeka večiti život u Raju? Zašto se nikome ne žuri u Raj?
- Ne razumeš ti Boga, reče mi jedan vernik. Stoga sam pokušao da temu prebacim na drugi nivo, niži, njemu bliži, s obzirom na njegovu profesiju. Upitah ga:
- Dobro, zašto se pravoslavci bar u nečemu ne ugledaju na katolike, zašto pop i crkvi, svima redom, i babi i dečaku, i dedi i devojčici, uvaljuje jednu te istu (neopranu, nedezinfikovanu) kašičicu u usta! Zašto im ne da onakav beli keksić, ili bar svakome novu, neotpakovanu, plastičnu kašičicu, zar se ne boje zaraze, visusa, bakterija?
Uh, kad planu doktor: Zato što je ta kašičica osveštana!
Ja zanemeo, u čudu gledam medicinara sa takvim pogledom na higijenu. A 21. vek je!
Hara grip, ambulante pune, apeli za vakcinacijom ne pomažu. Bolesnih sve više, ali lekova sve manje – skupo bato. Sada nema besplatnog zdravlja, sada se leče jedino bogati. Sada je kapitalizam i 21. vek. Nema se novca za bolnice, sada se grade crkve!
I tako, napokon, i ja shvatih poentu: treba sve osveštati!
Vrtiće, škole, fakultete, kafiće, skupštinu (posebno!), stadione... sve javne ustanove. Sve kuće i stanove. Fabrike ne mora, ionako su prazne. Tada nam bolnice neće trebati – neće biti bolesnih. Stoga su sveštenici potrebniji nego lekari, 21. vek je.
Ne verujem da je Tito osveštao „Đerdap“ ili „Obrenovac“? Možda bi bilo ekonomičnije da to mi sada učinimo, možda će davati duplo više struje... a bez dogradnje novih blokova u elektranama.
I na kraju, da se razumemo: ja u Boga verujem koliko i Baruh de Spinoza. Još od kada sam, onomad, pročitao njegovu „Etiku“ postao sam vernik.
Tako sam i Đinđića tek naknadno skontao, tek sada razumem ono „kome je stalo do morala (etika je nauka o moralu) neka ide u manastir“. Znam 100% da je i on čitao Spinozu - samo je više voleo Makijavelija. Ali se ni u manastirima, nažalost, ne čita Spinozina „Etika“ nego uči kako da se osvešta kašika.
Ali ko zna, možda je osveštana kašika puna i kada je tanjir prazan!
No, rekli smo da nećemo o politici nego o etici. Stoga evo i o pecanju – ali u istom tonu.
Ukoliko bi ribolovci osveštali svoj pecaroški pribor, posebno udice, da li bi upecali više ribe? Bi, garant. Poribljavanje, čuvanje, C&R (po)vraćanje... uopšte ne bi bilo potrebno. Ne verujete?! Evo, odaću vam jednu strogo čuvanu tajnu:
Znate li zbog čega se El Sale u Španiju odselio. Ne, nije zbog Ebra. Sale je u Riba Roji na 20 metara od katedrale bio smešten. Ne zbog toga da ga zvona s tornja na vreme bude, a i mrtve probude! Ne, Sale je svakog jutra svoje udice osveštavao. Stoga se somova toliko napecao da mu dosadilo, pa se na more odselio. Ali je svoje osveštane varalice poneo.
Dragan Jovanov Glod
P.S. Tekst je nešto izmenjen zbog fotografije koju sam ugledao na na Fejsbuk profilu jednog mog duhovitog prijatelja gde mu pop, očigledno, osveštava varalice. Nisam želeo da tu sliku ovde plasiram tako da se pop vidi – da se ne uvredi. Ja sam ateista, ali poštujem svačiji posao. Verujem i da se moj prijatelj neće naljutiti zbog pozajmljene fotografije.
No, da se razumemo: ne smetaju meni ni vernici ni Crkva, meni smeta što kao veruju a zapovesti se ne pridržavaju. Pa kako onda veruju? Moj pokojni otac, recimo, nije bio vernik - ali je živeo kao da jeste. Verovao je u ideale „za koje ginu budale“ – i umalo nije poginuo na Dunavu kod Batine 1944. Srećom, Švabe su ga „samo“ ranile pa je od tada imao kraću nogu.
Moji su stavovi skroz uvrnuti. Ja nisam komunista nego monarhista – a ateista! Jer ako je Jugoslavija bila „tamnica“ svaka sadašnja državica je – samica. E, ako je tako moralo biti, ukoliko je tranzija prelazak iz socijalizma u kapitalizam, kada se već vraćamo u prošlost, zašto Srbijica ne bude ono što je vekovima bila. I opstajala. Jer se bojim da samica ne postane... grobnica.
Tekst je kritika onih koji jesu verujući, ali se ponašaju kao da nisu. Koji grabe ko da ne veruju u Hrista. Ali se redovno, posebno pred tv kamerama – krste!? Znam da će biti burnih reakcija, ali se nadam da će vernici biti smerni i koristiti činjenice a ne uvrede u komentarima. Eto ih ispod teksta, pa argumentuje svoje stavove...
