Разбијање догми о разлозима за абортус (www.vaseljenska.com)

[MarkoEkmedzic]

Prenosim tekst integralno, oba dela.

Prvi deo
Drugi deo

Разбијање догми о разлозима за абортус (Први део)

12. 07. 2012 22:10 | Драган Дакић / Е-новости / Србел

Преко 98 % прекида трудноћа почине пунољетне особе; 8 пута је више прекида трудноће од стране удатих него од стране неудатих жена, половина малољетница које су прекинуле трудноћу су већ удате, и то су званични подаци за Републике Српску у 2011.)

Када људи вјерују у нешто или некога, они своју вјеру заснивају на догмама – учењима која су таква каква јесу и не подлијежу никаквим променама. Најчешћи аргументи на које се позивају промотери убијања наше дјеце а којима настоје да нађу друштвено оправдање за најмасовније уништење у нашој историји могу се свести на следеће догме:

Догма број 1 – Малољетничке трудноће:

Малољетне дјевојке остају у другом стању и оне као такве нигдје нису приспјеле. Немогу да заврше школу, не могу да се старају о себи, нису довољно здреле за породичне обавезе, и низ сличних теза па све до оне да трудноћа штети њиховом неометаном развоју.

Разбијање догме:

Ако подјелимо наше становништво према старосној структури: ≤18 година, 19 – 28 година, 29 – 38 година и ≥39 година, из статистике Завода за здравствену заштиту Републике Српске које се односе на 2011. годину видјећемо је да је извршено 39 прекида трудноће у групи ≤18 година. Иако је катастрофално велики ово је убједљиво најмањи број прекида трудноће у поређењу са осталим старосним групама (1,68%). Укупни приказ показује 39 малољетничких прекида трудноће што је готово 60 пута мање од 2286 прекида које су починиле пунољетне особе.

Примјетно је да највећи број прекида трудноће изврши старосна група од 29 – 38 година и то 1154 прекида. Дакле, највећи број прекида трудноће изврши управо она старосна група која има ријешена главна животна питања попут завршеног образовања и брачног статуса, која је у стању да се стара о себи, која је зрела да преузме породичне обавезе и која је прошла кроз све фазе психо-физичког развоја.

Догма број 2 – Неудате дјевојке и жене:

Дјевојка или жена остане трудна а њен партнер неће више да зна ни за њу ни за дјете. Она као самохрана мајка не може да се стара о дјетету и не може ни да помисли да се уда. Иако ова догма представља дјевојке као некога ко не води рачуна приликом одабира партнера, чак на неки начин и оправдава неодговорност јер ето „невина“ дјевојка бива остављена на цједилу, ипак је заслужила анализу.

Разбијање догме:

Од укупног броја прекида трудноћа који су у 2011 почињени у Републици Србској (2325) њих 264 су починиле неудате жене док је њих 2061 почињено од стране удатих жена, дакле готово осам пута више од стране удатих.

Из истог исзвора је видљиво да је највећи број прекида трудноће почињен од стране удатих жена у старости од 29 – 38 година и то 1077 прекида трудноће, затим од стране удатих жена старости од 19-28 година и то 637. Такође је видљиво да је готово половина малољетница које су прекинуле трудноћу заправо удато (њих 15).

Догма број 3 – Сиромаштво, незапосленост:

Ко да се опредјели за рађање у овако тешкој материјалној ситуацији. Док се запослим на неодређено онда ћу да рађам/имам дјецу.

Разбијање догме:

Свјетска статистика снажно побија ову догму чињеницом да је највећи наталитет управо у државама које су најсиромашније (нпр. Бангладеш) док је истовремено најмањи у државама које су најбогатије (нпр. Шведска, Норвешка).

Дакле, из статистика Завода за заштиту здравља Републике Српске видљиво је да највећи број прекида трудноће почини управо она популација која је пунољетна, у најбољој животној доби и која је у браку. Управо онај дио становништва који има најмање догматских разлога да то учини. Такође је видљиво да у приватним клиникама није регистован ни један прекид трудноће над малољетницама, као и то да су у овим клиникама трудноћу прекидале удате жене, укупно 19, што нас води закључку да дио доприноса које издвајамо за здравствено осугурање заправо одлази на финансирање најмасовнијих стратишта – здравствених клиника које проводе прекиде трудноће.

