ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Po školama u Srbiji, Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete i sporta delili su propagandni materijal koji nagovara roditelje da upišu svoju decu na veronauku. Pamflet je sastavljen od 18 pitanja i odgovora.

Na našu adresu je stigao nešto izmenjen pamflet, na kome su uz odgovore ministarstva dopisani i odgovori nepoznatog autora, kao i komentari nepoznatog porekla. Ne znamo ko je nepoznati autor , ne verujemo da postoji.

Klopka za Pionira ovom prilikom neće saopštiti svoj stav o uvođenju veronauke u škole. Ovo su stavovi ( nepoznatog ) autora, ministarstva vera, ministarstva prosvete i sporta i još nekog nepoznatog koga ne poznajemo i sa kim nemamo nikakve veze.

Objavljujemo sve onako kako smo dobili od anonimnog pošiljaoca:

Početak
(Ovo što sledi treba posmatrati kao test. Svako pitanje ima dva ili tri ponuđena odgovora, ali samo jedan odgovor je tačan: NE!)

Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

Verska nastava u osnovnim školama Srbije

Zašto je veronauka potrebna vašem detetu?

1. Zašto je veronauka važna?

Religijska kultura jedan je od temeljnih dtubova kulture i obrazovanja uopšte. Poznavanje velikih tradicionalnih religija izuzetno olakšava razumevanje istorije, filozofije, književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture, muzike, opere, baleta, pozorišta, filma, ekologije... Obrazovan čovek ne može biti onaj ko ne poznaje svoju versku tradiciju, kao i tradiciju drugih velikih religija.

Religija je proizvela velike nesreće. U ime religije su ljudi ubijani, proterivani, spaljivani, mučeni. Religija je često onemogućavala razvoj istorije, filozofije, književnosti, slikarstva, vajarstva, arhitekture, muzike, opere, baleta, pozorišta, filma, ekologije...

Zapravo, veronauka vama uopšte nije potrebna, ali je potrebna nama. Potrebna nam je da oblikujemo vašu decu u podanike kojima je lakše upravljati. Oni moraju odbaciti slobodoumlje i kritičko mišljenje a prihvatiti slepo verovanje u sve što im se kaže. Veronauka je odlična priprema za život koji čeka vašu decu. U religiji smo našli idealnu zamenu za nekadašnju komunističku indoktrinaciju u školama.

2. Da li učenici u drugim evropskim državama imaju veronauku?

Verska nastava je prirodan i neophodan deo školovanja u gotovo svim demokratskim zemljama (Grčkoj, Rusiji, Nemačkoj, Austriji, Švedskoj, Engleskoj, Irskoj, Danskoj, Belgiji, Češkoj, Finskoj itd.)

Hajde da detaljnije pogledamo kakva je verska nastava u nekim evropskim državama ( Izvor podataka: sajt Evropskog udruženja nastavnika verskog obrazovanja, EFTRE ):

Engleska

Zakon obavezuje škole da deca do 14. godine steknu znanja o svih 6 glavnih svetskih religija, kao i iz etike, filozofije i morala.

Kod nas se na veronauci deca uče o njihovoj religiji. Cilj nije da deca steknu znanje o religiji, kao u Engleskoj, nego da postanu poslušni pripadnici svoje vere.

Norveška

U osnovnoj školi se izučava predmet Hrišćanstvo i opšte religiozno i moralno obrazovanje ( KRL ). To je nekonfesionalni predmet, gde oko 55% vremena biva potrošeno na hrišćanstvo, 25% na druge religije i sekularnim pogledima na svet, a preostalih 20% na etiku i filozofiju. Pri tome, treba imati u vidu da se ne izučava samo preovlađujuće Luteransko hrišćanstvo, nego celokupno hrišćanstvo, uključujući i pravoslavlje.

Očigledno je da se ovo razlikuje od našeg školskog plana i programa. No, nama nije cilj da deca uče o drugim religijama ili, ne daj bože, o sekularnim pogledima na svet.

