Religija i statistika

[Paulinjo]

Nije mi jasno šta podrazumevaš pod rekombinovanjem genetske strukture.


Meni je fascinantan recimo moj otac koji je bio odličan đak i odličan student,
a pritom niko od njegovih predaka nije nikad ozbiljno učio.
Majka mu nije imala ni dan škole. Otac samo 4 (ili 5) razreda osnovne, što i nije neko učenje.
Kako krenemo unazad tu tek niko nije školovan niti učio.
Znamo da je već u vremenu Vuka Karadžića, što je svega nekih 220 godina unazad, nepismenost u Srba bila
skoro stoprocentna.

Kako je moguće da neko ko nema baš nikoga unazad da je učio, da postiže tako dobre rezultate.
Od koga je nasleđivao te sposobnosti?

[MarkoEkmedzic]

O tome se i radi, ne nasleđuje ih.

Kada kažem rekombinovanje genetske strukture, mislim na slučajnost, podjednaku onoj koja se dešava pri razvoju ploda, i koja dovede do toga da svako od nas ima drugačije otiske prstiju ili shemu mrežnjače oka.

Možeš da imaš 10 generacija nadprosečno inteligentnih ljudi u jednoj porodici, a da u jedanaestoj imaš medicinski gledano imbecila. Jednostavno, inteligencija se ne nasleđuje, jer bi onda deca nobelovaca i sami bili nobelovci, ili makar vrhunski naučnici, a to zaista nije pravilo.

[Nikolic]

[Nikolic]

Popis 2013 obezbedio je osnovu za utvrđivanje eventualnog postojanja zavisnosti između religioznosti, prosečnih zarada, i obrazovanosti u opštinama širom Srbije.

Zbog nedostatka podataka o prosečnim zaradama tokom 2011 godine na sajtu Zavoda za statistiku istraživanje je sprovedeno sa podacima iz 2010. Gradovi za koje Zavod nije obezbedio ove podatke na svom sajtu (Petrovaradin, Kostolac i Vranjska banja) su izbačeni iz istraživanja zavisnosti religioznosti i zarada, ali su sadržani u istraživanjima zavisnosti religioznosti i obrazovanja.

Po popisu je definisano više kategorija obrazovanosti. Nažalost, ljudi mogu da kupe diplomu ili izađu iz škole sa formalnim, ali ne i funkcionalnim znanjem onoga što je učeno tokom školovanja. Obzirom da je naša zemlja puna takvih slučajeva u ovoj analizi su izabrane samo pismenost i kompjuterska pismenost.

Procenat vernika određen je kao ukupan procenat vernika bilo koje veroispovesti, odnosno (pravoslavna + protestantska + ostale hrišćanske + katolička + islamska + judaističke + istočnjačke + ostale veroispovesti) / ukupno popisana lica u opštini [*100%], a na osnovu knjige 4 Popisa.

Procenat nepismenih lica je prepisan iz knjige 3 Popisa, a procenat kompjuterski nepismenih lica je dobijen po obrascu: kompjuterski_nepismena_lica / ukupno [*100%]. Iako u knjizi 3 postoji podela po polu i gradskim/ostalim oblastima, ti podaci nisu korišćeni jer ova podela ne postoji u knjizi 4.

Procenat nepismenih lica u opštinama Srbije moguće je grubo predvideti na osnovu broja vernika. Funkcija za ovo glasi:

procenat_nepismenih = (procenat_vernika * 0.13064018981835648) - 9.59068371102899
Koeficijent determinacije je 5.52. Korelacija je pozitivna, što znači da se procenat nepismenih lica povećava kako se povećava procenat vernika.



Broj kompjuterski nepismenih lica takođe je moguće grubo predvideti na osnovu broja vernika. Funkcija za ovo glasi:

procenat_kompjuterski_nepismenih = (procenat_vernika * 1.4153212284436374) - 78.38932681907282
Koeficijent determinacije je 18.96%. Korelacija je takođe pozitivna.



