Marko je napisao:Pre svega, ekonomiju treba bazirati na potrebama, a ne na zeljama.
Marko je napisao:Ljudski rad ce uvek biti poytreban. Problem je taj sto se brkaju pojmovi "rad" i "posao".
Marko je napisao:Razmena roba je posledica oskudice. Zasto danas niko ne zeli da ostvari profit od prodaje vazduha ili da privatizuje vazduh!?
Marko je napisao:Ljudima treba dostupnost, a ne razmena.
Marko je napisao:Privatno vlasnistvo tezi da gomila kapital na jednoj strani, oduzimajuci drugima uslove za egzistenciju.
Marko je napisao:Da li ti danas posedujes svoju imovinu?
Marko je napisao:Novac je nista drugo do dogovor ljudi, ljudsa tvorevina, koja se moze prevazici poput drvenog tocka ili kuca od blata.
Marko je napisao:Da li cemo doveka gledati na "usluzne delatnosti" kao majstora, koga pozovemo, on dodje, obavi posao i mi mu za to platimo u novcu!? Da li cemo doveka gledati kasir radnike, radnike na benzinskim pumpama, bibliotekare? Da li cemo uvek imati vatrogasce? Menadzere? Birokrate? Administraciju? Koliki je ovaj spisak, ne znam ni sam....
Marko je napisao:Koja je njihova drustvena korisnost? Nula (0). Oni (njihova radna mesta) postoje samo zbog toga da odrzavaju postojecu ekonomiju. Ti poslovi se mogu automatizovati za dva radna dana.
Marko je napisao:Sta ima utopisticko u tome da se svakom coveku obezbedi krov, hrana, voda, vazduh, obrazovanje, oslobadjanje od dugova i kredita (tehnologija, koju imamo sve to moze da obezbedi)?
Ko će odrediti šta su potrebe, a šta želje?
Po kom standardu i sa kojim autoritetom?
Da li je iPad potreban ili ne? Gucci cipele, da ili ne? Smart telefoni? Kompjuter igre?
Ovo si izmislio....niko ovo nije rekao....Vidite, vi možete želeti nešto, ali to ne znači i da vam je to stvarno potrebno. Znači neko, ili nešto, će znati šta vam je stvarno potrebno, i znaće to bolje od vas samih. Kompjuter možda? A ko će programirati taj kompjuter? Pošto se kompjuteri ne programiraju sami. Ljudi daju kompjuterima input. Kompjuteri su samo mašine i deluju na osnovu algoritma i inputa. Ko će pisati algoritme? Drugim rečima, ko će odlučivati šta nam je stvarno potrebno i koje su to želje koje ne treba ispuniti i koje su to potrebe koje treba ispuniti? Naučnici? Aktivni članovi open source stranice?
I mi sad trebamo poveriti naše živote njima, grupi ljudi čistog srca, koji će se brinuti za naš najbolji interes.
Bez obzira kako definisali, i dalje ostaju poslovi koje ljudi moraju obavljati, konstantno i bez prestanka, inače ekonomija staje.
Ne vidim problem u razmeni bilo cega. U priroddi se vrse razmene svega i svacega na raznim nivoima.Razmena roba je posledica podele rada.
Posledica oskudice je siromaštvo.
Naprotiv!!! Velika zabluda. Profit stvara sto vise problema, zlocina, bolesti, neefikasnosti. Sve to vosi rastu bdp-a!!!Profit se zarađuje rešavanjem oskudice. Mislite na automobile, rasvetu, puteve, infrastrukturu, odeću, obuću, namirnice itd..
Da li ima potrebe da ti kazem da danas , svaki dan u svetu umire preko 35 000 dece od gladi? O kakvom izobilju pricamo, kada 80% planete zivi na manje od 4$ dnevno!?Da li su danas u manjem ili većem izobilju nego pre kapitalizma? Veća produktivnost = veći profit = veće izobilje.
Sta je "prirodna selekcija"?Razmena roba/usluga je prirodan biološki/evolucioni fenomen, tj. kooperativno ponašanje u kojem postoji direktna korist za davaoca i primaoca usluga/robe i rezultat je prirodne selekcije.
Mi smo vec odavno u velikim problemima, koje niko ne resava!!Ako raskinete ovu vezu (direktnu korist za davaoca i primaoca), a imate i dalje potrebu za ljudskim radom i poslovima koji sa moraju obavljati, imate velik problem.