Švedska

Religijsko obrazovanje je obavezno do 15. godine. Od 1969. predmet se zove “Poznavanje religije”. U ovoj zemlji, konfesionalno izučavanje religije, kakvo se sada uvodi kod nas, ukinuto je 1962. Čak i više: te godine je crkva izgubila bilo kakvo pravo da se meša u kreiranje plana i programa nastave.

Kod nas, plan i program mora biti pod direktnom kontrolom crkve, jer se mora paziti kako se formiraju novi vernici. Ne sme doći do zastranjivanja!

3. Koliko ima verujućih ljudi u našoj zemlji?

Poslednji popis iz 2002. godine pokazuje da 97% naših građana čine vernici.

Šta ovo treba da znači? Kuda svi, tuda i ti? Ne razlikujte se, To je opasno? Svi se moramo podrediti interesu vladara?

Eto, 97% ljudi je na našoj strani, svaki otpor je uzaludan, budućnost je neizbežna.

4. Zašto je veronauka važna baš za vaše dete?

Pored verskog obrazovanja u užem smislu, veronauka se bavi i vaspitanjem deteta. U školi deca stiču mnoga znanja iz raznih oblasti, ali ni jedan predmet se direktno ne bavi izgrađivanjem i oplemenjivanjem dečje ličnosti. Veronauka je tu i da pomogne da se lakše i lepše druže sa svojim vršnjacima, da bolje razumeju i više poštuju svoje roditelje, da se uče lepom ponašanju, da shvate značaj porodice, prijateljstva, humanosti i ljubavi.

Iza reči «vaspitanje» krije se ograničavanje slobode deteta i pokušaj prisilnog oblikovanja deteta u skladu sa interesima roditelja, društva, države.

Cilj veronauke je da stvori poslušne ljude. Nama su potrebni takvi ljudi, ljudi koji su spremni da se žrtvuju za interese vladara. Veronauka nije važna za vaše dete, ali je važna za naše interese.

5. Kako veronauka štiti vaše dete?

Deca su danas izložena mnogim opasnostima i porocima, kao što su droga, alkohol, duvan, sekte, sida... Zbog ubrzanog načina života i opšteg otuđenja savremena porodica, na žalost, nije uvek u stanju da ih zaštiti. Zaštita dece od ovih opasnosti jeste jedan od važnih zadataka veronauke i veroučitelja.

U zemljama u kojima je uvedena veronauka nije ništa manji broj narkomana, pušača, sekti i obolelih od side. Izgleda da se veronaukom ipak ne mogu rešiti ovi problemi. Šteta.

Mi znamo da ovo nije istina, ali moramo da se predstavimo kao jedino pravo rešenje.

6. Kako veronauka stvara humanije društvo?

Deca će povremeno, naročito o velikim verskim praznicima, ukoliko budu želela, posećivati bolesne i stare, drugu bolesnu decu, a posebno svoje drugove i drugarice. Po potrebi će organizovati i druge humanitarne podvige.

Deca mogu posećivati bolesne i stare i drugu bolesnu decu, ukoliko budu želela, i bez veronauke. Da li je odnos prema bolesnima i starima bolji u zemljama u kojima postoji veronauka u državnim školama?

Veronauka nije uspela da stvori humanije društvo, ali ako bi vam to priznali, kako bi vas posle nagovorili da upišete vaše dete na veronauku? U vašem je interesu da malo preoblikujemo istinu.

7. Kako veronauka štiti životnu sredinu?

Stalna briga veronauke i veroučitelja jeste i briga o čovekovoj životnoj sredini, kako duhovnoj tako i onoj fizičkoj. Svest o duhovnoj čistoti našeg sveta prethodi svakom ozbiljnijem bavljenju ekologijom. Veliki mudraci često ističu da sve na svetu, i biljke i životinje i čitava planeta, čeka na ljubav od čoveka. Veronauka će kod dece razvijati, pored poštovanja i ljubavi prema drugim ljudima, i ljubav prema biljkama, životinjama i šire - prema čitavom životnom okruženju. Deca će, predvođena veroučiteljima, povremeno preduzimati i razne ekološke poduhvate.

