Zašto verujemo?
Poslato: 23. Jul 2012., 22:01Original na sajtu: Zašto verujemo?
Postoji jedan problem koji se redovno viđa kod ljudi koji brane neodbranjivo. Bilo da je to homeopatija, veganska ishrana, horoskop, religija ili bilo koja druga besmislena glupost u koje ljudi veruju. Taj problem je njihova ubeđenost.
Ubeđenost je jako zeznuta stvar. A apsolutna ubeđenost je samim tim i apsolutno zeznuta.
Što je manje razloga, validnih dokaza i validnih argumenata za neistinu/obmanu koju taj neko zastupa to je teže sa tom osobom normalno diskutovati i raspravljati. Barem kada je konkretno ta njegova obmana u pitanju. Neretko ti ljudi sasvim normalno i logički rezonuju kada se promeni tema. Neretko čak i na veoma zavidnom nivou. A onda se vratimo na temu njihove obmane i onda kreće rafal logičkih grešaka i apsolutno besmislenih rečenica.
Razlika između svih tih obmana i moje pozicije skeptičkog humanističkog antiteizma je u tome što ja nisam došao na ovu poziciju slušajući druge i slepo im verujući na reč. Nisam prihvatao njihove argumente i dokaze bez rigorozne provere. Naprotiv, ja sam došao na ovu poziciju dugim, napornim analiziranjem stavova i tvrdnji, objektivnim razmišljanjem nezavisnim od mojih želja ali prvenstveno i u samoj osnovi do svojih današnjih stavova sam došao polaženjem od pretpostavke da nisam u pravu! Svaki put, bez izuzetka.
To je osnova za bilo kakvu objektivnu analizu, dokaz negacijom.
Za vernike, homeopate, astrologe i druge obmanute ljude bajkama je takva pozicija nemoguća. Oni ne mogu da zamisle ovaj svet bez boga, bez vode koja pamti, bez milion svetlosnih godina udaljenih zvezda koje pak utiču na naš karakter i budućnost.
Šta god rekli, kako god sebe pokušali da nateraju da to pomisle neće uspeti. To se na silu ne može. To mora da dođe iznutra, moraju iskreno, duboko u sebi da ozbiljno pretpostave da na primer bog ne postoji i da onda, opet iskreno i sa željom da saznaju istinu kakva god da je, pogledaju svet oko sebe i analiziraju dalje.
Ali to je nemoguće.
Nemoguće je i zbog druge, drastične razlike između samih sistema u kojima se nalazimo. Nauke iza mene i apsolutno autoritativne pseudonauke i/ili sujeverja sa druge. Ja mogu da se pojavim ispred Dawkins-a, ispred Harris-a, ispred deGrasse Tyson-a i da im kažem da nisu u pravu za neku tvrdnju i da im objasnim zašto nisu u pravu. Svaki od njih, iako za mene intelektualni giganti, će me saslušati, razmisliti i, ako je zaista tako, reći tako je, pogrešio sam. Zatim će promeniti taj stav i prestati da prave istu grešku.
Da li možete da zamislite tako nešto u homeopatiji? U astrologiji? U religiji?
Homeopata je ubeđen da voda ima pamćenje. Ne može da pomisli da je to nelogično i nemoguće. Zato mu je i nemoguće objasniti.
Astrolog je ubeđen da položaj nebeskih tela koja su suviše udaljena da bismo ih videli golim okom imaju ogroman uticaj na ne samo naše živote već i na naše osobine, budućnost i slično. On nije ni sposoban da pomisli da je to nelogično i nemoguće.
Vernik je ubeđen da bog postoji, da ga nadgleda, pazi, brine se o njemu i da je smrt samo prelazak iz ovog test-života u neki magični, natprirodni večni život. Nije ni sposoban da pomisli da je to možda netačno i krene odatle. Nije ni sposoban da shvati da je to samo kombinacija straha od smrti, želje za patrijarhalnom pažnjom i sistematske indoktrinacije.
Zašto?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da crna mačka kada pređe put donosi nesreću? Sami smo to provalili? Eksperimentalno smo dokazali? Ili nam je neko rekao?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da razbijanje ogledala donosi nesreću? Sami smo to provalili? Eksperimentalno smo dokazali? Ili nam je neko rekao?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da ako ostaviš tašnu na podu nećeš imati novca? Sami smo to provalili? Eksperimentalno smo dokazali? Ili nam je neko rekao?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da postoji nekakav bog?
Sami smo to provalili?
Eksperimentalno dokazali?