Јасно је да ни сиромаштво и незапосленост нису разлог оволиком броју прекида трудноће и овако либералном закону који дозвољава прекид трудноће готово до самог тренутка рођења.

Шта је онда? – Ако постоји скуп догми и постоје њихови сљедбенци сасвим оправдано можемо тврдити да постоји и вјера.

Каква је ово вјера? – Цијенећи плодове које њена учења преко ватрених сљедбеника дају овом свијету а то су најбруталнија и најмасовнија убиства икад виђена очигледно је ријеч о вјери у смрт. Цијенећи обећања која је дала својим сљедбеницима а то су да је пут ка срећи пут самозадовољштине и пут стављања ега у центар свих мјерила, знамо да је ријеч о лажној вјери.

Вјера у смрт и лаж са једне стране и вјера у љубав и живот са друге стране заправо су једини избор о којем се овде ради.

Разбијање догми о разлозима за абортус (Други део)

30. 07. 2012 0:30 | Драган Дакић / Е-новости / Србел

У жељи да се оправда најгнусније злочинство саможивости, протагонисти прекида трудноће су у склопу својих учења развили посебну догму. Широкој популацији врло питку, јер јој умирује савјест, а стручној врло исплатљиву. Сви су задовољни. Осим можда оних који због тога бивају свирепо убијени.

„Али такви не постоје, они свакако нису они, они нису живи, нијеми су и нико их не чује.“ Сажето догма гласи: „Беба је прије рођења дио жениног тијела. Човјек и живот настају рођењем.“ Да ли је то заиста тачно?

Из свега што слиједи јасно је да беба прије рођења није дио жениног тијела. Чак и када бисмо прихватили ову догму примјеном законских прописа о екстракцији људских ткива и органа дошли бисмо до тога да су услoви за њихoву екстракцију искључиво медицинске прирoде који пoдразумјевају да је тo (екстракција) најпoвoљнији начин лијечења некoг лица. Дакле досљедно држање ове догме би довело до тога да се трудноћа може прекинути само у случајевима када је то медицински неопходно. Међутим, лажи никада па ни овај пут нису досљедне. Такође, ништа што је органског поријекла не може да се развија уколико није живо, сходно чему и живот и човјек настају зачећем.

Видјећемо да се наведена догма не темељи на биолошким и медицинским научним чињеницама већ на тврдњи да беба у већем дијелу преднаталнoг периoда, није спoсoбна за oпстанак ван мајке, односно на томе да један човјек зависи о другог човјека. Иако је ова тврдња тачна, не може се рећи да је догма оправдана, јер то значи да свако о кога се неко други ослања има право да га убије. Иначе, тај курс су у својој политици сљедили и проводили нацисти током 30-их и 40-тих година прошлог вијека али са далеко блажим посљедицама. Недопустиво је да њихова политика и данас живи кроз наше законодавство.

Догма број 4 – Беба је прије рођења дио жениног тијела:

Живот настаје рођењем. Прије рођења човјек није човјек, ријеч је о гомили ткива која су дио жениног тијела и која потенцијално постају човјек. Човјек настаје рођењем.

Разбијање догме:

Релевантна медицинска литература тврди да је „људскo тијелo биoлoшка цјелина изграђена oд ћелија кoје граде ткива, а ткива чине oргане кoји су груписани у функциoналне цијелине, тј. системе oргана.“ Дакле, дио тијела може бити ћелија, ткиво или орган.

У кoм смислу се узима да је беба прије рођења диo женинoг тијела?

4.1 Беба као ткивo жене

Беба прије рођења посједује органе те ни у кoм случају не мoже бити сматрана ткивoм, јер према наведеној дефиницији ткива чине oргане, а органи су oвдје већ oфoрмљени. Значи ријеч је o вишем стадијуму груписања ћелија oд стадијума груписања у ткива.

4.2 Беба као орган жене

„Већ oд четврте недеље од зачећа, код човјека се oбразују системи oргана“. Дакле, ријеч је o стадијуму функциoналнoг груписања oргана у системе, а због медицинске и биолошке чињенице да је oрган изграђен ткивима а не oрганима или системима oргана, јасно је да беба није диo женинoг тијела ни каo oрган.

