Sekularno-humanistički svetonazor

[Petrovic]

Svetonazor ili pogled na svet je pojam jugoslovenske filozofije nastao prevođenjem nemačkog termina Weltanschauung na srpskohrvatski jezik. Welt je nemačka reč za “svet”, dok Anschauung znači “pogled” ili “nazor”. Pogled na svet je jedan od temeljnih koncepta nemačke filozofije i epistemologije (teorije saznanja) koji se odnosi na način opažanja sveta u najširem smislu. On ukazuje na okvir ideja i verovanja pomoću kojih pojedinac tumači svet oko sebe.

Sekularni humanizam je svetonazor koji ističe razum (sposobnost razboritog (logičkog, kritičkog) mišljenja, poimanja i rasuđivanja), etiku (nauka o moralu, koja istražuje smisao i ciljeve moralnih normi), društvenu pravdu (ista osnovna prava, mogućnosti, obaveze i socijalne beneficije za sve građane društva; suprotstavljanje diskriminaciji, represiji i institucionalnim nejednakostima) i filozofski naturalizam (koncepcija po kojoj je priroda osnova i bit svega, jedina prava realnost i ništa izvan nje ne postoji), pri čemu oštro kritikuje verske dogme, natprirodno, pseudonauku i sujeverje/predrasude kao temelj morala i donošenja odluka. Jedan od glavnih stavova je taj da su ljudi sposobni da budu etički i moralni bez religije i bogova.

Sekularni humanizam je dijametralno suprotan državnom ateizmu komunističkih režima gde vlada određene države sprovodi promociju ateizma; ili čak smanjuje i oduzima religijske slobode i slobodu veroispovesti. U sekularnim državama vlada se postavlja neutralno po pitanju religije, tako da ne podržava ni religiju ni ireligiju.

Prema Paul Kurtzu, po nekima smatran osnivačem američkog sekularno humanističkog pokreta, jedna od razlika između marksističko-lenjinističkih ateista i humanista je posvećenost ovih poslednjih “ljudskoj slobodi i demokratiji”, navodeći da je militantni ateizam Sovjetskog Saveza konstantno kršio osnovna ljudska prava. Kurtz je takođe izjavio da je odbrana verske slobode jednako dragocena za humaniste kao što su i prava vernika.

Sekularni humanizam svoje korene vodi iz presokratovske grčke filozofije i prosvetiteljstva.

Većina sekularnih humanista svoj svetonazor tumače kroz sledeće principe:

- Potreba da se testiraju verovanja - Uverenje da dogme, ideologije i tradicije, bile one religijske, političke ili društvene, moraju biti odmerene i testirane od strane svakog pojedinca, a ne jednostavno prihvaćene na osnovu vere.
- Razum, dokazi, naučna metoda – Privrženost korišćenju kritičkog uma, činjeničnim dokazima i naučnim metodama ispitivanja umesto vere i misticizma kada je u pitanju traženje rešenja za ljudske probleme i odgovora na važna ljudska pitanja.
- Ispunjavanje, rast, kreativnost - Primarna briga mora biti ispunjavanje potreba, rast i kreativnost kako pojedinca tako i čovečanstva uopšte.
- Potraga za istinom - Stalna potraga za objektivnom istinom, uz shvatanje da svako novo znanje i iskustvo menja našu nesavršenu percepciju sveta.
- Ovaj život - Briga za ovaj život i nastojanje da ga se učini smislenim kroz bolje shvatanje samih sebe, svoje istorije, intelektualnih i umetničkih dostignuća, kao i shvatanja koja se razlikuju od naših.
 - Etika - Potraga za održivim individualnim, društvenim i političkim načelima etičkog ponašanja, prosuđivanih na osnovu njihove mogućnosti da poboljšaju ljudsko blagostanje i pojedinačnu odgovornost.
- Pravda i pravičnost – Zalaganje za pravdu i pravičnost u društvu i otklanjanje diskriminacije i netolerancije.
- Izgradnja boljeg sveta - Uverenje da se uz pomoć razuma, otvorene razmene ideja, dobre volje i tolerancije može postići napredak u stvaranju boljeg sveta za nas i našu decu.

Vidi knjigu Humanizam za djecu.

[Petrovic]

- An introduction to Humanism

[Petrovic]