U raznim vremenima i mnogim krajevima sveta nastajali su antiratni pokreti, forsiranje slobodne ljubavi, otpor kapitalizmu i želja za legalizacijom droga. Hipi pokret imao je i specifičnosti plus.
Deo hipika počeo je da preispituje i relativizuje pozitivan značaj avramskih religija (hrišćanstva, islama i judaizma).
Neki od njih došli su do smelog zaključka da su ideologije, proistekle iz Biblije i Kurana, poprilično represivne i neprimerene savremenom dobu i humanističkom čoveku. Radikalni deo zajednice zaključuje da, bez poraza avramskih religija, ne može biti ni istinske pobede nad konzervativnom desnicom. Može se dobiti poneka bitka, ali za pravu pobedu mora se saseći sam koren, oličen u biblijskim i kuranskim vrednostima. Tako među hipicima nastaje pokret New Age, duhovni koncept zamišljen kao alternativa. Zasnivao se na slobodnim razmišljanjima o nastanku i smislu života i smrti bez ikakve konkretne dogme.
Kad prosečnog Amerikanca pitate šta podrazumeva pod terminom ,,new age’’ , otprilike će reći da zamišlja veče, na kome jedan hipik priča hvalospev Isusu a da je pritom Isus interpretiran potpuno slobodno - van Biblije, drugi mu osporava značaj ili postojanje. Treći veruje u boga, četvrti ne. Jedan može razviti teoriju o dobroj strani čestog seksa, postojanju više dimenzija, svemirskoj inteligenciji i životu posle smrti. Drugi sve to negirati, a svi i dalje biti dobri njuejdžeri.
Na osnovu svega možemo reći da Novo Doba i nije religija u pravom smislu reči već težnja da se razbiju rigidnost i monopol nad konceptom koje drže dominantne avramske religije. Poenta je bila razmišljati slobodno o svemu.
Po završetku vijetnamskog rata i prelaskom tadašnjih mladih u zrelo doba, hipi pokret zamire. Njihovo duhovno čedo nastavlja da životari ali bez naročitog ugleda i smera. Umesto jasnih pravila, novodobci su imali tek osnovna usaglašena načela. Reč je o ekliptičnom pristupu duhovnosti. O religiji, prilagođenoj levičarima i modernim centristima.
S obzirom da je new age neraskidiv od hipi pokreta, njegova osnovna načela i ne mogu biti drugačija od opštih hipi načela. Dakle slobodna seksualnost je nešto sasvim ok (heteroseksalna, homoseksualna, mono i bigamija) što je i jedna od temaljnih razlika nju ejdža u odnosu na avramske religije.
Ostaje zaključak da je new age nedovoljno definisan i jasan.
Nešto na pola puta od avramskih religija do ateizma/agnosticizma. Kao da je kreiran za one koji su razočarani u rigidnost hrišćanstva, judaizma i islama, a opet ne žele da budu ateisti i negatori ,,višeg smisla''.
Prilagođen onima koji misle da nekog višeg smisla ima, ali da nije koncipiran na biblijsko-kuranskim vrednostima već humaniji i slobodniji.
IZ ATEISTIČKOG UGLA
Radikalni ateisti širom sveta new age, smatraju glupostima i ne vide u pokretu pozitivan pomak ka boljem društvu.
Pojavu nju ejdža objašnjavaju time što je potpuni ateizam ipak bio prevelik zalogaj za Ameriku 60-ih i 70-ih, pa čak i za mlade američke levičare. Zato je samo deo američkih modernih levičara odabrao ateizam, a drugi deo je izrodio ovaj alternativni hibrid. Nešto što jeste opozicija hrišćanstvu, ali ne potpuna.
Manje radikalni ateisti kao i sekularisti misle da New Age ipak ima svoj pozitivan smisao, ako ni u čemu drugom, a ono bar u razbijanju monopola avramskih religija. Ako već ljudi imaju potrebu da veruju u viši smisao, onda je daleko bolje koncept u kome ,,viši smisao'' ne sadrži kaznu za lgbt-ovce, bigamiste, one koji uživaju u seksu bez cilja dobijanja dece itd. i u kome je pacifizam vrednost, a ne džihad.
Druga dobra stvar po njima je razbijanje monopola. Po njima, bolje je da svaki pojedinac ima svoj soptveni koncept pa makar to bila i svoja sopstvena glupost (New Age nema dogmu već svako zaključuje šta želi) nego da cela nacija bude u konceptualnom jednoumlju. Kada je cela nacija u jednoumlju, lako joj je manipulisati, navesti na rat itd. Kada umesto monopola imamo 20 različituh koncepata u narodu, društvom je teže manipulisati.
PITANJA ZA ČLANOVE FORUMA
- Ako već svi ljudi ne mogu i ne žele da budu ateisti i imaju potrebu da veruju u ,,viši smisao'' da li je ipak bolje društvo u kome će svaki pojedinac gajiti svoj sopstveni koncept (pa makar to bila svoja sopstvena glupost) ili društvo u kome ceo narod veruje u jedan isti koncpet (jednu te istu glupost)?
- Da li bi Iran, Avganistan, Saudi Arabija, Srbija, Grčka, Izrael (specifični po tome da ceo narod pripada istoj konfesiji) bila progresivnija i manje opasna društva u slučaju da umesto jednoumlja postoje stotinak popularnih koncepata?
- Da li je samo razbijanje monopola dovoljno da bi se nešto ocenilo kao društveni pomak nabolje ili društvo ipak nema korist zbog toga što će jednog monopolistu koji propagira budalaštine smeniti dvadesetak slabijih konfezija koji takođe mogu propagirati budalaštine?