ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Odličan izbor teme pa bih želeo da dam jedan svoj doprinos temi kroz jedan kraći tekst.

Nauka i religija su od samog početka bile u sukobu. Patrijarh u pomenutom članku govori 17. i 18. veku, ali sukob je počeo mnogo ranije, i to od trenutka kada je hrišćanstvo postalo zvanična religija rimskog carstva. Sve filozofske škole su zatvorene a svako slobodna misao ugašena i Evropom dominira samo jedna knjiga u kojoj se "nalaze" svi odgovori po pitanju sveta. Grčka koja je kolevka zapadne civilizacije nikada više nije obnovila svoju staru slavu i nastavila stazom koju su utabali velikani grčke misli: Arhimed, Eratosten, Ptolomej, Hipatija, Euklid, Pitagora, Aristotel, Demokrit, Aristah, Haron... Ovo je samo deo i žao mi je ako sam nekog izostavio, verujte to je nenamerno jer je lista predugačka.
Evropom u najvećoj meri dominira Rimo-katolička crkva, o njenom pogubnom uticaju dosta toga je napisano i poznato. Ali paradoks je u tome što su neke od najznačajnijih teorija iznosili upravo sveštenici koje crkva odbacila. Najpoznatiji slučajevi gde su sveštenici izašli sa teorijom i dokazima npr. o kretanju planeta su Kopernik i Kepler. Ali su ih sopstvene crkve odbacile, Kopernika Katolička, Keplera Protestanska ali i Katolička. I sada dolazimo do suštine stvari koja se provlači kod crkve i vernika:
Ukoliko se neka teorija ili dokaz suprotstavlja mojoj veri ja nemam drugoga nego da ih odbacim i priklonim se veri.

A što se tiče tvrdnje da se pravoslavlje nikada nije suprotstavljalo nauci i tu nailazimo na neistinu. Srbija je dugo bila pod Otomanskom okupacijom pa i nije bilo mnogo prilike, Marko je u klipu dao primer Vuka ili Dositeja koji su imali problem sa crkvom.Ja ću izneti samo dva primera, ali najpre se moramo vratiti kolevci pravoslavlja Vizantiji. Milutin Milanković je jedan od najvećih srpskih naučnika i veliki poznavalac nauke, u svojoj knjizi "Kroz vasionu i vekove" on piše:

"Kada je Konstantin Veliki načinio 330. god. Carigrad prestonicom istočnog rimskog carstva, nazvao ga novim Rimom i učinio hrišćanstvo državnom religijom, onda je smrću grčkih bogova izumrela i grčka nauka. Da nije bilo Arapa, koji su nam sačuvali dela grčkih naučnika, propale bi sve tekovine aleksandarijske kulture. Preko jedanaest vekova bio je Carigrad prestonicom vizantijske carevine, i za sve to vreme nije on dao nauci stoti deo onoga što je Aleksandrija dala za dva veka"1
1 Milutin milanković "Kroz vasionu i vekove", sabrana dela Zavod za udzbenike, poglavlje XII

Dok sa druge strane matematika je osnova većine prirodnih ali i tehničkih nauka, i u sredjem veku koristila se isključivo za izračunavanje Uskrsa. A sad nekoliko činjenica o matematici u srednjem veku. Milan Božić u svojoj knjizi piše sledeće:

"Matematička aktivnost u Evropi jeste zamrla posle pada Rimskog carstva, tačnije po padu Zapadnog rimskog carstva 476. god., pošto je Istočno nastavilo da postoji kroz Vizantiju još hiljadu godina, ali bez značajne matematičke delatnosti."2 ....
"Šesnaesti vek se obično uzima za kraj evropskog mračnog doba zato što je tada u renesansnoj Italiji došlo da procvata mnogih intelektualnih delatnosti, pa i matematike." 2...
"Definitivni udarac matematici, već uveliko potisnutoj, tačnije "zaboravljenoj" od carstvujućeg Rima, zadalo je hrišćanstvo. Dok je u paganskom Rimu matematika bila otmena razbribriga, visoko uvažena kao rezultat inferiornosti Rimljana prema svemu grčkom, koje je posmatrano kao nešto otmeno i učeno, u hrišćanskom Rimu se na nju gledalo kao na grčko pagansko nasleđe od kojeg, ali možda, valja preuzeti praktični deo, dok ga kao teorijsku disciplinu treba odbaciti, ako ne čak i zabraniti."2
2 Milan Božić "Pregled istorije i filozofije matematike", Zavod za udzbenike, poglavlje "Pojava hrišćanstva i evropsko mračno doba"