BlockOut,
nisam bas nacisto sta ti znaci recikliranje, ali generalni problem je u tome sto se mesa - sadrzaj tekstova biblije - sa - sadrzajem nacina shvatanja - tekstova.
U tacki 10. koristio si nacin monoteistickog shvatanja po kome je jedan bog stvorio sve, te si izveo i u tome smislu logican zakljucak da je stvorio i zlo, tim pre sto u tekstu koji si citirao Jehova otvoreno pominje "zlo koje on stvara". Medjutim, citirani tekst nije iz doba monopola monoteistickog shvatanja. Te reci su izrecene u politeistickom dobu, gde je biblijski tekst imenovao onoga koji ih je izgovorio kao sasvim odredjenog aktera: Jehovu; dok su sa druge strane one izgovorene takodje odredjenoj drustvenoj grupaciji, koju tekst imenuje kao Izrael. To sto se danas pojednostavljeno kaze da je jevrejska kultura stvorila monoteizam itd. u tome smislu,
nema nikakve direktne veze sa situacijom koju tekst opisuje. Jer starozavetni tekstovi su bezbroj puta govorili da Jehova njima nije dozvoljavao obracanje bogovima, a da su oni to stalno iznova cinili. Te dakle on se ne obraca monoteistima!
Shodno dakle kontekstu sadrzaja staroga zaveta, upravo zbog toga on ima potrebu da im po ko zna koji put, ponovo naglasi sa kakvom facom se oni kace, i sta su oni i njihova shvatanja bilo cega pa i bogova naspram njega.
1) E sada, prvo na cega treba obratiti paznju da - termini - koji su u tekstovima upotrebljavani (bog, vera, zivot) nisu hriscanski, pa cak nisu ni paganski, nego imaju svoj tacan smisao u momentu upotrebe od strane glavnih aktera a na kasnijih tumaca!
2) Treba uvek obratiti paznju na to sta tekst kaze - a sta tekst ne kaze! Nego nekome samo moze da se ucini da je rekao.
Uzgred, buduci da ono prvo nije tako jednostavno, za pocetak je uvek najbolje obratiti paznju na ono sto tekst nije rekao, jer shvatanja ljudi upravo se hvataju za lepotu onoga sto bi oni tu smisaono da ubace nego za pojmove i situacije koje su im i lingvisticki i istorijski nejasne, a uz to mozda bas i nisu tako primamljive.
Jer da je tekst govorio ono sto se obicno pomislja Jehova ne bi morao nista ni da im govori, nego bi im se svideo na prvi pogled u obecanje vecitog licnog zivota.
Po starom zavetu Jehova nikada Izraelcima nije govorio da - ne postoje - drugi bogovi.
Nego je uvek insistirao na tome da oni ako zele njegovu podrsku ne mogu imati drugih gospodara ili bogova osim njega. Pri tome termin na kome on narocito insistira nije "bog", nego je "gospodar". Zato je najbolje obratiti paznju na konstrukciju teksta
Isaija 45:5:
"Ja sam Gospodar, i nema drugog, osim mene nema boga;..."
- Jer kada kaze "i nema drugog" to ne znaci da ne postoje drugi gospodari, buduci da opsti princip odnosa medju drustvenim grupama (drzavama) je bio u odnosima gospodara i podanika. Sa obzirom da niko na svetu nije mogao opstati sam.
- A kada kaze "osim mene nema boga", on ne kaze: 'ja sam jedini pravi bog na svetu od kada je svet stvoren itd...'; nego kaze da: "osim" (mimo, bez) njega (odnosno njegovih stavova, njegovog znanja i njegove moci) ne postoje bogovi za njih.
Drugim recima: s v e je n j e g o v o . On je vlasnik i gospodar sa kojim se drugi ne mogu ravnati.
Tj. podseca ih na to da ce ako mu budu odani graditi mir, a ako ne da ce im ciniti zlo. Nije on rekao da je on napravio sva zla ovoga sveta, nego da ce njima ciniti zla. Te ako hoce svetlost dobice svetlost, a ako hoce mrak dobice mrak. Buduci da je rec o odnosima relacije Jehova - Izrael, ona ide po principu da sa njima mogu imati vecu svetlost nego sto je sami mogu stviriti (ako su za saradnju) a mogu imati veci mrak nego sto sami u njega mogu upasti (ako umesto podrske protiv neprijatelja pridoda im i svoju osvetu za nipodastavanje).
Da pojednostavim: Jehova njima nikada ne drzi lekcije iz veronauke. Nego uvek predocava alternative politickih posledica.
Nisu oni u crkvi pa da on njih uci da se mole bogu.
Izrael se nalazi u zivotu medju drugim drustvenim grupacijama koje jedva cekaju svojih 5 minuta za bilo porobljavanje bilo istrebljenje. Svake godine krecu vojni pohodi.
Shodno tome vokabular starog zaveta je vokabular sile.