Verske zajednice se ne bave ekologijom, ali će učiniti sve da se predstave u pozitivnom svetlu. Ekologija je danas važna tema, popularno je zalagati se za zaštitu prirode.

Mi moramo da delujemo moderno, upisati se na veronauku je «u trendu», požurite, broj mesta je ograničen!

«Veliki mudraci često ističu da sve na svetu, i biljke i životinje i čitava planeta, čeka na ljubav od čoveka.» Da li će planeta preživeti čovekovu ljubav?

Da li je u zemljama u kojima postoji veronauka zagađenje manje? Da li se vernici bolje odnose prema svojoj okolini? U našoj zemlji, 97% stanovništva su vernici. Da li je naša zemlja ekološki čistija od drugih? Da li ljudi čuvaju okolinu? Ako slučajno ne znate odgovore na ova pitanja, pogledajte na ulicu ili dođite u Pančevo i duboko udahnite.

Biće potrebne hiljade veroučitelja da poprave ekološku sliku naše zemlje.

8. Kako će veronauka učiniti da vaše dete zavoli knjigu, školu i uopšte obrazovanje?

Pored udžbenika iz veronauke, veronauka će od ove godine imati i stalnu lektiru, sa kojom će biti snabdevene škole, a koja će se uglavnom sastojati od po nekoliko knjiga i CD-a, kako vizuelnih tako i muzičkih. U ovu lektiru ući će najplemenitije i najlepše stranice iz verske kulture, književnosti, istorije, filozofije, psihologije kao i najduhovnija dela muzike, filma, slikarstva... Deci će biti ponuđena dela koja imaju moć da ogreju dušu i osvetle i olakšaju životni put.

Ministarstva spremaju veliku količinu lepo upakovanog propagandnog materijala. Cilj veronauke je da dete zavoli knjigu, ali Knjigu, jednu knjigu, svetu knjigu svoje religije i da poveruje da je to apsolutna istina i da ne pomisli da slučajno preispituje bilo šta što je tamo napisano, ma kako besmisleno zvučalo. Tako će deci biti «ogrejana duša i olakšan životni put», jer mnogo je lakše živeti poslušno i ne postavljati bilo kakva pitanja.

To je baš ono što nam treba!

Sasvim je sigurno da će sve knjige i CD-ovi biti u skladu sa učenjem vere, što apsolutno isključuje najplemenitije i najlepše stranice iz književnosti, istorije, filozofije, psihologije, muzike, filma slikarstva...

9. Kako će veronauka pomoći vašem detetu da se lepo izražava?

Tradicionalne crkve i verske zajednice neguju veštinu lepog govora, pa će tako i veronauka nastaviti ovu plemenitu tradiciju, koja može deci biti od velike koristi u komunikaciji sa drugim ljudima, posebno prilikom javnih obraćanja i nastupa.

Još jedan nevažan detalj koji će svakoga ubediti da mi moramo biti u pravu, jer ako ne prihvatate nas, vi sigurno ne govorite lepo - i ne znate da komunicirate sa drugim ljudima!

10. Da li postoji sukob između nauke i vere?

Sukob između nauke i vere ne postoji; moderna nauka se sve više približava veri. Skoro 90% vrhunskih naučnika su religiozni ljudi. Čuveni fizičar Njutn je rekao: "Ljudi koji se ne bave naukom pogrešno shvataju da naučnik zbog svog većeg znanja mora da ne bude religiozan. Naprotiv, naš rad dovodi nas bliže Bogu".

Kada se pojavi sukob između nauke i vere, lako ćemo ga rešiti u korist vere, kao što se to dešavalo često tokom istorije.

U Aleksandriji, 415. godine, svetina predvođena biskupom Kirilom krvavo se obračunala sa Hipatijom, ćerkom matematičara Teona. Nauka je izgubila jednu darovitu ženu, a crkva je dobila jednog novog sveca - svetog Kirila.

Arhiepiskop Teofil je zaslužan za propast druge Aleksandrijske biblioteke. Zapis o ovom događaju se našao i u delima apostolskim: «A mnogi sabraše knjige i spališe ih pred svima, tako zdravo rastijaše reč Gospodnja».