I prosečne zarade u opštini se mogu grubo predvideti na osnovu broja vernika. Funkcija za ovo je tokom 2010 godine bila:

prosečne_zarade_2010 = (-765.6683350523771 * procenat_vernika) + 100951.86954495788
Koeficijent determinacije je 13.07%. Korelacija je negativna, što znači da sa porastom procenta vernika prosečna zarada u opštini opada.



Za predviđanja su korišćeni rezultati Popisa 2011 godine i podaci o prosečnim zaradama Zavoda za statistiku bez Vranjske banje, Petrovaradina i Kostolca (za ove opštine Zavod nije objavio podatke).

Na osnovu do sada izdatih knjiga Popisa nije moguće detaljnije ispitivanje postojanja zavisnosti između obrazovanja i verovanja. Detaljnija analiza bi podrazumevala ispitivanje zavisnosti na nivou pojedinačnih ispitanika, a ne opština. Zavod za statistiku poseduje ove podatke, ali je malo verovatno da će ih ikada objaviti obzirom na ogroman politički uticaj Srpske pravoslavne crkve.

[necer77]

Manje od 0.21% zatvorske populacije su ateisti.

Federal Bureau of Prisons kaže da je 2010 procenat ateista u zatvoru samo 0.08%.

Интересантно је да се у поменутој статистици атеисти наводе као религијска група.

[necer77]

Stopa razvoda niža među ateistima.

Могу се наћи и другачије статистике: http://www.barna.org/barna-update/article/15-familykids/42-new-marriage-and-divorce-statistics-released

[Nikolic]

I iz istraživanja koje ste postavili se vidi da su religiozne osobe i dalje u blagom vođstvu po broju razvoda. Od ateista i agnostika manje razvoda imaju jedino jevanđelisti 26% i katolici 28%. Ipak, trend se očigledno menja. 21.decembra 1999 je bilo 21% razvedenih ateista i agnostika, a u skorijem istraživanju (januar 2007. do januara 2008.) 30%.

26% 339 Evangelical Christians
33% 1373 Non-evangelical born again Chrisitans
33% 1488 Notional Christians
38% 197 Associated with non Christian faith
30% 269 Atheist or agnostic
32% 1712 All born again Christians
33% 2080 All non born again Christians
34% 1997 Protestant
28% 875 Catholic

U istraživanju u zatvorima ateisti nisu "ubačeni" u religije (to predstavlja osnovno nepoznavanje pojma ateizma - ateizam je religija koliko je i ćelavost boja kose, skupljanje markica hobi...), već su podaci poređani od najvećeg procenta do najmanjeg, kako bi razlike bile što uočljivije.

[necer77]

U istraživanju u zatvorima ateisti nisu "ubačeni" u religije (to predstavlja osnovno nepoznavanje pojma ateizma - ateizam je religija koliko je i ćelavost boja kose, skupljanje markica hobi...), već su podaci poređani od najvećeg procenta do najmanjeg, kako bi razlike bile što uočljivije.

Атеизам није религија али пред америчким законом има исти третман као и религије http://en.wikipedia.org/wiki/Atheism_and_religion#Legal_status_of_atheism.

[Nikolic]

Popis 2002 godine obezbedio je osnovu za proveru postojanja zavisnosti između procenta vernika i procenta nepismenih lica starijih od 10 godina u opštinama Srbije. Obzirom da je u Srbiji čest slučaj dobijanja formalnog bez funkcionalnog znanja (videti rezultate Piza testova), procenat nepismenih lica predstavlja pouzdaniji pokazatelj obrazovanja stanovništva.

Procenat vernika izračunat je na osnovu knjige 3 Popisa 2002 godine (12 - 15 strana) po formuli (islamska + judaistička + katolička + pravoslavna + protestantska + veroispovest proorijentalnih kultova + pripada veroispovesti koja nije navedena + vernik je ali ne pripada nijednoj veroispovesti) / ukupno [*100%]

Procenat nepismenih lica starijih od 10 godina kopiran je iz knjige 4 Popisa 2002 godine (kolona "učešće u ukupnom %" 82 - 144 strana). Iako u knjizi 4 Popisa postoji podela po polu i gradskim/ostalim naseljima, korišćen je samo ukupan procenat u opštini, obzirom da ova podela ne postoji u knjizi 3 Popisa.

http://s24.postimage.org/ej1pw4d39/2002_nepismeni.png

Metodom linearne interpolacije moguće je dobiti funkciju za predviđanje procenta nepismenih lica starijih od 10 godina u opštini tokom 2002 godine na osnovu procenta vernika.

procenat_nepismenih = (0.3100678233897662 * procenat_vernika) - 25.005991590988124

Korelacija je pozitivna, što znači da se porastom procenta vernika povećava procenat nepismenih lica u opštini. Pouzdanost predviđanja izražena koeficijentom determinacije iznosi 11.85%.