Sta podrazumevas pod "davaoc"? Ako ja naslikam sliku i tebi dam sliku, hoces se ti osecati lose? A ja? Necu, zasto bih?Vi govorite o kooperativnom ponašanju koje nema direktnu korist za davaoca (altruizam), ovakvo ponašanje prirodna selekcija većim delom jednostavno nije favorizovala, jer remeti opstanak jedinke, ali i vrste.
Na koji način ja ugrožavam tuđu egzistenciju ako ja svojim poštenim radom, trudom i zalaganjem stičem kapital i disciplinovanom štednjom ne rasipam stečeno.
Kako? Pa ti ne raspolazes ni svojim zivotom, a ne imovinom! Ljudi, shvatite u kakvom svetu zivite! Sutra se zarati i tebe "otadzbina" pozove u rat, ti odbijes, sta ce sa tobom biti? U cijim si rukama? Prestanite da se zavaravate i otreznite se!Da.
Pa naravno, zato ga još uvek i imamo.
Pazite, ako ljudi moraju da rade i ako uništite vezu između outputa – čovekove produktivnosti., tj. njegovog doprinosa procesu proizvodnje, i njegove potrošnje/koristi. Ako uništite tu vezu, sve će se raspasti.
Ovo je već u više navrata pokušavano u prošlosti: "Od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama", i ne funkcioniše (a već sam vam sa biološkog aspekta objasnio zašto). Završavalo se u velikim patnjama, nestašici, gladi i smrti za milione ljudi (inače, ova filozofija izvorno vodi svoje poreklo iz Novog zaveta). Kod nas (u bivšoj SFRJ) je sistem bio poznat kao uravnilovka, ali se brzo prešlo sa toga.
Sto pre se zavrsi sa tim, to su nam vece sanse da se izvucemo! Covek mora pobediti kapitalizam ili ce biti satran!Ne znam, nemam čarobnu kuglu pa da mogu da gledam u daleku u budućnost. Ali za sada, i za dogledno vreme, da.
Mogao si i nesto originalnije da napises....Ne bih se složio sa time da je njihova društvena korist nula i da se mogu automatizovati za dva radna dana. U sadašnjoj ekonomiji svako obavlja svoj deo zadatka u kompleksnoj mašineriji podele rada. Mislim da bi uvideli njihovu korist tek kad ih ne bi bilo.
Ima u načinu kako se to misli ostvariti.
Marko je napisao: Niko nece odredjivati sta su potrebe, a sta zelje.
Marko je napisao: Ipod, gucci, i slicno sluzi potrosnji.
Marko je napisao: Danasnje kompjuterske igre ce u civilizovanom svetu biti smatrane devijacijom, polugom sistema, koji ima zadatak da konzumentima video igara nadosmeti ono sto nemaju u realnosti.
Petrovic je napisao: Vidite, vi možete želeti nešto, ali to ne znači i da vam je to stvarno potrebno. Znači neko, ili nešto, će znati šta vam je stvarno potrebno, i znaće to bolje od vas samih. Kompjuter možda? A ko će programirati taj kompjuter? Pošto se kompjuteri ne programiraju sami. Ljudi daju kompjuterima input. Kompjuteri su samo mašine i deluju na osnovu algoritma i inputa. Ko će pisati algoritme? Drugim rečima, ko će odlučivati šta nam je stvarno potrebno i koje su to želje koje ne treba ispuniti i koje su to potrebe koje treba ispuniti? Naučnici? Aktivni članovi open source stranice?
Marko je napisao: Niko nece odredjivati sta su potrebe, a sta zelje, jednostavno nece biti potrebe za tim. Kako? Prvo se radi analiza terena, vode, vazduha, dostupnosti energije, prema naucnim metodama, zatim se procenjuje koliko ljudi odredjena oblast moze da podrzi.
Marko je napisao: Da li ti imas nesto protiv, kada pilot vozi avion, pa ti kaze koja je temperatura vazduha na 10km visine? Nemas. A kako pilot to zna? Pa "kaze" mu uredjaj, tehnologija. Da li imas nesto protiv kada ti Doplerov radar kaze na kojoj si visini? Nemas. Slicno i ovde. Dakle, tehnologija mora biti ekstenzija ljudskih cula!!!
Marko je napisao: Nije problem u podeli rada, vec u oraganizaciji rada! Ljudima treba dostupnost, a ne razmena.
Marko je napisao: Ne vidim problem u razmeni bilo cega.
