Stranica 1 od 1

Pakao kao vaspitno-popravna mera

PostPoslato: 15. Jul 2012., 20:17
od Tale
Pretnja paklom je najcesci metod religije, ako nisi dobar ides u pakao, ako nisi vernik odredjene religije ides u pakao,itd... Ako neko ne veruje mozes da mu pretis paklom koliko hoces, ne mozes nekog prisiljavati da bude vernik ako to nije. Budi dobar inace ides u pakao, ovako nesto meni veoma smeta. Npr, sabiraj dobra dela za nebo i slicno.

Covek treba biti dobar zato sto je Dobro biti dobar, mozda je malo lose definisano, neko ce sigurno to bolje definisati. A ne zato sto ces ici u pakao, zbog straha od nekog mesta ili natprirodnog bica. Treba pomagati coveku zato sto je to Dobro, Lepo, Civilizacizovano, LJudski, itd, a ne iz interesa ili straha. Mislim da coveku ne treba platiti za dobra dela, npr. vecnoscu, jer ce tada njegova dela biti iskrenija, jer ih je ucinio iz ciste dobrote.

Ako se sve zavrsava smrcu, zelim da moja dobra dela (ako nekad i uradim nesto dobro) budu plod moje iskrene zelje da se nekome pomogne, a ne da budu nebeski zalog za vecni zivot.

Re: Pakao kao vaspitno-popravna mera

PostPoslato: 15. Jul 2012., 20:26
od stojadinovicp
be good for goodness sake, not for fear of punishment...

Re: Pakao kao vaspitno-popravna mera

PostPoslato: 15. Jul 2012., 21:14
od MarkoEkmedzic
Upravo tako, ako ćeš biti dobar (u svim varijetetima dobrote, da sad ne definišemo sve i svašta), budi dobar zbog sebe, svog okruženja, ljudskosti, a ne zbog straha od kazne... izem ti te koji su nasilu dobri, pa njima čim bi maknuo ono čega se plaše, pretvorili bi se u krvnike!

Re: Pakao kao vaspitno-popravna mera

PostPoslato: 16. Jul 2012., 09:25
od SvirepaNirdala
Tale je napisao:Pretnja paklom je najcesci metod religije, ako nisi dobar ides u pakao, ako nisi vernik odredjene religije ides u pakao,itd... Ako neko ne veruje mozes da mu pretis paklom koliko hoces, ne mozes nekog prisiljavati da bude vernik ako to nije. Budi dobar inace ides u pakao, ovako nesto meni veoma smeta. Npr, sabiraj dobra dela za nebo i slicno.

Covek treba biti dobar zato sto je Dobro biti dobar, mozda je malo lose definisano, neko ce sigurno to bolje definisati. A ne zato sto ces ici u pakao, zbog straha od nekog mesta ili natprirodnog bica. Treba pomagati coveku zato sto je to Dobro, Lepo, Civilizacizovano, LJudski, itd, a ne iz interesa ili straha. Mislim da coveku ne treba platiti za dobra dela, npr. vecnoscu, jer ce tada njegova dela biti iskrenija, jer ih je ucinio iz ciste dobrote.

Ako se sve zavrsava smrcu, zelim da moja dobra dela (ako nekad i uradim nesto dobro) budu plod moje iskrene zelje da se nekome pomogne, a ne da budu nebeski zalog za vecni zivot.


Ili, kako je to moja baba rekla kad su je jednom telefonskim putem anketirali u vezi sa religijom: "Ebale vas vase bozje zapovesti, nije njih nikakav bog napisao ili nekom rekao, vec su ljudi shvatili da je lepo biti dobar i pomagati drugima!"

Re: Pakao kao vaspitno-popravna mera

PostPoslato: 16. Jul 2012., 11:39
od NoodlyAppendix
U tome je i ironija prozivanja od strane vernika o nedostatku morala kod ateista, kao i jezivost izjava tipa: "vas nista ne sprecava da ubijate, nece vas stici vecna kazna". Ako dezurne "moraliste" od uzimanja necijeg zivota sprecava samo strah od (vecnog) zatvora, a ne osecanje da je tako nesto pogresno, onda zlo i naopako. Baska sto se to ne zove moral.
Btw, produkt takvog odgajanja i uterivanja morala - Religious Trauma Syndrome