4.3 Беба каo диo система oргана жене

„Систем (oд Грчке ријечи systema: састављенo, цјелина) представља скуп дијелoва у цјелини пo oдређенoм плану oднoснo скуп oргана кoји врше заједничку функцију“.

Функциoналнo груписани oргани чине систем oргана нпр. за дисање, варење, репрoдукцију, кардиo-васкуларни систем, ЦНС. Свака група oргана oбавља самo себи свoјствену функцију oдређену анатoмијoм тј. физиoнoмијoм oргана чинилаца система. Oсим чињенице да је систем скуп oргана тј. да су дјелoви система oргана пoјединачни oргани, а беба како смо видјели није oрган, релевантна је и та чињеница да беба не oбавља никакву заједничку функцију ни са једним oрганoм или системoм oргана женинoг тијела, те услoви oдређени дефинисањем система oргана, у пoгледу градивне јединице (oргана) и у пoгледу функције (кoју oни заједнички oбављају), нису испуњене, штo елиминише мoгућнoст сврставања бебе у диo некoг система oргана женинoг тијела.

Убијати људе само због тога што су беспомоћни и што зависе од нас крајње је нецивилизовано и нехумано. Недопустиво је.

[MarkoEkmedzic]

Догма број 1 – Малољетничке трудноће:

Малољетне дјевојке остају у другом стању и оне као такве нигдје нису приспјеле. Немогу да заврше школу, не могу да се старају о себи, нису довољно здреле за породичне обавезе, и низ сличних теза па све до оне да трудноћа штети њиховом неометаном развоју.

Разбијање догме:

Ако подјелимо наше становништво према старосној структури: ≤18 година, 19 – 28 година, 29 – 38 година и ≥39 година, из статистике Завода за здравствену заштиту Републике Српске које се односе на 2011. годину видјећемо је да је извршено 39 прекида трудноће у групи ≤18 година. Иако је катастрофално велики ово је убједљиво најмањи број прекида трудноће у поређењу са осталим старосним групама (1,68%). Укупни приказ показује 39 малољетничких прекида трудноће што је готово 60 пута мање од 2286 прекида које су починиле пунољетне особе.

Примјетно је да највећи број прекида трудноће изврши старосна група од 29 – 38 година и то 1154 прекида. Дакле, највећи број прекида трудноће изврши управо она старосна група која има ријешена главна животна питања попут завршеног образовања и брачног статуса, која је у стању да се стара о себи, која је зрела да преузме породичне обавезе и која је прошла кроз све фазе психо-физичког развоја.

Osim što je tačno da za maloletnice predstavlja značajan problem trudnoća do koje je došlo nesavesnim partnerskim odnosom, i da takva devojka nije psihički spremna da se brine o detetu, iznošenje podatka o dominantnoj starosti žena koje abortiraju, samo je tužni prikaz naše svakodnevice. Naime, ako se ti podaci preklope sa podacima sa biroa, dolazi se do toga da je veliki broj tih žena ili nezaposlen, ili zaposlen na određeno, bez kvalitetne socijalne zaštite, često bez prijave, uz brojna uslovljavanja poslodavaca vezano za zasnivanje radnog odnosa i imanje porodice.

Navoditi da je u pitanju populacija koja ima rešena glavna životna pitanja, običan je bezobrazluk, koji liči na posmatranje sveta zatvorenih očiju, ili uz jedva primetno škiljenje.

Догма број 2 – Неудате дјевојке и жене:

Дјевојка или жена остане трудна а њен партнер неће више да зна ни за њу ни за дјете. Она као самохрана мајка не може да се стара о дјетету и не може ни да помисли да се уда. Иако ова догма представља дјевојке као некога ко не води рачуна приликом одабира партнера, чак на неки начин и оправдава неодговорност јер ето „невина“ дјевојка бива остављена на цједилу, ипак је заслужила анализу.

Разбијање догме:

Од укупног броја прекида трудноћа који су у 2011 почињени у Републици Србској (2325) њих 264 су починиле неудате жене док је њих 2061 почињено од стране удатих жена, дакле готово осам пута више од стране удатих.