Petrovic je napisao: Na koji način ja ugrožavam tuđu egzistenciju ako ja svojim poštenim radom, trudom i zalaganjem stičem kapital i disciplinovanom štednjom ne rasipam stečeno.
Marko je napisao: Ovo je takav klise, bezvredna teorija, da nema dalje...Pre svega, u sistemu kreditnog novca, ne mozes zaraditi novac, ako nekom ne napravis dug. Znaci, moja zarada je tvoj dug! Ko ovo ne razume, mogu pojasniti....
Marko je napisao: Ako stedis, pada bdp
Marko je napisao: Sta je "prirodna selekcija"?
Ko hoce da raskine veze i na koji nacin? Gde si to procitao?
Sta podrazumevas pod "davaoc"?
O cemu pricas covece?
Kakva prirodna selekcija?
Pa ko hoce da unisti ? O cemu pricas?
Gde si doveo u vezu bioloskog aspekta i ovoga sto pises?
Pa plemena u Severnoj Americi nisu imali pojam "privatna svojina"! Kakva prirodna selekcija?
Nece. Snatra se da obrazovanim ljudima, kojima su predocene cinjenice, a ne indoktrinscija, koji rastu i razvijaju se u stimulativnim uslovima, nema potrebe odredjivati sta je "potreba", a sta "zelja", sta je "dobro", a sta "zlo".A neće znači.
Pa kakav god odgovor da dam ,ti ces napisati ovo....Odgovori nemaju apsolutno nikakve veze sa pitanjem. Pitanje i dalje stoji.
Ko će odlučivati šta nam je stvarno potrebno i koje su to želje koje ne treba ispuniti i koje su to potrebe koje treba ispuniti?
Aaa, znači ipak je ima, pa da čujem onda kako će ta razmena u toj imaginarnoj ekonomiji izgledati.
Nije istina da pada, već raste, jer se taj novac (višak vrednosti) opet ulaže u ekonomiju. Pogledajmo samo Kinu. Problem je u neodgovornosti i trošenju više nego što se zarađuje i proizvodi.
Ja nisam pricao o "kompenzaciji", vec o privatnoj svojini kod Severnoamerickih Urodjenika. Naravno da ce postojati razmena, kada ne mogu sva plemena da proizvode isti proizvod.U svim slučajevima direktne razmene robe/usluga u prirodi, kao i kod Indijanaca, postoji kompenzacija u vidu direktne kontrausluge ili trampe. Nećete dobiti ništa od Indijanca ako mu ne ponudite nešto što on smatra korisnim i vrednim zauzvrat. U modernom društvu kompleksne podele rada ta kompenzacija je novac. Za čovekov rad, trud i zalaganje.
Ovo si, opet izmislio....masta radi svasta.Uravnilovkom (to što Venus projekat zapravo propagira) se ne vrednuje ljudski rad, doprinos i stvaralaštvo, niti kvalitet ljudskog rada. Sve što čovek doprinosi, radi i stvara ide u jedan koš. A iz njega svako vadi ono šta hoće, koliko hoće i šta mu je potrebno, bez obzira na njihov doprinos. Ovakav sistem stimuliše nerad i neodgovornost, empirijski dokazano u više navrata.
Hoce, bice potrebni, sta je tu sporno? Ljudski rad nece nikad nestati, zasto se ovo dovodi u pitanje, ja ne razumem!????Pod radom podrazumevam fizički, mentalni, rukovodeći, kao i profesionalne usluge.
Jer i ako će produkcija i distribucija dobara i nekih usluga biti automatizovana i kompjuterizovana, potreba za ljudima i ljudskim radom neće nestati, samo će se prebaciti na druge sektore. Recimo, konstantno održavanje i nadgledanje sistema; razvoj, konstrukcija i izgradnja sistema. Sistem sam po sebi nema moć da sam sebe gradi, izmišlja, usavršava i unapređuje, nije to neki nadljudski entitet nezavisan od volje, postupaka i rada ljudi. Ljudski rad i ljudski poslovi će i dalje biti potrebni. Na primer, u novom sistemu će biti veća potražnja za informatičarima (Network Systems and Data Analysts, Software Engineers, Computer Security Engineers, IT specialists), tehničarima, inženjerima, mehaničarima, građevinarima, arhitektama, agronomima itd.
Niko to ni ne misli. Zabrinjava to sto se trenutno ne postoji ni mogucnost zamene nafte ni za 1% potreba!!Ne zaboravite i zanimanja koja sam vam već nabrojao u jednom od prethodnih postova. I nemojte misliti da ako pređemo na alternativne izvore energije da nafta više neće biti potrebna. Trenutno se više od 6000 proizvoda pravi od nafte.
