ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Dragi forumasi,
Odmah na pocetku da kazem da ne delim ljude na vernike i ateiste, zvezdaše i pratizanovce... i da nastojim da nSam sae-robujem stereotipovima i da svakom čoveku prilazima kao individui.
Imam potrebu da iznesem svoje iskustvo!
Rođen sam 76-te godine i vaspitan sam u ateističkom duhu iako su moji roditelji formalno kršteni ali nisu suštinski bili vernici. Nisam to bio ni ja. Uvek mi je teško bilo da progutam tu priču da je zemlja ravna ploča, da će oni koji loše postupaju u ovom životu ići u pakao, da će se Isus ponovo vratiti...
Osim toga, uvek su nekako bitni ljudi oko mene bili nevernici t.j. ateisti.
Nikad me Bog i razmišljanje o njegovom (ne)postojanju nije preterano interesovalo. Sam sam sebi bio centar sveta...I sve je to išlo tako dok se nisam suočio sa nekim velikim mislima (problemima) u životu. zbog nekih privatnih problema shvatio sam da mora da postoji neka viša sila.....inače je sve besmisleno...i tako sam poverovao u višu silu-Boga. Nisam se krstio. Ne želim to da uradim iz pomodarstva i dok još nisam sasvim siguran.....

Jovane, preispitivanje je uvek važno u životu.

Bezo obzira na sredinu, rekao bih, iako zadržavam pravo da pretpostavim da ti je odrastanje u sredini u kojoj su ti roditelji bili ateisti, dalo veću mogućnost za kritičko razmišljanje od malena.

Tvoj zaključak da mora postojati viša sila, a usled nekih teškoća na koje si naišao, jedan je od čestih pokušaja ljudi da racionališu upravo te teškoće. Po mom mišljenju pogrešan način, ali ne naročito redak.

Svakako se nadam da će ti kritičko razmišljanje, kao nezamenljivi "alat" za savladavanje teškoća, pomoći da se i sa svojim dilemama izboriš na racionalan način, bez podleganja placebo rešenjima, i lakim rešenjima.

Naravno, dobrodošao si da izneseš svoja mišljenja, da komentarišeš na temama, da diskutuješ sa članovima

@jovanbeograd: mene samo zanima da li ćeš, kao skoro svi do sada, da se ljutiš ako ti napišem iskren komentar i analizu ovoga što si napisao?

Drugim rečima, da li si došao samo da nam ovo kažeš i mi da klimnemo glavom ili smemo da komentarišemo iskreno?

Odlicno i cesto postavljano pitanje o "smislu".
Vidis, i sam si rekao da ti je tesko da poverujes u sve budalastine koje su bile proklamovane od strane bilo koje religije. Pocev od te ravne ploce, pa nadalje...
Ono sto zelim da ti kazem je sledece. Moje iskustvo je da neresene probleme ne treba jos vise komplikovati. Ako nesto ne mozes da objasnis, resis, shvatis,... ne treba sada da uvodis jos komplikovanije i jos nepoznatije cime bi "resio" to sto ti je nepoznato.
Kada odbacis sve sto je nemoguce, ono sto ostane, koliko god nemoguce izgledalo je jedino moguce.
Razmisli...

Negov razlog se se moze izraziti jednim citatom " Nesreca nas na Boga podseca ", u teskim iskusenjima cesto se ljudi okrecu Bogu, treba im neka nada, neko ili nesto da im olaksa tu patnu, bol. Smrt, bolest ili nesto trece uvek su uzrok, suocavanje sa prolaznoscu zivota ljudima budi potrebu za vecnim bicem i vecnim zivotom, inace po nima sve ne bi imalo smisla.

Ovakvi razlozi prelaska iz ateiste u vjerujućeg obično čovijeka dugo ne drže, samo dok prođe kriza.

