Udruženje građana „Ateisti Srbije“ sa žaljenjem konstatuje da su se obistinile slutnje koje smo izneli povodom svojevremenog brifinga svetovnih lidera vlasti u Novom Sadu kod čelnika Srpske pravoslavne crkve (SPC), Mirka Bulovića (alijas Irineja Bačkog[1]). Nesekularno i neprirodno vezivanje svetovne vlasti sa jednom verskom zajednicom odvija se na najtragičnijem mogućem primeru, obeležavanju sećanja na žrtve rata, a povodom 9. novembra, dana oslobođenja Novog Sada u Prvom svetskom ratu.
Ne ulazeći ovom prilikom u dnevnopolitičke potrebe proglašenja suštinskog osvajanja grada koji nikada pre 1918. godine nije bio u sastavu Srbije za oslobađanje, osvrnućemo se samo na flagrantno kršenje ustavnih odredbi i nepisanih pravila dobrog ukusa i lepog ponašanja.
SPC i ovim povodom, ovaj put uz podršku gradskih vlasti[2], daje sebi pravo da prisvoji sve žrtve, ovaj put Prvog svetskog rata, službom u novosadskoj Sabornoj crkvi svima koji su položili svoje živote, kako gospodin Bulović kaže, „za krst časni i slobodu zlatnu“[3]. Na ovaj način gospodin Bulović pogrešno, no svakako tendenciozno, sve žrtve prevodi ne samo u vernike i ne samo u hrišćane, već isključivo u vernike SPC.
Podršku ovom flagrantnom kršenju pre svega dobrog ukusa, ali i elementarnih principa sekularnosti, svojim prisustvom i govorom dao je i prvi potpredsednik vlade Srbije i ministar odbrane u istoj vladi, Aleksandar Vučić, istakavši da je ovo veliki dan za Novi Sad i Srbiju, te da je ponosan na činjenicu da prvi put zajedno jedan praznik obeležavaju predstavnici države, crkve i vojske. Ova neprirodna zajednica, za koju smo bili uvereni da je u savremenom svetu zauvek nestala sa osvitom prošlog stoleća, sada se vraća u Srbiju, na velika vrata i sa tendencijom da nas vrati u doba još daljeg i dubljeg srednjovekovnog jednoumlja.
Žalosna podrška ovoj neprirodnoj vezi dolazi upravo od onih koji su Ustavom i zakonima obavezni da štite sekularnost, propisanu vrlo kratkim i jednostavnom članom 11. pomenutog najvišeg pravnog akta naše države[4], na koji ćemo još jednom podsetiti predstavnike lokalne i državne vlasti:
Svetovnost države
Član 11.
Republika Srbija je svetovna država.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
U tom kontekstu, može samo da užasne izjava gospodina Vučića da je „Vladika Irinej pokazao da su neki mali ljudi bili prepreka saradnji“. Sa iskrenim strahom očekujemo nastavak saradnje, znajući od ranije da je gospodin Bulović ogorčeni protivnik „Zmajevih dečijih igara“[5], koncerata popularne muzike[6] i svih priredbi[7] koje se obavljaju u vreme koje odavno zastareli i neprecizni julijanski kalendar njegove verske zajednice propisuje kao dane raznih neprirodnih i biološki štetnih uzdržavanja.
Uz to, korišćenje ovakvih manifestacija za jeftine prozivke političkih protivnika, a od strane čoveka koji bi trebalo da predstavlja sve građane na funkcijama koje obavlja, samo je patetičan potez surevnjivog potčinjavanja verskom autoritetu, sa ozbiljnim nedostatkom moralnosti.
Pogrešno tumačenje gospodina Bulovića da je ovom skandaloznom i neustavnom političkom odlukom, koja vređa deo žrtava jednog tragičnog rata, zapravo amnestiran njegov ekstremizam i netrpeljivost prema neistomišljenicima i onima koji ne dele njegove verske stavove, samo je tužni dodatak crkveno-političkom cirkusu koji opseda Novi Sad puna tri dana. Ipak, ukoliko su politički prvaci i spremni da selektivno pamte, zavisno od svojih trenutnih potreba, uvereni smo da samosvesni i odgovorni građani neće zaboraviti sve reči i dela ovog sveštenika.
Kao mali, ali svakako ne i beznačajan „začin“ ovim dešavanjima, dolazi i gotovo tragikomičan čin gradonačelnika Novog Sada, Miloša Vučevića. Naime, gospodin Vučević je gospodi Buloviću i Vučiću uručio po primerak Dušanovog zakonika, najavljujući tako, deluje nam, legalizaciju procesa tranzicije Srbije iz potencijalno savremenog društva u srednjovekovnu versku despotiju.
Iako nesumnjivo bitan istorijski dokument i pokazatelj postojanja pravnog sistema u srednjovekovnoj Srbiji, premda bez ikakve veze sa gradom Novim Sadom tog doba, ovaj, danas anahroni, dokument daje vrlo interesantne okvire ponašanja, čije vrednosti očigledno dele i darodavac i oduševljeni primaoci.
Za one neupućene, bićemo slobodni da sa užasom prenesemo samo nekoliko obavezujućih odredbi ovog zakonika[8], koje mogu samo da zastraše svako samosvesno i čovečno ljudsko biće:
Vlastela i drugi ljudi da se ne žene bez blagoslova od svoga arhijereja ili da se blagoslove od onih koje su arhijereji postavili, izabravši ih za duhovnike.
Nijedna svadba da se ne učini bez venčanja, a ako se učini bez blagoslova i upita crkve, takovi da se razluče.
I ko se nađe kao jeretik, živeći među hrišćanima, da se ožeže po obrazu i da se izagna, a ko bi ga tajio i taj da se ožeže.
Crkve sve, što se nalaze u zemlji carstva mi, oslobodi carstvo mi od svih rabota, malih i velikih.
Preporučujemo gospodinu Vučeviću da, prilikom sledećeg susreta, svom duhovniku i svom stranačkom vođi uruči po primerak Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima [9] [10], ne nužno u luksuznom povezu, ali sa dovoljno krupnim slovima… naravno, ćiriličnim.