I dalje će postojati životinje i kućni ljubimci i biće potrebne usluge za njihovu negu i, recimo, veterinari. Postojaće i veća potreba za učiteljima i profesorima. Znači, ljudi će i dalje morati raditi i obavljati obavezne poslove, samo u drugim sektorima i profesijama.
Uopste nije poenta u tome ko doprinosi vise, ljudi se nece takmici medjusobno! Poenta je da radis ono sto volis.A kao što je već poznato, ljudi se međusobno razlikuju po nivou obrazovanja, znanja, kapaciteta i mogućnosti. Neki će raditi više od drugih, doprinositi više.
Bice nagradjivano tako sto ces svojom kreativnoscu doprinositi drustvu. Naucno je dokazano, da kada je u pitnju kreativnost, ljudi nisu inspirisani novcem!!Neki će biti sposobni da obavljaju kompleksnije i teže zadatke od drugih, da budu produktivniji i kreativniji od drugih, da pruže bolji kvalitet rada, usluga i proizvoda itd. Kako će sve ovo biti nagrađivano i vrednovano ?
Niko nece biti vrednovan, ne postoji kompeticija. Zivis svoj zivot i radis ono sto volis. Postoje istrazivanja da najvecu satisfakciju ljudima daju poslovi na kojima se direktno pomaze drugim ljudima.Ili će jednostavno svako biti nagrađivan i vrednovan isto, bez obzira na to koliko doprinosi, koliko rada i truda ulaže, bez obzira na kompleksnost i težinu njihovog posla, bez obzira na njihove mogućnosti, kompetencije, rezultate i kvalitete njihovog rada ?
Marko je napisao:Snatra se da obrazovanim ljudima, kojima su predocene cinjenice, a ne indoktrinscija, koji rastu i razvijaju se u stimulativnim uslovima, nema potrebe odredjivati sta je "potreba", a sta "zelja", sta je "dobro", a sta "zlo".
Ako ljudi imaju dosptupnost zivotnim potrebama, nece biti potrebe za "liderima", pisanim zakonima i slicno. Lideri i pisani zakoni su posledica ekonomske neefikasnosti.
U buducnosti, ljudi ce "dolaziti" u sa vec oblikovanim odlukama.
Marko je napisao:Pa plemena u Severnoj Americi nisu imali pojam "privatna svojina"!
Marko je napisao:Kada kazem "razmena" ne mislim na trgovinu!!! Trgovina je posledica oskudice!
Marko je napisao:Bice nagradjivano tako sto ces svojom kreativnoscu doprinositi drustvu.
Marko je napisao:Uopste nije poenta u tome ko doprinosi vise, ljudi se nece takmici medjusobno! Poenta je da radis ono sto volis.
Niko nece biti vrednovan, ne postoji kompeticija.
Marko je napisao:Ako ljudi imaju dosptupnost zivotnim potrebama, nece biti potrebe za "liderima", pisanim zakonima i slicno. Lideri i pisani zakoni su posledica ekonomske neefikasnosti.
Očigledno je da sve shvatate bukvalno i sa stopostotnom sigurnošću. Ove priče su u domenu subjektivnosti. Stvarnost je drugačija. Potpuna saradnja nikad nije moguća, zbog različitih ideja koje ljudi imaju o rešavanju iste stvari.
Možda nisu imala taj pojam. Ali pokušajte da Indijancu oduzmete šator ili konja, pa ćete videti šta će se desiti. Krajnje banalizujete stvari. Imate previše izromantiziranu sliku stvari. Veliki broj Indijanaca je branio svoju teritoriju krvlju i na prvi pogled stranaca. Na teritorijama gde su prihvatili doseljenike, prihvatili su ih u većoj meri iz koristi, jer su dobijali robu i proizvode zauzvrat. Ponekad i to nije bilo dovoljno, pa su napadali i pljačkali kada su uvideli da doseljenici privređuju mnogo. Postoje mnogi pisani zapisi iz tog vremena o ovome.
Čovek, kao i sve životinje, podleže prirodnim zakonima i u ovome nije izdvojen slučaj.