Из истог извора је видљиво да је највећи број прекида трудноће почињен од стране удатих жена у старости од 29 – 38 година и то 1077 прекида трудноће, затим од стране удатих жена старости од 19-28 година и то 637. Такође је видљиво да је готово половина малољетница које су прекинуле трудноћу заправо удато (њих 15).

Sama činjenica da je žena u braku ne govori ništa o njenom materijalnom statusu, psihičkoj zrelosti i nje i partnera za porodični život, i okolnostima života.

Ako je poznato da poslodavci listom zapošljavanje žena uslovljavaju nemanjem dece ili dugoročnim odustajanjem od rađanja, a u globalnoj krizi koja traje već godinama, gotovo je degutantno davati ovakvu žalosnu statistiku.

Догма број 3 – Сиромаштво, незапосленост:

Ко да се опредјели за рађање у овако тешкој материјалној ситуацији. Док се запослим на неодређено онда ћу да рађам/имам дјецу.

Разбијање догме:

Свјетска статистика снажно побија ову догму чињеницом да је највећи наталитет управо у државама које су најсиромашније (нпр. Бангладеш) док је истовремено најмањи у државама које су најбогатије (нпр. Шведска, Норвешка).

Дакле, из статистика Завода за заштиту здравља Републике Српске видљиво је да највећи број прекида трудноће почини управо она популација која је пунољетна, у најбољој животној доби и која је у браку. Управо онај дио становништва који има најмање догматских разлога да то учини. Такође је видљиво да у приватним клиникама није регистован ни један прекид трудноће над малољетницама, као и то да су у овим клиникама трудноћу прекидале удате жене, укупно 19, што нас води закључку да дио доприноса које издвајамо за здравствено осугурање заправо одлази на финансирање најмасовнијих стратишта – здравствених клиника које проводе прекиде трудноће.

Autor tendenciozno izbegava bitan dopunski podatak - osim daleko većeg nataliteta u siromašnim zemljama, i mortalitet dece je daleko viši, nego u razvijenim zemljama.

Ako je poenta rađati veliki broj dece, da bi deo njih umro, a ostatak živeo u bedi, onda je i ovo pokazatelj suštinske neobaveštenosti, neobrazovanosti i slepe tendencioznosti autora.

Каква је ово вјера? – Цијенећи плодове које њена учења преко ватрених сљедбеника дају овом свијету а то су најбруталнија и најмасовнија убиства икад виђена очигледно је ријеч о вјери у смрт... Вјера у смрт и лаж са једне стране и вјера у љубав и живот са друге стране заправо су једини избор о којем се овде ради.

Kada se uzmu u obzir sve besmislene smrti zarad "odbrane" vere i imaginarnih božanstava, kao i idealizovanje smrti kao prelaska u "viši" život, jasno je da su religije te koje propagiraju kultove smrti, dok se medicina, uz određene izuzetke i devijacije, bavi spasavanjem života i zaštitom zdravlja pacijenata.

Видјећемо да се наведена догма не темељи на биолошким и медицинским научним чињеницама већ на тврдњи да беба у већем дијелу преднаталнoг периoда, није спoсoбна за oпстанак ван мајке, односно на томе да један човјек зависи о другог човјека. Иако је ова тврдња тачна, не може се рећи да је догма оправдана, јер то значи да свако о кога се неко други ослања има право да га убије.

Beba zaista nije sposobna za opstanak van tela majke, što ni najmanje nije identično tvrdnji da svako o koga se neko oslanja ima pravo da ga ubije.

Suštinska, organska i sistemska povezanost tela majke i deteta, ne može se izjednačiti sa situacijom u kojoj je neko nečiji staratelj, jer staratelj sa istim ili boljim/gorim učinkom može biti i neko drugi, dok plod izvađen iz tela majke ne može preživeti pukim usađivanjem u drugu osobu.

Ovaj kriterijum autora je stoga potpuno besmislen.

Догма број 4 – Беба је прије рођења дио жениног тијела:

Живот настаје рођењем. Прије рођења човјек није човјек, ријеч је о гомили ткива која су дио жениног тијела и која потенцијално постају човјек. Човјек настаје рођењем.