Za dobijanje detaljnijih informacija potrebno je proveriti zavisnost na nivou pojedinaca, a ne opština. Republički zavod za statistiku poseduje sve potrebne podatke, ali je malo verovatno da će to ikada biti ispitano imajući u vidu veliki politički uticaj Srpske pravoslavne crkve. Verovatno je prikrivanje detaljnijih podataka razlog što u knjizi 3 popisa ne postoji podela po polu ni po gradskim/ostalim naseljima kao u ostalim knjigama Popisa.

Na osnovu rezultata Popisa nije moguće utvrditi uzročno-posledičnu vezu, odnosno da li je nepismenost stanovništva posledica religiozne indoktrinacije ili je religioznost posledica nepismenosti. U svetu postoji više istraživanja koja ukazuju da nepismenost prethodi religiji, a na osnovu najnovijih može se zaključiti da se religizonost povećava rastom nejednakosti zarada (Gini koeficijent). Nepostojanje javno dostupnih podataka o nejednakosti zarada ne omogućava proveru ovih zaključaka u Srbiji.

[Nikolic]

Za ispitivanje postojanja zavisnosti između prosečne neto zarade u opštini i procenta vernika moguće je koristiti rezultate Popisa 2002 godine.

Procenat vernika izračunat je na osnovu knjige 3 Popisa 2002 godine po formuli (islamska veroispovest + judaistička + katolička + pravoslavna + protestantska + veroispovest proorijentalnih kultova + pripada veroispovesti koja nije navedena + vernik je ali ne pripada nijednoj veroispovesti) / ukupno [*100%]

Prosečne neto zarade u opštinama u 2002 godini kopirane su sa sajta Republičkog zavoda za statistiku.



Metodom linearne interpolacije moguće je dobiti funkciju za predviđanje prosečne neto zarade tokom 2002 godine na osnovu procenta vernika u opštini.

prosečna_neto_zarada = (-257.62803614978765 * procenat_vernika) + 32720.31466655329

Korelacija je negativna, što znači da se prosečna neto zarada u opštini smanjuje rastom procenta vernika. Pouzdanost predviđanja izražena koeficijentom determinacije iznosi 12.17%.

Za dobijanje detaljnijih informacija potrebno je ispitati zavisnost na nivou pojedinaca, a ne opština, međutim podaci o zaradama fizičkih lica u Srbiji nisu javno dostupni.

Na prosečnu zaradu najviše utiče obrazovanje lica, tako da se ovim ne dokazuje direktna, već indirektna povezanost prouzrokovana slabijim obrazovanjem vernika. Poređenja radi koeficijent determinacije između prosečnih neto zarada i procenta nepismenih lica starijih od 10 godina u opštinama Srbije tokom 2002 godine iznosi 23.93%.

[vrhunski]

Zemlje u kojima stanovnici u proseku imaju veći IQ su manje religiozne.

Na osnovu Mensinog testa procenat (od testiranih) sa IQ vecim od 148 Srbija spada na visoko 4to mesto a opet eto kakva je situacija po pitanju religije. Tako da neki od ovih linkova i nisu bas tacni.

[Petrovic]

Na osnovu Mensinog testa procenat (od testiranih) sa IQ vecim od 148 Srbija spada na visoko 4to mesto a opet eto kakva je situacija po pitanju religije. Tako da neki od ovih linkova i nisu bas tacni.

Procenat testiranih sa IQ-om većim od 148 nije isto što i prosečni IQ stanovnika neke zemlje. Drugim rečima, ovo nisu rezultati opšte populacije, već selekcionisane.
Spiskovi prosečnog IQ-a zemalja se mogu naći na internetu, pri čemu moramo biti pažljivi u tumačenju dobijenih rezultata.