Svaka životinja će braniti plodove svoga rada i truda, i veverici ako pokušate ukrasti orahe, ona će ih braniti, jer je uložila rad i trud u njihovo pronalaženje i prikupljanje. Ne radi se tu samo o nekakvoj oskudici, jer u poređenju sa našim precima, mi sada živimo u ogromnom izobilju. Ali ljudi i dalje cene i vrednuju svoj rad i žele za to biti adekvatno nagrađeni, vrednovani i kompenzovani. Tako će uvek i biti. Jer nekakvo stanje krajnjeg izobilja se nikada ne može postići, granica izobilja se uvek pomera. Šta se do juče smatralo izobiljem, danas se već smatra oskudicom itd.
Kao što sam već rekao, oskudica je relativna stvar, uvek ćemo živeti u nekakvom stanju oskudice, uvek će se pomerati granica oskudice. Uvek će se pojavljivati nove ideje, novi dizajni, novi trendovi, gedžeti, izumi, alati, metode, mašine, sistemi itd. I ljudi koji će se u tome specijalizovati. Zbog toga će uvek biti i razmene/trgovine ovim stvarima.
Rekao sam vec.....drustvo solidarnosti. Ako ja nesto znam, svakako da cu da dam svoj doprinos da i drugima pokazem ono sto znam, da nesto popravim, konstruisem itd.A šta će biti spoljašnja mera ljudskog rada, pored one unutrašnje (subjektivne).
Ovo je tvoj danasnji sistem vrednosti, koji ti je nametnuo neoliberalni kapitalizam. Procitaj prvi pasus!Subjektivna mera se može različito tumačiti i interpretirati, što je za jednog mnogo ili kvalitetno, za drugog nije. Znači, preovladava individualno mišljenje. Ko će vršiti i kako će se vršiti i putem čega će se vršiti objektivno merenje rada i kvaliteta?
E u ovome leži greška i utopizam. Bez kompeticije i vrednovanja nema napretka.
Ovo je vrlo smesno!!Kompeticija nije proizvod moje mašte, niti bilo koga drugog, to je realnost, prirodna pravilnost. To je prosto odraz evolucije.
Uvek će biti različitih ideja i proizvoda, što je u stvari dobro, jer donosi više mogućih rešenja. A kompeticijom se pokazuje čije su ideje i proizvodi bolji i kvalitetniji.
Ne, naprotiv. Ja nemam nista protiv bogatih ljudi.Po toj logici bi bogati ljudi što imaju dostupnost svim životnim potrebama trebali biti i najmoralniji. Da li je to slučaj?
Vaša filozofija nije utemeljena na empirijskim dokazima, već na subjektivnim predstavama i pretpostavkama koje nemaju temelja u stvarnosti. Zato je konstruktivan razgovor sa vama nemoguć. Jer vaše pretpostavke predočavate kao dokazane činjenice.
stojadinovicp je napisao:pretrazite sami = nemam dokaze
hvala...
Marko je napisao:
Problem je taj sto ja predlazem da neko otvori temu, u vezi ekonomije, pa cu postaviti matematicke dokazi nemogucnosti odrzanja ekonomsko sistema u kom zivimo. Plasim se da ni to nece biti dovoljno, jer ljude vodi ego, a ne razum i dokazi!
Prvo, nista od ovoga nema veze sa Venusom. Venus Projekat kao takav nije bitan, to je samo jedno od mogucih resenja, Venus Projekat obuhvata mnogo disciplina, nastao je od mnogo drugih poddisciplina.stojadinovicp je napisao:Ništa od ovoga nema nikakve veze sa glupostima i katastrofalnim neistinama koje se tvrde kada je u pitanju bajka o Venusu...
Da li je sada loše ili nije nema nikakve veze sa činjenicom da Venus NIJE rešenje jer je baziran na bajkama i željama da realnost bude drugačija nego što jeste.
... jer ljude vodi ego, a ne razum i dokazi!
Marko je napisao: Dakle, da li smo ti i ja saglasni da je odredjena kolicina vode potrebna za pice, a da se od prevelike kolicine, covek moze udaviti. Jesmo, saglasni smo.
Ne mogu ja da kazem da ce odredjena povrsina zemlje biti dovoljna za 50 000 ljudi ako nemam dovoljno informacija o tom zemljistu. Jednostavno, kazem "Nemam pojma!"
Marko je napisao:ja pricam o nacinu na koji se donose odluke!
Marko je napisao:Ako ja naslikam sliku i tebi dam sliku, hoces se ti osecati lose? A ja? Necu, zasto bih?
O cemu pricas covece?