Ili nam je samo... neko... to... rekao?
Postoji jedan problem koji se redovno viđa kod ljudi koji brane neodbranjivo. Bilo da je to homeopatija, veganska ishrana, horoskop, religija ili bilo koja druga besmislena glupost u koje ljudi veruju. Taj problem je njihova ubeđenost.
Ubeđenost je jako zeznuta stvar. A apsolutna ubeđenost je samim tim i apsolutno zeznuta.
Što je manje razloga, validnih dokaza i validnih argumenata za neistinu/obmanu koju taj neko zastupa to je teže sa tom osobom normalno diskutovati i raspravljati. Barem kada je konkretno ta njegova obmana u pitanju. Neretko ti ljudi sasvim normalno i logički rezonuju kada se promeni tema. Neretko čak i na veoma zavidnom nivou. A onda se vratimo na temu njihove obmane i onda kreće rafal logičkih grešaka i apsolutno besmislenih rečenica.
Razlika između svih tih obmana i moje pozicije skeptičkog humanističkog antiteizma je u tome što ja nisam došao na ovu poziciju slušajući druge i slepo im verujući na reč. Nisam prihvatao njihove argumente i dokaze bez rigorozne provere. Naprotiv, ja sam došao na ovu poziciju dugim, napornim analiziranjem stavova i tvrdnji, objektivnim razmišljanjem nezavisnim od mojih želja ali prvenstveno i u samoj osnovi do svojih današnjih stavova sam došao polaženjem od pretpostavke da nisam u pravu! Svaki put, bez izuzetka.
To je osnova za bilo kakvu objektivnu analizu, dokaz negacijom.
Za vernike, homeopate, astrologe i druge obmanute ljude bajkama je takva pozicija nemoguća. Oni ne mogu da zamisle ovaj svet bez boga, bez vode koja pamti, bez milion svetlosnih godina udaljenih zvezda koje pak utiču na naš karakter i budućnost.
Šta god rekli, kako god sebe pokušali da nateraju da to pomisle neće uspeti. To se na silu ne može. To mora da dođe iznutra, moraju iskreno, duboko u sebi da ozbiljno pretpostave da na primer bog ne postoji i da onda, opet iskreno i sa željom da saznaju istinu kakva god da je, pogledaju svet oko sebe i analiziraju dalje.
Ali to je nemoguće.
Nemoguće je i zbog druge, drastične razlike između samih sistema u kojima se nalazimo. Nauke iza mene i apsolutno autoritativne pseudonauke i/ili sujeverja sa druge. Ja mogu da se pojavim ispred Dawkins-a, ispred Harris-a, ispred deGrasse Tyson-a i da im kažem da nisu u pravu za neku tvrdnju i da im objasnim zašto nisu u pravu. Svaki od njih, iako za mene intelektualni giganti, će me saslušati, razmisliti i, ako je zaista tako, reći tako je, pogrešio sam. Zatim će promeniti taj stav i prestati da prave istu grešku.
Da li možete da zamislite tako nešto u homeopatiji? U astrologiji? U religiji?
Homeopata je ubeđen da voda ima pamćenje. Ne može da pomisli da je to nelogično i nemoguće. Zato mu je i nemoguće objasniti.
Astrolog je ubeđen da položaj nebeskih tela koja su suviše udaljena da bismo ih videli golim okom imaju ogroman uticaj na ne samo naše živote već i na naše osobine, budućnost i slično. On nije ni sposoban da pomisli da je to nelogično i nemoguće.
Vernik je ubeđen da bog postoji, da ga nadgleda, pazi, brine se o njemu i da je smrt samo prelazak iz ovog test-života u neki magični, natprirodni večni život. Nije ni sposoban da pomisli da je to možda netačno i krene odatle. Nije ni sposoban da shvati da je to samo kombinacija straha od smrti, želje za patrijarhalnom pažnjom i sistematske indoktrinacije.
Zašto?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da crna mačka kada pređe put donosi nesreću? Sami smo to provalili? Eksperimentalno smo dokazali? Ili nam je neko rekao?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da razbijanje ogledala donosi nesreću? Sami smo to provalili? Eksperimentalno smo dokazali? Ili nam je neko rekao?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da ako ostaviš tašnu na podu nećeš imati novca? Sami smo to provalili? Eksperimentalno smo dokazali? Ili nam je neko rekao?
Zašto smo kao deca verovali, a neki i dalje veruju, da postoji nekakav bog?
Sami smo to provalili?
Eksperimentalno dokazali?
Ili nam je samo... neko... to... rekao?