Jovane, ja sam odrastao u pravoslavnoj porodici, jednoj od onih gde mi je deda bio komunista koji nije prihvatao postojanje boga, dok je baba bila neutralna, koji su tokom devedesetih prihvatili crkvu i veru kao nešto stvarno te su sada verski fanatici.
Kršten sam još kao beba, ali sam sa 10 godina shvatio da nema te više sile koja će čudom da pomogne nekome/nečemu, zbog mnogo čega (koga interesuje, može na pp, ovako ne želim da pričam o tome). Moje mišljenje, koje naravno ne moraš da uvažiš je da ne bi trebalo da zbog problema, nedoumica ili čega god počneš da veruješ u neku "višu silu".
Na kraju, zar nema svako od nas bar jedan problem?
Lepo je što imaš kritičko mišljenje, i lepo je što si odrastao u realnim uslovima, u nedostatku boljeg opisnog prideva. Ne brini, za sada je ionako sve besmisleno, što reče kolega sa foruma, zato sam pokušaj da rešiš problem, ili potraži pomoć pri rešavanju istog i uživaj

Dragi forumaši,

Zahvaljujem se svima na odgovorima. Samo bih hteo da pojasnim sledeće:
1. Ja sam osetio potrebu da iznesem svoje mišljenje i osećanje, a pošto sam još uvek ateista mislim da je ovaj forum pravo mesto. Pritom nisam imao nameru da dajem vrednosne sudove da li je to dobro ili loše jer sam mišljenja da je svako odgovoran u krajnjoj liniji za svoju sreću i postupke pa u skladu sa tim treba i da ima slobodu delovanje i mišljenja...A ako se neko našao u mojoj priči to je druga stvar....Nadam se da ćemo iz cele ove prepiske svi izaći nešto pametniji jer u suprotnom je ona gubljenje vremena...
2. Vidim da neki forumaši nisu dobro razumeli ponetu (možda sam ja kriv jer nisam najbolje pojasnio) šta je to što me je navelo da počnem drugačije da razmišljam. Dakle neki problem sa kojim sam se susreo me je naveo da počnem da drugačije gledam na neke stvari. Posle toga su usledili meseci čitanja, istraživanja i pokušaja....rezultat toga je moje mišljenje koje imam u ovom trenutku da "mora da postoji neka viša sila jer je u suprotnom sve uzaludno". Jedan forumaš je odgovorio "zašto mora-ne mora". Ali čak i da je tako da ovaj svet nema nikakvog smisla i da je nastao čistom slučajnošću (veliki prasak ili šta već) ja hoću da mom životu dam smisao. Od kada verujem da postoji neka viša sila (za sad je to još uvek tako ne-definisano kod mene u glavi) moram da priznam da se osećam mnogo bolje, da sve probleme u svakodnevnom životu mnogo bolje podnosim, manje se nerviram, srećniji sam, vodim produktivniji život nego kad sam razmišljao ko tipičan ateista....
Pozdrav svima

jovanbeograd je napisao:Sam sam sebi bio centar sveta...I sve je to išlo tako dok se nisam suočio sa nekim velikim mislima (problemima) u životu. zbog nekih privatnih problema shvatio sam da mora da postoji neka viša sila.....inače je sve besmisleno...i tako sam poverovao u višu silu-Boga.

Pričino veliki skok od "imam problem" do "postoji svesni kreator univerzuma i viša sila koja utiče na moj život". Da li postoji smisao ili ne je prilično subjektivna stvar koja nikako ne utiče na to kako stvarnost funkcioniše.

jovanbeograd je napisao:Ali čak i da je tako da ovaj svet nema nikakvog smisla i da je nastao čistom slučajnošću (veliki prasak ili šta već) ja hoću da mom životu dam smisao. Od kada verujem da postoji neka viša sila (za sad je to još uvek tako ne-definisano kod mene u glavi) moram da priznam da se osećam mnogo bolje, da sve probleme u svakodnevnom životu mnogo bolje podnosim, manje se nerviram, srećniji sam, vodim produktivniji život nego kad sam razmišljao ko tipičan ateista....
Pozdrav svima

Smisao svom životu, posmatrano u tom mikrosvetu (ko je makrosvet naše postojanje u beskraju svemira), daješ sopstvenim delanjem, uticajem na svoju okolinu, i napokon, onim što ostavljaš iza sebe.