Petrovic je napisao:Vi govorite o kooperativnom ponašanju koje nema direktnu korist za davaoca usluge/robe (altruizam), ovakvo ponašanje prirodna selekcija većim delom jednostavno nije favorizovala, jer remeti opstanak jedinke, ali i vrste.
Petrovic je napisao:Razmena roba/usluga je prirodan biološki/evolucioni fenomen, tj. kooperativno ponašanje u kojem postoji direktna korist za davaoca i primaoca usluga/robe i rezultat je prirodne selekcije
Petrovic je napisao:Ako uništite privatno vlasništvo (pravo čoveka da raspolaže svojom imovinom), ako uništite razmenu, slobodnu razmenu među ljudima, uništavanjem i ukidanjem novca, a i dalje imate potrebu za konstantnim ljudskim inputom, tj. ljudskim radom, imate jedan velik problem.
Petrovic je napisao:Svet bez novca bi bio ili svet bez podele rada, u kojem svako sam proizvodi sve što mu je potrebno, ili robna/direktna razmena...
Petrovic je napisao:Ekonomija bez privatnog/ličnog vlasništva, bez slobode da se lično poseduje – i kontroliše. Bez slobode da raspolažete vašom imovinom na način kako to vama odgovara.
Petrovic je napisao:Ekonomija se bazira na tri stuba: primarne, sekundarne i tercijalne ljudske potrebe. Delatnosti koje čine ta tri stuba su toliko psihološki različite da se ne može ni zamisliti merna jedinica koja bi ih spojila, osim novca.
Petrovic je napisao:Niko neće obrađivati zemlju, asfaltirati i popravljati puteve, graditi i konstantno održavati čitavu infrastrukturu, raditi u klaonicama, u rudniku, u kanalizaciji, u hemijskoj industriji, na naftnim platformama, u gradskoj čistoći, pogrebnim službama itd. iz ljubavi prema svom poslu.
Petrovic je napisao:Raj se ne može stvoriti na zemlji, na zemlji se može unaprediti društveni život, njegov moral i pravednost...
Petrovic je napisao:Ko će odrediti šta su potrebe, a šta želje?
Po kom standardu i sa kojim autoritetom?
Petrovic je napisao:I mi sad trebamo poveriti naše živote njima, grupi ljudi čistog srca, koji će se brinuti za naš najbolji interes.
Petrovic je napisao:i dalje ostaju poslovi koje ljudi moraju obavljati, konstantno i bez prestanka, inače ekonomija staje.
Petrovic je napisao:Profit se zarađuje rešavanjem oskudice.
Petrovic je napisao:Ovo je već u više navrata pokušavano u prošlosti: "Od svakoga prema sposobnostima, svakome prema potrebama", i ne funkcioniše (a već sam vam sa biološkog aspekta objasnio zašto).
Marko je napisao:Da li cemo doveka gledati kasir radnike, radnike na benzinskim pumpama, bibliotekare?
Petrovic je napisao:nemam čarobnu kuglu pa da mogu da gledam u daleku u budućnost. Ali za sada, i za dogledno vreme, da.
Petrovic je napisao:Uravnilovkom (to što Venus projekat zapravo propagira) se ne vrednuje ljudski rad, doprinos i stvaralaštvo, niti kvalitet ljudskog rada.
Petrovic je napisao:Sve što čovek doprinosi, radi i stvara ide u jedan koš. A iz njega svako vadi ono šta hoće, koliko hoće i šta mu je potrebno, bez obzira na njihov doprinos. Ovakav sistem stimuliše nerad i neodgovornost, empirijski dokazano u više navrata.
Petrovic je napisao:ako će produkcija i distribucija dobara i nekih usluga biti automatizovana i kompjuterizovana, potreba za ljudima i ljudskim radom neće nestati, samo će se prebaciti na druge sektore. Recimo, konstantno održavanje i nadgledanje sistema; razvoj, konstrukcija i izgradnja sistema.
Petrovic je napisao:A kao što je već poznato, ljudi se međusobno razlikuju po nivou obrazovanja, znanja, kapaciteta i mogućnosti. Neki će raditi više od drugih, doprinositi više. Neki će biti sposobni da obavljaju kompleksnije i teže zadatke od drugih, da budu produktivniji i kreativniji od drugih, da pruže bolji kvalitet rada, usluga i proizvoda itd. Kako će sve ovo biti nagrađivano i vrednovano ? Ili će jednostavno svako biti nagrađivan i vrednovan isto, bez obzira na to koliko doprinosi, koliko rada i truda ulaže, bez obzira na kompleksnost i težinu njihovog posla, bez obzira na njihove mogućnosti, kompetencije, rezultate i kvalitete njihovog rada?
