Stranica 1 od 1

Kako se zaštititi od nauke? - Pol Fajerabend

PostPoslato: 08. Nov 2012., 00:51
od perakojot
Strogo gledano, najizrazitija karakteristika nauke jeste njen ateistički odnos prema prirodi i čoveku. Na prvi pogled, ništa strašno: ako nauka kaže da boga nema, onda ga nema, i šta sad, nastavljamo dalje – verujući neka veruju, ostali ne moraju.

Etički problem

Međutim, pogledajmo stvari ovako: nauka je dominantni način mišljenja u savremenoj kulturi, ona u potpunosti “pokriva” sve regione prirode, društva, ljudske delatnosti, tako da bi se moglo reći da je način života u našem dobu strogo-naučni. I upravo tu nas čeka “kvaka 22” u ovoj priči: nauka, iako modus vivendi savremenog čoveka, ne poseduje nikakav etički karakter.

Austrijski filozof nauke Pol Fajerabend (1924-1994), prvi je uočio ovaj problem, pa je najveći deo svog rada posvetio demistifikaciji autoriteta moderne nauke.

Fajerabend ne gleda na nauku kao na vrhunac ljudske delatnosti, ona za njega nema nikakav povlašćen položaj, već je samo još jedna u nizu, ravnopravna sa svim ostalim.

“Želim da odbranim društvo i njegove pripadnike od svih ideologija, uključujući i nauku. Sve ideologije moraju se posmatrati u perspektivi. One ne smeju biti uzete suviše ozbiljno. Treba ih shvatiti kao bajke koje imaju da kažu mnogo interesantnih stvari, ali koje u sebi takođe sadrže i gnusne laži, ili kao etičke propise koji mogu biti korisna praktična pravila, ali su kobni kada se slede doslovno”, rekao je Fajerabend u svom predavanju pod nazivom “Kako zaštititi društvo od nauke”.

http://www.ivantic.net/Dejvid%20Ajk%20i%20zavere/Kako_se_zastititi_od_nauke.htm

Re: Kako se zaštititi od nauke? - Pol Fajerabend

PostPoslato: 08. Nov 2012., 09:57
od stojadinovicp
perakojot je napisao:"Želim da odbranim društvo i njegove pripadnike od svih ideologija, uključujući i nauku."

:piccard:

Re: Kako se zaštititi od nauke? - Pol Fajerabend

PostPoslato: 13. Nov 2012., 15:31
od Nikolic
Ivanu Antiću želim da sam primenjuje metode lečenja opisanim na njegovom sajtu. Što se mene tiče, radije ću se držati Nauke.

Jednom me je kolega antropolog isprovocirao, pa sam ovu poentu formulisao prilično oštro: "Pretpostavimo da postoji pleme" rekoh, "koje veruje da je Mesec zrela tikva, bačena na nebo tik iznad vrhova drveća. Da li stvarno tvrdiš kako naša naučna istina - Mesec koji je udaljen od nas 384.000 kilometara i prečnik mu iznosi četvrtinu Zemljinog - nije ništa istinitija od one o zreloj tikvi tog plemena?" "Da", odgovorio je kolega, "mi smo samo odgojeni u kulturi koja vidi svet na naučan način. Oni su pak odgojeni tako da svet vide drugačije. Nijedno od dva gledišta nije istinitije od onog drugog".

Pokažite mi kulturološkog relativistu na visini od deset hiljada metara i ja ću vam pokazati licimera. Avioni, izgrađeni na naučnim principima, lete. Oni se održavaju u vazduhu i prebacuju vas na željeno odredište. Avioni, izrađeni prema plemenskim ili mitološkim specifikacijama, kao što su makete aviona korišćene u kultovima tovara na tropskim ostrvima ili pčelinjim voskom slepljena Ikarova krila - ne lete. Ako letite na međunarodni kongres antropologa ili književnih kritičara, tamo ćete stići - i nećete se stropoštati u oranice - zato što su mnogi zapadnjački inženjeri dobro obavili svoj posao. Zapadnjačka nauka je, oslanjajući se na dobre dokaze da Mesec kruži oko Zemlje na udaljenosti od oko četiri hiljada kilometara, uz pomoć računara i raketa konstruisanih na Zapadu, uspela da dovede čoveka na njegovu površinu. Plemenska nauka, koja smatra da Mesec visi tik iznad vrhova drveća, nikada ga neće doseći, izuzev u snovima.

Ričard Dokins, Reka iz raja