[Cthulhu]

http://wwwgordonconwell.com/netcommunit ... ontext.pdf

Ovo sam sada nasao na netu. Tuzno.

[Petrovic]

Istina je da je procenat religioznih, globalno gledano, u porastu u odnosu na podatke iz 1970. Ali ovo je usled trenutne visoke stope nataliteta u nerazvijenim područjima sveta. 1970. je na planeti živelo 3,7 milijardi ljudi; danas nešto više od 7 milijardi. A najveći demografski rast se događa u zemljama u razvoju. U pojedinim zemljama Afrike se ukupan broj stanovnika udvostručava svakih 20 godina. Da budem konkretniji. Veliki deo zemalja u razvoju još prolazi kroz fazu 2 demografske tranzicije (brzo opadajuća stopa mortaliteta bez uporednog pada stope nataliteta), dok su pojedine razvijene zemlje ušle i u fazu 5 demografske tranzicije.
Oko 2050. se očekuje stabilizacija globalne stope rasta stanovništva.

U navedenoj studiji se dalje jasno vidi (recimo, na str. 15) i da u svim razvijenijim regijama opada broj religioznih (Zapadna Evropa, Severna Evropa, Južna Evropa, Severna Amerika, Južna Amerika, Centralna Amerika, Australija i Novi Zeland; čak i u Severnoj Africi i Zapadnoj Aziji).

Ovaj trend potkrepljuju i rezultati istraživanja WIN –Gallup International-a za 2012. godinu.

Na str. 6 se mogu videti zemlje koje su zabeležile najveći pad religioznosti u odnosu na poslednje istraživanje iz 2005.

Na 13 str. je vrlo jasno prikazano koliki je procenat religioznosti u odnosu sa prosečnim zaradama i kretanjem kupovne moći stanovništva. Vredi proći sve stranice ovog istraživanja, gde se jasno vidi trend opadanja religioznosti sa povećanjem nivoa obrazovanja, primanja i materijalne obezbeđenosti građana.

I u ovom istraživanju Balkan spada među najreligioznije delove sveta. Ali Balkan je uvek bio priča za sebe i specifičan slučaj, jer pored niskog stepena obrazovanja populacije i lošeg materijalnog stanja, postoji i jedna vrsta preispoljene religioznosti neodvojive od etničkog i nacionalnog identiteta.

[vrhunski]

Na osnovu Mensinog testa procenat (od testiranih) sa IQ vecim od 148 Srbija spada na visoko 4to mesto a opet eto kakva je situacija po pitanju religije. Tako da neki od ovih linkova i nisu bas tacni.

Procenat testiranih sa IQ-om većim od 148 nije isto što i prosečni IQ stanovnika neke zemlje. Drugim rečima, ovo nisu rezultati opšte populacije, već selekcionisane.
Spiskovi prosečnog IQ-a zemalja se mogu naći na internetu, pri čemu moramo biti pažljivi u tumačenju dobijenih rezultata.

Pogledao sam malo URL koji si postavio. Podaci koji su predstavljeni na tom URL-u su blago receno netacni. Oni su dosli od strane Richard Lynn, Professor Emeritus of Psychology i Tatu Vanhanen, Professor Emeritus of Political Science.
http://en.wikipedia.org/wiki/IQ_and_the ... of_Nations
Koliko sam shvatio oni su uradili svoje interno istrazivanje 1998. godine na malom broju uzorka. Takodje treba primetiti da je "Hong-Kong" grad na prvom mestu.

Jedino testiranje da je siroko rasprostranjenjo da ja znam se obavlja preko udruzenja Mensa. Mensa nikada nije javno predstavila nikakvu rang-listu prema drzavama (opet se ogradjujem da ja znam a na internetu nisam uspeo da je pronadjem). Mogu ti reci da jos prema internim statistikama od broja testiranih Srbija je na 4. mestu po procentu onih koji su uspeli da prodju testiranje. Moze se pozvati Mensa Srbije za komentar a svako ko prodje testiranje to sazna.