Verujem da se trenutno osećaš bolje, i da si zadovoljniji, ali iz iskustva bih zaključio da taj placebo traje do sledeće ozbiljne teškoće.

Tu čak i ne ulazim u to da li ideš ka deizmu ili nekom od teizama, već se samo osvrćem na to da nalaziš smisao u verovanju da postoji nekakav vrhovni uzročnik dešavanja.

Napokon, analiziranje i premišljanje je sve samo ne loša stvar. Ispituj, proučavaj sebe i svoju okolinu, i interakcije koje ostvarujete, i uveren sam da ćeš vremenom ponovo doći do zaključka da nema te više sile koja upravlja bilo čime, i da je uzročno-posledična veza uvek deo prirodnih zakona, ili pak stohastike.

U svakom slučaju, dobrodošao si da iznosiš svoje utiske, i da diskutuješ o onome što te muči, ili možda uznemirava. Naravno, jasno ti je i da ćeš za neke stavove nailaziti na oštrije reakcije, ali to je normalno, i šta više, poželjno, da diskusija ne bi bila sterilna.

Dakle neki problem sa kojim sam se susreo me je naveo da počnem da drugačije gledam na neke stvari.

Bez zelje da zadirem u iciju intimu i privatnost, zelim da kazem da objasnjenje jednog, nesvhatljivog problema
nekom jos nesvhatljivijom teorijom, nikako nece da donese boljitak.

Vec sam jednom prilikom citirao Ser Artura Konana Dojla, koji gorovi kroz usta svog junaka Serloka Holmsa
u knjizi "Znak cetvorice":
"Koliko puta sam vam rekao da kad eliminišete nemoguće, ono što ostane, ma kako neverovatno bilo, mora biti istinito?"

Da ne bude da "cupam iz konteksta", evo orgiginala.
"How came he, then?" I reiterated. "The door is locked, the window is inaccessible. Was it through the chimney?"
"The grate is much too small," he answered. "I had already considered that possibility."
"How then?" I persisted.
"You will not apply my precept," he said, shaking his head. "How often have I said to you that when you have eliminated the impossible whatever remains, HOWEVER IMPROBABLE, must be the truth? We know that he did not come through the door, the window, or the chimney. We also know that he could not have been concealed in the room, as there is no concealment possible. Whence, then, did he come?"
"He came through the hole in the roof," I cried.

jovanbeograd je napisao:Dragi forumasi,
Odmah na pocetku da kazem da ne delim ljude na vernike i ateiste, zvezdaše i pratizanovce... i da nastojim da nSam sae-robujem stereotipovima i da svakom čoveku prilazima kao individui.
Imam potrebu da iznesem svoje iskustvo!
Rođen sam 76-te godine i vaspitan sam u ateističkom duhu iako su moji roditelji formalno kršteni ali nisu suštinski bili vernici. Nisam to bio ni ja. Uvek mi je teško bilo da progutam tu priču da je zemlja ravna ploča, da će oni koji loše postupaju u ovom životu ići u pakao, da će se Isus ponovo vratiti...
Osim toga, uvek su nekako bitni ljudi oko mene bili nevernici t.j. ateisti.
Nikad me Bog i razmišljanje o njegovom (ne)postojanju nije preterano interesovalo. Sam sam sebi bio centar sveta...I sve je to išlo tako dok se nisam suočio sa nekim velikim mislima (problemima) u životu. zbog nekih privatnih problema shvatio sam da mora da postoji neka viša sila.....inače je sve besmisleno...i tako sam poverovao u višu silu-Boga. Nisam se krstio. Ne želim to da uradim iz pomodarstva i dok još nisam sasvim siguran.....

Pozdrav Jovane.
Verovatno ću te bolje razumeti od drugih forumaša jer sam možda i sličniji tebi nego njima.

Mnogo se lomim, dvoumim i preispitujem.

Za razliku od klasičnih ateista koji odbijaju svaki smisao,
ja spadam u one ateiste - nadare.
Za početak odbacujem Avramske religije (celokupno hrišćanstvo, islam i judaizam) jer se kose sa naučnim faktima, logikom i ljudskim pravima. Pritom je i Biblija vrlo loše književno delo.
Zatim odbacujem i ideju o Višoj sili kao čovekolikom Bogu i kao bilo čemu personalizovanom.