Petrovic je napisao:Ali pokušajte da Indijancu oduzmete šator ili konja, pa ćete videti šta će se desiti.
Petrovic je napisao:A šta će biti spoljašnja mera ljudskog rada, pored one unutrašnje (subjektivne).
Subjektivna mera se može različito tumačiti i interpretirati, što je za jednog mnogo ili kvalitetno, za drugog nije. Znači, preovladava individualno mišljenje. Ko će vršiti i kako će se vršiti i putem čega će se vršiti objektivno merenje rada i kvaliteta?
Petrovic je napisao:Uvek će biti različitih ideja i proizvoda, što je u stvari dobro, jer donosi više mogućih rešenja. A kompeticijom se pokazuje čije su ideje i proizvodi bolji i kvalitetniji.
Petrovic je napisao:Po toj logici bi bogati ljudi što imaju dostupnost svim životnim potrebama trebali biti i najmoralniji.
StDalibor je napisao:Problem sa oskudicom je to što se ona veoma teško može predvideti...
StDalibor je napisao:Država kao organizacija građana je ta koja treba da kontroliše ekonomiju i ekonomiste, i ako treba da tražimo deo koji treba menjati jeste upravo politika. Nije problem u alavom preduzetniku, već u državi koja mu je to dozvolila.
StDalibor je napisao:Hoću da ti kažem, a to sam rekao i Nikoliću, da ne možete menjati ljudima urođene osobine. Nagon ka skupljanju više resursa već što ti treba je nasleđe evolucije. Drugim rečima ne možete naterati vuka da ne bude vuk...
Grupom klasičnih eksperimenata psiholog J.Z.Kuo pokazao je kako gotovo svi mačići koji su bili prisutni dok je njihova majka lovila i ubijala glodara to i sami čine. Međutim, kada se mačići odgajaju u istom kavezu sa pacovom, nikada ne vide drugog pacova i nikada ne vide kako mačka ubija pacova, sami ih gotovo nikada ne ubijaju. Kada mačići žive zajedno sa pacovom, ali i vide kako majka ubija pacova izvan kaveza, otprilike polovina nauči da ubije - ali samo onu vrstu koju je majka ubila, ne i onu s kojom su odrasli. Najzad, kada mačići dobiju električni udar svaki put kada vide pacova, oni ubrzo nauče da ne ubijaju pacove, u stvari užasnuto beže od njih.
Dakle, čak i takvo osnovno ustrojavanje poput programa lova kod mačaka jeste rastegljivo. Naravno, ljudi nisu mačke. Ali, svejedno, možemo pasti u iskušenje da nagađamo kako su dečije iskustvo, obrazovanje i kultura u stanju da učine mnogo i da ublaže čak i duboko urođene sklonosti.
Pošto je odrasla kao ljudsko dete, Lusi je bila kao podmeče, njena baza šimpanze bila je prevučena raznim ljudskim ponašanjima, sakupljanim godinama. Ne više šimpanza, a još eonima daleko od čoveka, ona je bila ljudski proizvod, neka druga vrsta bića. Posmatrala sam zapanjena, kako je otvarala frižider i razne ormariće, pronalazila flaše i čaše, da bi sebi napravila džin s tonikom. Odnela je piće do televizora, uključila ga, menjala kanale i, kao s gađenjem, ponovo ga isključila. Izabrala je glomazan časopis, pa se, i dalje noseći piće, smestila u udobnu stolicu. Povremeno, listajući časopis, prepoznavala bi (na jeziku znakova - ameslanu) nešto od onoga što bi videla.
Kada izložite rezus majmune zmijama i predmetima nalik na zmije, oni iskoče iz kože. Ponovite taj eksperiment sa rezus majmunima odgajanim u laboratoriji, koji nikada nisu videli zmiju i, iako se neki od njih plaše, videćete da su mnogo manje uznemireni. U jednom eksperimentu fobija od zmija gotovo je obuzdana kada je šimpanzi, svaki put kada vidi zmiju, bila ponuđena banana. Zar otud ne proizilazi da strah od zmija nije nasledan, već ga bebe uče od majki? Ili je urođeni strah ublažen kod laboratorijskih majmuna zato što su se navikli na bezopasne zmijolike predmete - gumena creva, na primer? O čemu se radi: nasleđu ili okolini? Da li je znanje o izgledu zmije i o tome da ona ne misli dobro primatima zabeleženo u DNK? Ili bebe primati samo pažljivo posmatraju ostale i oponašaju njihove postupke?
