Znaš kako, taj razgovor sa psihologom je bio očigledno više filozofski.
Što se energije tiče, Hoking nije govorio o hipotetički pozitivnoj/negativnoj energiji, nego o nečemu što se danas naziva "tamna energija", i koja sačinjava nekih 72% univerzuma.
Tačno je da o njoj ne znamo mnogo, i da je to jedan od velikih izazova za nauku budućnosti.
O tamnoj energiji se zna samo toliko, da je postala deo najprihvaćenije hipoteze koja objašnjava rezultate posmatranja, a koji ukazuju na ubrzano širenje univerzuma.
Ne interaguje kroz i jednu drugu fundamentalnu fizičku silu, osim gravitacije, znamo da je izuzetno gusta, i da ne nosi naelektrisanje, pa je klasifikacija pozitivna/negativna neprimenjiva na nju.
Jedino ima izvesno negativan pritisak, odnosno odbojno dejstvo.
I naravno, eventualni predznak +/- nikako ne zavisi od nas, ili naše volje. Materija čini manje od 5% univerzuma, i bilo bi besmisleno čak i verovati da mi ljudi, koji smo promil promilovog promila od promila te materije, imali konkretan uticaj na energiju koja čini bezmalo 3/4 celog svemira.
Gubitak težine nakon smrti, pre bih podveo pod efekte zaustavljanja ćelijskog metabolizma. Tvrdnja o famoznih 21 gram duše, potiče iz "eksperimenta" doktora Dankana Mekdugala iz Masačusetsa, koji je 1907. godine merio 6 umirućih pacijenata. Nakon smrti, navodno je ustanovio da je gubitak težine 21 gram, a kada je ponovio eksperiment na 15 pasa, navodno nije bilo gubitka težine, što je za njega bio dokaz da životinje nemaju dušu.
E sad, u stvarnosti, on nije dobio željeni rezultat kod dva umiruća pacijenta, pa je njih odbacio, te mu je ostao dubiozni podatak od četvoro pacijenata, što je u smislu statističke greške, katastrofalno neupotrebljivo.
Šta više, od to četvoro, samo kod jednog je "izmerio" tačno željenih 21,3 grama, a kod jednog od odbačenih je uočen čak i porast mase, što se moglo desiti i malo verovatnim, ali mogućim, poslednjim udisajem, a ne izdisajem.
Uz to, nikada niko nije uspeo da ponovo dobije te rezultate. U suštini, ne postoji ni jedan fiziološki dokaz za postojanje duše, a famozna brojka od 21 gra celog svemira/ma je samo urbana legenda koju je promovisao lik koji je obavio vrlo neuspešan eksperiment, i to tako što je tragao za odgovorom za koji je bio uveren da postoji. Ozbiljan naučnik se bavi posmatranjem, i uspostavljanjem hipoteza na osnovu posmatranja, i trudi sa da hipotezu dovede do dokaza.
Sve u svemu, nema osnova za tvrdnju o univerzalnom gubitku mase/težine u trenutku smrti.
Fiziološki, gubitak težine nakon smrti je jednostavno posledica isparavanja tečnosti iz tela, čak i kroz poslednji izdisaj, koji sadrži ugljen-dioksid i vodenu paru, dakle elemente i jedinjenja koji definitivno imaju masu.
Eto, možda doktor to nije uočio kod pasa, ali recimo dešava se i cveću... što bi impliciralo da i gladiole imaju dušu