Ali pošto nauka takođe nema odgovore na sva pitanja. I samo postojanje prostora pre Velikog Praska je problamatično.
(Kako to da uopšte postoji nešto, a ne ništa).

Kao takav delom se okrećem nju ejdžu. (Videti temu o tome).
Nju ejdž shvatam kao slobodno razmišljanje o bilo čemu bez dogme.

Međutim u državi Srbiji treba podržati upravo Ateiste Srbije.
Da nemam malo dete dolazio bih i dalje na druženja.

Razlog je jednostavan - Niko drugi u ovoj zemlji ne radi tako ozbiljno na razbijanju Avramskih religija - monopolista morala i tog konzervativnog hermetičnog i vrlo fašističkog sistema vrednosti koje zastupa SPC.
Meni bi odgovaralo da postoji i udruženje Sekularista Srbije, ali to je pravno besmisleno jer je sama država definisana kao sekularna pa bi to negde trebalo da se podrazuemeva.

Juče sam izveo dete u park. Mame i tate ta me pojedu kad sam kritikovao SPC.
Neće ni da čuju za to da je Vladika Nikolaj Velimirovič javno podržao Hitlera u tekstu iz 1936.
Kasnije mu dao pohvalu još jednom.
Neće da čuju da je i prohitlerovska Srbija Milana Nedića imala logore kao i Hrvati.
(Logor Banjica i logor Cerveni KRst u Nišu broje oko 34 000 žrtava - jevreja, Roma, komunista).
SPC je podržaka režim Milana Nedića.

Danas SPC podržava sve ono najgore: nacionalizam, patrijarhat, homofobiju, razbijanje ideološkog monopola.
Kao takva SPC je neprijatelj i ateista, ali i ljudi kao što smo možda ti ili ja (koji se nadamo da nešto postoji, ali ne želimo da nam avramske religije zacrtaju monopol njihovog koncepta).

Zato treba delati zajedno da se zlo, zvano rigidne avramske religije marginalizuju.
U tom slučaju živećemo u boljem i humanijem svetu nezavisno da li će većina biti potpuni ateisti ili neki fribeliveri - nju ejdžeri koji se nadaju nekom višem smislu, ali tako da uvažavaju naučne fakte, ne nameću institucionalizovano nikom ništa već slobodno u svom društvu prave teorije o smislu života po njima.

Paulinjo je napisao:Meni bi odgovaralo da postoji i udruženje Sekularista Srbije, ali to je pravno besmisleno jer je sama država definisana kao sekularna pa bi to negde trebalo da se podrazuemeva.

Postoji Koalicija za Sekularnu državu ali nemaju sajt niti znam kako ih se uopšte može kontaktirati niti do njih doći. Radili smo nešto sa njima ali nemam njihov kontakt...

Jovane,
Od kako su se pojavili termini za ono i one koji imaju daleko vecu moc (danas se koristi nejasan zajednici termin: bogovi) od ljudi sasvim je logicno da covek trazi pomoc od "boga".
Medjutim, treba imati u vidu da pre nego sto se u novije vreme stekao utisak da je rec o jednom jedinom bogu koji moze sve, vazeca pravila su odprilike glasila u sledecem smislu:
a) svaki bog je imao svoj resor
b) moc svakoga boga bila je likmitirana (dakle pitanje je da li je vas problem/problemi u moci bilo koga boga)
c) i ono sto je najbitnije - ako i jeste u moci nekog boga - morate doci u interakciju sa njime, bilo licno ako to mozete, ili preko posrednika
koji to mogu.
A ovo sto ste do sada uspeli uciniti to je da ste sebi a evo i drugima izrazili zelju da vam bog pomogne.
Izrazavanje zelje nije isto sto i trazenje pomoci, sve dok se ne obratite na pravu adresu.
Dakle, za resenje vasih problema do tada je nebitno da li ste ateista ili teista.