Kako se rešavaju sukobi nauke i vere može se videti i na primeru velikog Đordana Bruna. Uhvaćen na prevaru, sedam godina mučen i zatim osuđen na smrt i spaljen. Slušajući svoju presudu, Bruno je rekao svojim sudijama: «Možda vi s većim strahom izgovarate moju smrtnu presudu, nego što je ja primam.»

Đordano, Đordano... Takvima kao ti nema mesta u ovde, potrudićemo se da svi razmišljaju onako kako im mi kažemo.

11. Da li veronauka podrazumeva da dete mora da bude verujuće?

Ne. Veronauka deci ostavlja punu slobodu. Ona je tu da ih obavesti, obrazuje i zaštiti. Vera podrazumeva slobodu izbora svakog pojedinca, ali da bi čovek mogao da bude slobodan da izabere da veruje, ili da ne veruje, on mora najpre biti u situaciji da se upozna sa onim što vera poučava.

Ciilj veronauke je stvaranje novih vernika. Ako vaše dete nije verujuće, potrudićemo se da to što pre postane. Nama su potrebne dve vrste mašina: mašine za rađanje, koje proizvode mašine za ratovanje.

Državi su potrebni poslušni podanici koji neće postavljati suvišna pitanja. Da bi se to ostvarilo, potrebno je ograničiti kritičko mišljenje, potrebno je saseći slobodu uma. To se mora učiniti u najranijem detinjstvu. Deca se moraju «obrazovati i zaštititi».

12. Da li veronauka deli decu?

Veronauka predviđa ne samo poznavanje svoje vere i kulture već i upoznavanje drugih verskih tradicija, posebno onih prisutnih u našoj zemlji. Na ovaj način veronauka razvija toleranciju, demokratiju, želju da se poštuju ljudska prava, kao i prava manjina u multietničkim društvima. Deca u mešovitim sredinama imaće povremeno zajednički čas veronauke na kome će se upoznavati sa onim vrednostima koje su zajedničke za njihova verska učenja. Tek onaj koji istinski razume i poštuje svoju versku tradiciju i kulturu u stanju je da poštuje i razume i tuđu versku tradiciju.

«A Gospod reče Mojsiju: ne boj ga se jer sam ga dao u tvoje ruke i sav narod njegov i svu zemlju njegovu, i učini mu kako si učinio Sionu caru Amorejskom koji življaše u Esevonu.

I pobiše ga i sinove njegove i sav narod njegov, da ne osta ni jedan, i osvojiše zemlju njegovu.» - Četvrta knjiga Mojsijeva, 21:34, 35

Tokom istorije, mnogi ratovi su vođeni i vode se uz veliku ulogu religije. Od krstaških pohoda do nedavnih ratova na ovim prostorima, razlika u religijskoj pripadnosti je uvek bila dobar «začin», ili povod, sukobima, proterivanjima, zločinima svake vrste.

Sve religije propovedaju da je samo njihova istina prava istina a da su svi ostali u zabludi. To je neiscrpni izvor sukoba. Religija se uvek može upotrebiti za naglašavanje razlike u odnosu na neprijatelja i podgrevanje mržnje, a nikako za ublažavanje razlika i pomirenje.

13. Kako se ocenjuju i nagrađuju učenici veronauke?

Učenici veronauke ocenjuju se opisnim ocenama: ističe se, dobar, zadovoljava. Učenici koji se naročito istaknu u nastavi veronauke (literarnim i likovnim radovima, ili u drugim aktivnostima vezanim za veronauku) biće posebno nagrađeni od Ministarstva vere i tradicionalnih crkava i verskih zajednica - pokloničkim putovanjima, novčanim nagradama i knjigama...

Da bi smo podstakli i ubrzali indoktrinaciju, spremni smo i da potrošimo koji dinar. Potplaćujući decu koja brzo prihvataju ono što im serviramo, motivisaćemo i drugu decu da krenu njihovim putem. Novčane nagrade, to je put.

