Pritisnut medijima nakon ovog doživljaja, sveštenik je izjavio:
Nikad nisam prestao da se bavim spasavanjem duša onih koji su na svom životnom putu posrnuli. I posle hajke koja se vodila protiv mene, kad sam optuživan da sam batinaš i siledžija, nisam odustao od svoje misije i još uvek pomažem zavisnicima da se pokaju.
Javnost uvek traži žrtveno jagnje i ja sam prihvatio tu ulogu zarad očuvanja kampa. Jesam grešio, ali morao sam. Batine ne odobravam, imam odbojnost prema svakoj vrsti sile, ali ponekad je nažalost neophodno istući štićenika za njegovo dobro. U „Crnoj reci“ nikog nisam fizički kažnjavao radi ličnog zadovoljstva, već isključivo za dobrobit štićenika - objašnjava Peranović i dodaje da batine kao sredstvo lečenja više ne koristi.
Branislav kaže da je suđenje protiv njega završeno i da je imao ogromnu podršku svojih štićenika, njihovih roditelja i šire javnosti. On očekuje da će sud presuditi u njegovu korist.
Branislav Peranović takođe navodi da se od nemilih događaja u njegovom životu i radu ništa nije promenilo. Mesto upravnika rehabilitacionog centra „Crna reka“ napustio je samoinicijativno pre tri godine, a na poziv vladike Lavrentija iz Šabačke eparhije 2010. došao je u Jadransku Lešnicu, gde je nastavio svoju misiju. U okviru te misije je 7. avgusta 2012, oko 22:20 u dvorištu Centra za odvikavanje od droge, udario pacijenta N.Z. šipkom u glavu misleći da sa sobom nosi drogu i usmrtio ga na licu mesta.
Izvori:
Kurir:
Telegraf
Na sajtu Pravoslavnog centra za odvikavanje od bolesti Sretenje, u kojem se odvilo ubistvo, može se videti da je osoba za kontakt Milanka Peranović, verovatno rođaka sveštenika Peranovića.
Ova dva Centra nisu jedina. Po nezvaničnim podacima, ima ih bar šest.
Lično me interesuje ima li ljudstvo zaposleno u centrima SPC diplomu bilo kakve medicinske škole. Čak je i za nadrilekare poput "reiki majstora" ili "homeopata" neophodna bar stomatološka škola, dok se ovde sudbina ljudi prepušta osobama koje tretiraju pacijente - očigledno je kako.
Onda sma shvatio da je to jednostavno kompleksna bolest i nije sramota biti bolestan. Nije za podsmeh i ruganje niti je za osudu. Za osudu može biti nedostatak želje da se sebi pomogne, mad i to razumem. Dakle problematični su ti BOŽIJI RATNICI kako ja zovem i pripadnike N.A i slične. Koji su isključivi. Vama će bog d apomogne vi ste i sa metadonom pod uticajem opijata. Pa šta? Ako je čovek sposoban učemu je problem? Nije problem ako neko ima manjak insulina pa dobija ceo život taj hormon a jeste, ako ima problem sa lučenjem endorfina pa dobija "veštački" morfin u kontrolisanim uslvoima? GLUPOSTI!
Tako da više nisam mogao da idem i da, još gore mi je bilo to neformalno druženje stalno me podsećalo na drogu. Neki nisu ni verovali jer sam bio razijen poprilično i mišićav od treniranja da sam ja takav. Ali meni nije problem bila toliko fizička zavisnost, to sam mogao da istrpim lako ali psihička, onaj "rovac" to mi je bio problem. U dilemi bez ičega ili sa "nečim" a siguran odabrao sam ovo drugo, naročito kad videh da mi ne šteti. Čak sam i koncentrisaniji i usredsređeniji i nemam ni pored malo veće doze, povišen QT inerval srca, naprotiv SVE JE U NAJBOLJEM REDU!