Odgovor je gotovo sigurno kombinacija i jednog i drugog. Izgleda da postoji program urođene odbojnosti prema zmijama u mozgu primata. Ali on nije zatvoren za nove informacije iz spoljnog sveta. Program je otvoren i može se izmeniti iskustvom - na primer: "Video sam mnoge zmije u životu i nisu mi naudile, pa mogu malo i da se opustim kada su u blizini"; ili: "Kad god vidim zmiju, nekim čudom se pojavi banana; znači zmije imaju i dobre strane." Većina programa kod primata otvorena je, prilagodljiva, savitljiva, podesiva prema novim okolnostima - i otud nužno učestvuje u ambivalenciji, složenosti i nedoslednosti.
StDalibor je napisao:Izraz blagostanje je koristio Nikolić
StDalibor je napisao:Potreba za energentima, vodom, hranom, smeštajem, lečenjem...se veštački stvara!?!?
Marko je napisao:Sto veca neefikasnost, to bolja ekonomija, sto veca potrosnja to veci rast nekakvog bdp-a.
perakojot je napisao:Mogu se sloziti da se neka zanimanja gube i nestaju ali nastaju druga koja su u tom trenutku razvoja ljudske zajednice potrebna.
I to se desava "prirodno". Mozete sami da nabrojite koliko vise zanimanja koja su bila akutelna pre pola veka
vise nije u funkciji i koliko se novih zanimanja pojavilo.
...
Svaka nova tehnologija ima potrebu za ljudskim kadrom.
Uvek ce postojati nestanak jedne vrste zanimanja i nastajanje drugih.
...
Ali ce se pojaviti neki drugi posao koji ce morati covek da obavlja ...
Druga stvar... svi ti automati koje pominjes moraju da budu prvo osmisljeni, projektovani, konstruisani, odrzavani i sl...
Mnogi političari u Evropi i Americi govore, [cenzurisano] moj, poslovi odlaze u Kinu – kad bismo samo mogli vratiti proizvodne poslove nazad, imali bismo radna mesta. Ono što ne znaju je da je Kina u sedam godina eliminisala 15 odsto svih svojih fabričkih radnika. Zauvek. Oni ne postoje. Ovo je priča o kojoj niko ne želi da govori: najjeftiniji kineski radnici, a oni su poprilično jeftini, nisu toliko jeftini kao inteligentna tehnologija što ih zamenjuje. Četrnaest odsto svih fabričkih radnika u svetu je nestalo u poslednjih sedam godina. Prema aktuelno projektovanoj stopi, čak i ako ne povećate inteligentnu tehnologiju (drugim rečima, recimo da ne postoji Murov zakon koji glasi da se snaga računara udvostručuje približno svakih 18-24 meseca) i tehnologija ostane potpuno ista kao što je danas, onda postižete kraj masovnog rada u fabrikama za 30 godina.
perakojot je napisao:Npr. jedno drustvo (drzava) raspolaze odredjenim resursima za gradnju objekata od opteg znacaja. Koliko tih objekata moze da napravi u kom vremenskom periodu moze da napravi zavisi upravo od tih resursa. I to je razlog zasto se ti resursi moraju kvantifikovati kako bi se moglo precizno odrediti koliko se objekata moze napraviti i kako.
perakojot je napisao:Ali [poljoprivrednik] potrosi puno vise enrgije )
A potrosnja energije zahteva povecanje prozivodnje energije.
A povecanje prozivodnje energije zahteva vece i jace izvore
perakojot je napisao:Ali to ne znaci da treba da se vratimo u pecine i zivimo bez icega ...
Marko je napisao:Danas je sav novac u opticaju (oko 90%) neciji dug, kredit. Tako da, drzava, da bi profitirala, mora da se zaduzuje i ulazi u nove kredite. Dug i profit imaju isti izvor. Ko ovo ne razume, ne razume ni sustinu problema!
stojadinovicp je napisao:Izbegavaš da objasniš. Evo ja nerazumem i tvrdim da je besmisleno neistinito.
Marko je napisao:Statistike pokazuju da u zemljama u kojima je drustvena oscilacija u smislu materijalnog bogatstva, manja, imaju manje kriminala, zlocina, mentalnih oboljenja, bolesti itd (negativnih trendova).
stojadinovicp je napisao:Dajte dokaz ili prestanite da smarate