14. Ko su veroučitelji?

Veroučitelji su fakultetski obrazovani nastavnici, koji su završili bogoslovski fakultet, duhovnu akademiju ili neki od humanističkih fakulteta, s tim da su posebno osposobljeni za izvođenje verske nastave. Oni se takođe usavršavaju i kroz stručne seminare za veronauku, koje organizuje Ministarstvo vera i Ministarstvo prosvete, kao i tradicionalne crkve i verske zajednice. Međutim, pored obrazovanja veroučitelja, Ministarstvo vera, u saradnji sa tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, posebnu pažnju poklanja ličnosti veroučitelja, u želji da deca pored obrazovanog nastavnika u veroučitelju prepoznaju oličene one vrednosti kojima veronauka uči.

Još uvek je rano procenjivati kvalitet veroučitelja kod nas, ali možemo pogledati iskustva nekih naprednijih zemalja koje imaju dužu tradiciju verske nastave. Na primer, u Engleskoj, najveći problem je nedostatak kvalifikovanih predavača verskog obrazovanja. Samo 60% nastavnika verskog obrazovanja u srednjim školama imaju bilo kakvu kvalifikaciju za taj posao, dok u osnovnim školama, učitelji imaju često svega nekoliko dana obuke. ( Izvor: sajt Evropskog udruženja nastavnika verskog obrazovanja, EFTRE ).

Ako Engleska ne može da obezbedi veroučitelje, da li će to moći naša nerazvijena zemlja?

Možda i hoće, ali to nije bitno. Naš cilj i nije da deca steknu znanje, naš cilj je da napravimo kvalitetne podanike.

15. Ko brine o veronauci?

O veronauci brine u prvom redu Ministarstvo vera, a zatim i Ministarstvo prosvete. U Ministarstvu vera Komisija za versku nastavu, sačinjena od stručnih predstavnika tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i pedagoga, psihologa i drugih kulturnih i javnih radnika, brine o izradi nastavnih programa, udžbenika, lektire, programa seminara kao i o svim drugim pitanjima vezanim za ovaj predmet.

Veronauka je za nas najvažniji predmet, zato se o njemu brinu dva ministarstva. Mada, možda će i o drugim predmetima da se brine više ministarstava, za njih će se možda pobrinuti i ministarstvo unutrašnjih poslova.

16. Kome možete da se obratite u vezi sa veronaukom?

Ako imate predloge vezane za plan i program veronauke, ili primedbe u vezi sa samom nastavom veronauke, obratite se veroučitelju, direktoru škole ili Ministarstvu vera i Ministarstvu prosvete.

Ni u kom slučaju se ne obraćajte nekome ko vam može dati informacije koje nama ne odgovaraju.

17. Ko su tradicionalne crkve i verske zajednice?

Pravo da imaju nastavu veronauke imaju tradicionalne crkve i verske zajednice, to jest, one crkve i verske zajednice koje imaju istorijski i zakonski kontinuitet u našoj zemlji: Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka evangelistička crkva a.b., Jevrejska zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička crkva u Srbiji - Vojvodini. Od ukupnog broja verujućeg stanovništva 98% pripada istorijskim crkvama i tradicionalnim verskim zajednicama.

18. Kada se odlučujete za veronauku?

Za veronauku se opredeljujete na početku školske godine, na roditeljskom sastanku, u prisustvu veroučitelja, nastavnika građanskog vaspitanja i učitelja.

Da li je veronauka, kao neophodan most između škole i života, uistinu savremen i nasušno potreban predmet vašem detetu - ostavljamo vama da razmislite...

Veronauka nije neophodan most između škole i života, to nije savremen predmet, taj predmet uopšte nije potreban vašem detetu.

Ja nemam ništa protiv religije u školi, ali mislim da predmet koji bi se bavio religijom treba da nauči decu nešto o svim religijama, o religiji kao pojavi, o istoriji religija, a ne da ih indoktrinira i pretvori u upotrebljive mašine koje nisu sposobne da kritički misle.

Zato, recite NE veronauci u školama, bar za sada...

Ministarstvo vera Republike Srbije

[email protected]

Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije

[email protected]

Tajno društvo za stvaranje Naše Budućnosti

[email protected]