od milan » 22. Nov 2012., 17:43
Posto je Marko pomenuo "konkretnost", u smislu da treba da dam nesto konkretno,
prvo bih razjasnio sta je to konkretno sto mi za sada imamo u vezi ove teme, dakle nesumnjivo dokumentovano.
Buduci da u sadrzaju NZ teksta srz cine opisi nekakvih kako se tamo kaze "cuda" koje je Isus cinio po svedocenju stvarnih ili izmisljenih ocevidaca, a sto bi, da njima raspolazemo, trebali biti dokazi empirijskog tipa, pa da odmah razresimo slucaj, mozemo kao prvo zakljuciti bar da oni su (ako su postojali) ocigledno morali biti kljuc njegovoga konkretnog dokazivanja onoga o cemu je govorio, tj. onoga sto je tvrdio.
Ali mi te dokaze nemamo, te se otuda smatra da nikakve stvarne velike stvari on nije mogao ciniti u I veku nove ere, mimo onoga sto se moglo uobicajenim znanjem o kome mi imamo i dokumentaciju i artefakte.
Medjutim, tom prilikom se zaboravilo na nesto sto mi danas o uslovima koji su tada vladali konkretno znamo iz ondasnjih dokumenata, a to je da: sacinilac neke stvari (recimo neki zanatlija) ako je nacinio neki predmet koji potpada pod standardizovanu robu imao je neku vrstu odredjenosti cene koju moze da trazi za tu robu, a ako je rec bila o necemu sto je nacinjeno izvan standarda, tada je imao sledece opcije:
a) Da proizvod proda kupcu ili naruciocu po ekstra ceni sa tim da nema pravo da ponovi taj proizvod za drugo lice, pri cemu je kupac tada jedini vlasnik proizvoda (tj. ima iskljucivi monopol).
b) Da proizvod prodaje bilo kome, pri cemu kupci imaju pravo umnozavanja toga proizvoda (tj. nema zatitu patenta).
Sa druge strane, a i o tome se nije vodilo racuna, logicno je pretpostaviti da malo pre pomenuta problematika je bila skoro bezznacajna kada je bila rec o klasicnim predmetima ili sitnim patentima, medjutim, ako bi se radilo o ekstremnijim patentima, ili samo promovisanju impresivnijih saznajnih dokaza, autor ili vlasnik je sebe dovodio u situaciju da mu se moze suditi za koriscenje zlih sila, cime bi neminovno ugrozio i svoj zivot i sudbinu svoga dela.
Na taj nacin, mi smo se dakle jos vekovima pre I veka nove ere, kada je rec o bilo kakvoj znacajnoj inovaciji u znanju nasli u svetu monopola, i jedini nacin njene zastite je bio izolacija koriscenja (ili da kazemo "hermitizam" znanja). A takvo znanje moralo se strogo cuvati unutar zatvorenih grupa ljudi koji su bili pod obavezom cuvanja tajne, sto iz ekonomskih razloga, sto zbog zivotne bezbednosti.
Da prevedem:
Zaradjivali su prodajom usluga ili klasicnih proizvoda dobijenih ne klasicnim nacinom, a korisnici usluga (kupci) nisu mogli znati kojim stedstvima oni te usluge obavljaju ili kojom tehnikom proizvode.
Medjutim, sirenjem Rimske imperije, rimsko zakonodavstvo iako nije nacinilo bitne izmene po pitanju prava svojine, i zastite autorskih prava, odnosno saznajnih dostignuca, bar je u jednom segmentu, i bar na neko vreme, olaksalo njihov polozaj. Rimski sud nije bio naklonjen pausalom osudjivanju za koriscenje zlih sila!
E, tek posto to uvidimo mozemo otvoriti temetiku Novog Zaveta.
Imate li kakav komentar?
Mozda nije jasno sta sam rekao? Mozda i dalje niko ne bi da vodi racuna o zakonskim uslovima u kojima je egzistiralo znanje pre, tokom i znatno pole I veka nove ere? Mozda je ono trebalo da raste gladno i zedno? Da se samoubija... Sta li?