Kolika je šteta?

[Nikolic]

Sledeći sajt mogao bi odlično da posluži za dokumentovanje krajnjih (ekonomskih, zdravstvenih...) efekata verovanja u razne gluposti, počev od vanzemaljaca, preko religije, sve do homeopatije. Integrisan je sa google maps, pa se za svaki pojedinačni slučaj, poput markica za hram Svetog Save može odrediti tačna lokacija i obrazložiti (u ovom slučaju ekonomska) šteta.

Znam da je to moguće postići ovde, na forumu, ali smatram da je praktičnije da se svi podaci, iz celog sveta, prikupe na jednom zbirnom mestu. Ovde bi se mogli ubaciti i Tatjana, i Miroslav, i Anja i mnogi drugi.

Ograničenje sajta je da se mogu dokumentovati samo poznati i proverljivi efekti, poput osobe koja je izgubila nogu zbog "terapije" Zaharija Mitića, a ne navoditi nadrilekari i ostali, međutim isticanjem oštećenih osoba osigurava se pouzdanost objavljenih informacija.

[Nikolic]

Prevedeni deo sa opštih informacija i često postavljanih pitanja:

Svi smo mi svakodnevno podložni uticaju raznih informacija. Dolaze do nas preko novina, radija, televizije, internet sajtova, razgovora, reklama itd. Nekada nam izgledaju kao poplava.

Nisu sve informacije jednake. Neke su ispravne. Neke su neispravne. Neke su pažljivo uravnotežene. Neke su zavodljive, a neke jednostavno nenormalne.

Ključno je unutar ove poplave da svako od nas bude u mogućnosti da se snađe kroz sve ovo, zadržavajući korisne informacije i odbacujući ostale. Ovo zahteva veštinu kritičkog razmišljanja. Na žalost, ova veština se u školi često zamenaruje.

Neki mogu da tvrde da je nesposobnost kritičkog razmišljanja naša sopstvena kazna. Zar neko ne zaslužuje lošu sudbinu, ako unapred ne razmisli o svojim postupcima? Ukoliko i vi postavljate ovo pitanje, pogledajte stranicu sa imenima dece. Mnoga od njih su stradala bez sopstvene krivice, od lako izlečivih bolesti. Na drugoj sekciji ovog sajta možete videti nevoljne žrtve stvari kao što je verovanje u veštice.

Uzimajući takve primere u obzir, mi iskreno verujemo u princip da se ne treba kriviti žrtva. Mnogi ljudi ne dolaze do svojih pretpostavki ili verovanja svesnim izborom, već društvenim pritiskom, roditeljskom neobrazovanošću, ili ostalim oblicima indoktrinacije. Ko bi mogao da kaže da takve žrtve ne bi mogle da odbace svoja iracionalna verovanja, ukoliko se na vreme upoznaju sa činjenicama?