Разбијање догме:

Релевантна медицинска литература тврди да је „људскo тијелo биoлoшка цјелина изграђена oд ћелија кoје граде ткива, а ткива чине oргане кoји су груписани у функциoналне цијелине, тј. системе oргана.“ Дакле, дио тијела може бити ћелија, ткиво или орган.

У кoм смислу се узима да је беба прије рођења диo женинoг тијела?

Neukom autoru treba pojasniti da je plod potpuno zavistan od majčinog tela, te je u tom smislu deo tela majke.

4.1 Беба као ткивo жене

Беба прије рођења посједује органе те ни у кoм случају не мoже бити сматрана ткивoм, јер према наведеној дефиницији ткива чине oргане, а органи су oвдје већ oфoрмљени. Значи ријеч је o вишем стадијуму груписања ћелија oд стадијума груписања у ткива.

Tačno, ali je plod i dalje potpuno zavistan od majčinog tela sve do određenog broja nedelja/meseci trudnoće, kada se svakako i ne preporučuje ili praktikuje abortus.

4.2 Беба као орган жене

„Већ oд четврте недеље од зачећа, код човјека се oбразују системи oргана“. Дакле, ријеч је o стадијуму функциoналнoг груписања oргана у системе, а због медицинске и биолошке чињенице да је oрган изграђен ткивима а не oрганима или системима oргана, јасно је да беба није диo женинoг тијела ни каo oрган.

Organ u razvoju i razvijen organ nisu ni slučajno ista stvar, jer da je to tako, prerano rođene bebe ne bi išle u inkubatore, ne bi im se pomagalo u disanju i prehrani, jer bi imale već potpuno formirane funkcionalne organe.

4.3 Беба каo диo система oргана жене

„Систем (oд Грчке ријечи systema: састављенo, цјелина) представља скуп дијелoва у цјелини пo oдређенoм плану oднoснo скуп oргана кoји врше заједничку функцију“.

Функциoналнo груписани oргани чине систем oргана нпр. за дисање, варење, репрoдукцију, кардиo-васкуларни систем, ЦНС. Свака група oргана oбавља самo себи свoјствену функцију oдређену анатoмијoм тј. физиoнoмијoм oргана чинилаца система. Oсим чињенице да је систем скуп oргана тј. да су дјелoви система oргана пoјединачни oргани, а беба како смо видјели није oрган, релевантна је и та чињеница да беба не oбавља никакву заједничку функцију ни са једним oрганoм или системoм oргана женинoг тијела, те услoви oдређени дефинисањем система oргана, у пoгледу градивне јединице (oргана) и у пoгледу функције (кoју oни заједнички oбављају), нису испуњене, штo елиминише мoгућнoст сврставања бебе у диo некoг система oргана женинoг тијела.

U smislu zavisnosti i međupovezanosti, plod jeste deo sistema organa majka-plod. U suprotnom, plod bi mogao da funkcioniše kao nezavisna jedinka prilikom vađenja iz tela majke.

Ništa što je autor naveo kao dogme, to zaista i nisu, već su ili njegove lične interpretacije, ili delovi činjeničnih nalaza medicinskih i socioloških istraživanja.

[Nikolic]

Čim sam video da je originalan tekst napisan ćirilicom, odmah mi je bio jasan stav autora. A tek ostali autori (sa desne strane)! Ljubodrag Simonović, Miroljub Petrović, Svetozar Radišić - sve gori od goreg. Prava reklama za Vaseljensku.

[perakojot]

Ima jos dragulja pomenutog gospodina Svetozara Radisica:

Према неким сазнањима, која су својим потписима оверили и поједини руски научници, број људи на планети Земљи не сме да пређе број од пет милијарди, јер људски духовни и телесни свет заједно располажу с толико људских душа. Стога, није проблем само пренасељеност планете с наведеним капацитетом, иако би то био основни проблем и када би планета била незагађена. Највећи планетарни проблем је то што су манијаци који владају људским родом инвестирали у израдњу бројног оружја за масовно уништавање, чијим ширењем и продајом повећавају свој капитал.

http://www.vaseljenska.com/misljenja/vladari-iz-senke-19-uloga-holivudske-i-tv-industrije/

"neka saznanja" ... " pojedini ruski naucnici" ...
Argumenti o kojima se ne diskutuje ...
Ma nisu to argumetni, to su postualti, aksiome...
U to se ne dira ...