ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

link ka saopštenju

Udruženje "Ateisti Srbije" najoštrije osuđuje brutalno ubistvo Nebojše Zarubca za koje je osumnjičen protojerej SPC Branislav Peranović. On je široj javnosti poznat više godina po tome što je u svrhu tretmana koristio brutalno fizičko zlostavljanje nad štićenicima centra Crna Reka, koji je radio pod okriljem manastira SPC.

Podsećamo javnost da je država, tj. tadašnji ministar a sadašnji premijer Ivica Dačić, memorandumom o saradnji SPC i MUP javno podržao rad ovakvih centara pod okriljem SPC, u kojima se najbrutalnije krše osnovna ljudska prava. Štićenici su, pored obavezne indoktrinacije, izloženi nestručnom osoblju i kvazimedicinskom tretmanu koji niko ne kontroliše. Bolesti zavisnosti su ozbiljan zdravstveni i društveni problem kojim se medicinska nauka bavi dugi niz godina i u svetu i kod nas. Rešavanje tog problema zahteva stručnost i nadzor, a ne nadrilekarstvo i metode zasnovane na religijskim dogmama.

Pozivamo javnost da se založi za intervenisanje od strane države i zatvaranje ovakvih centara, kako se psihofizičko zdravlje štićenika ne bi i dalje ugrožavalo. Pozivamo državu da se ozbiljno posveti problemu bolesti zavisnosti, pre svega prevencijom, a zatim otvaranjem novih i podrškom postojećih centara za lečenje zavisnika od droge, u kojima rade stručno osposobljeni za taj posao.

Ozbiljna, neizlečiva bolest kakva je bolest zavinosti o psihoaktivnim supstancama i alkoholu, može SE USPEŠNO SANIRATI pod uslovom da to rade STRUČNO OSPOSOBLJENE USTANOVE I POJEDINCI U SKLADU SA ZAKONOM!!

Međutim u svetu takođe postoje pod okriljem raznih hrišćanskih sekti koje pokušavaju da "leče" zavinsike. Reto centri, N:A, A.A..s tim što su ova poslednja dva otvorenog tipa i prilično liberalnija. Još veća enigma mi je kako su u zapadnim državama uspeli da ovo "prošcvercuju"Mada tamo nema batinanja i prisile ali indoktrinacija postoji. I ne postoji medicinski opravdan metod lečenja.

Verovatno je ključno to što na zapadu u proseku gledano, takvi centri ne pribegavaju batinama kao metodi "lečenja", već pre nekakvim meditacionim metodama, razgovoru, osećaju zajedništva-komune, i slično.

U Srbiji je suštinskim predavanjem prava na "lečenje" zavisnika, SPC postala i para-medicinska organizacija, u kojoj nestručni, a pride očigledno frustrirani i mentalno nepodobni pojedinci, primenjuju tragične i na svaki način monstruozne metode, koje "prodaju" kao lekovite.

To je samo još jedna tužna slika zaostalosti društva u kom živimo, i gde su ljudi spremni da sopstvenu decu prepuste na milost i nemilost manijakalnom ubici, umesto da u okviru svakako slabašnog sistema, pokušaju da im obezbede adekvatnu medicinski opravdanu terapiju.

Postoji tu i širi društveni kontekst koji je i doveo do ovoga. U tzv. socijalističkom društvu zavinosti, a naročito droga su bile nešto nepodobno. Osvešćen klasno, radnik ne sme da se prepusti buržoaskim, dokoličarskim porocima. I takva pojava se smatrala sramotom, nije dugi niz godina adekvatno lečena niti se obraćala pažnja. Lekari su bili nedovoljno osposobljeni, nisu uvažavali pacijente i odnosili se prema njima kao prema ljudskom otpadu! Samo ne znam zašto se na tu bolest gledalo tako, kada ljudi najviše sebe ubijaju hranom? Zar onaj ko je dobio dijabetes ili kardio-vaskularnu bolest ili kancer od neumerenog unosa /svakave) hrane ili duvana takodje nije "sam sebi doneo bolest"? A opet oni se tretiraju u medicini potpuno drugačije.
U zadnjih par godina nešto se malo menja na tom planu u pogledu pristupa medicinske struke problemu. Ali i dalje ne postoji društvena strategija za lečenje i saniranje posledica. Niti postoji neki "nacionalni plan" za suzbijanje ove, teške, bolesti. U takvom okruženju naravno da je SPC videla svoju šansu da se bavi nadrilekarstvom i da time širi svoj uticaj i "svetu reč" medju svojim "stadom".

U tzv. socijalističkom društvu zavinosti, a naročito droga su bile nešto nepodobno.

Da li zelis da kazes da je droga podobna ?!?!?!?!
Ne brkaj stvari. Hrana je, kao i voda, neophodna za zivot.
Covek ne moze da prezivi bez vode i hrane. - Naucna cinjenica.
Bez droge - Moze da se zivi - Takodje cinjenica.

Prema tome nikako ne mogu da se slozim da je upotreba narkotika normalna i neophodna.

A obolele od bolesti zavisnosti treba leciti na svaki moguci nacin. Oni nisu bolesnici "druge kategorije",
ali se takvo ponasanje ne sme PROPAGIRATI!

Slažem se sa perom.

Iako preterano konzumiranje hrane takođe predstavlja određenu zavisnost, mislim da je nemoguće izjednačavati narkomaniju i prejedanje. Hrana jeste svakodnevna potreba, a devijantno ponašanje u pogledu konzumiranja iste, svakako nije zanemarljiv problem. Ipak, narkotici nisu svakodnevna potreba urođena svakom čoveku, pa tu jednačenja nema.

Nije to pitanje pogleda socijalističkog ili kapitalističkog društva, već prosto ljudski, to nisu iste stvari.

biće da se nismo razumeli a mislim da sam ja kriv jer nisam precizirao na šta mislim. Da, naravno da je zavisnost bilo kakva, od bilo čega bolest i da nije nešto poželjno! Hteo sam reći da se problem zavisnosti sarkivao pod tepih umesto da se prihvati. U tom smislu je bila "nepodobna bolest".I ne samo to, mnogo drugih stvari se skrivalo i guralo ispod tepiha a kada su izašle na površinu, videli smo šta se desilo.
Tako je i ovaj problem koji je dugo sakrivan i "guran pod tepih", zbog neadekvatnog tretmana, pored drugih uzroka, doveo do ovakvog stanja.
Trudiću se da ubuduće budem precizniji.

Da, to svakako. Kako u "savršenom" društvu priznati da postoje problemi, zar ne?

Upravo tako! I onda kada se problem odjednom pojavi ili kada više nije ni moguće skrivati ga, onda se nadju u panici kako rešiti taj problem, za koji nisu spremni jer ga nisu ispratili medicinski kako je trebalo. Tako se desi da problem predaju nestručnim ljudima i ti ljudi, u skladu sa svojim (NE)shvatanjem istoga, samo prave štetu!

Slutim da je ipak u vreme komunizma lečenje bilo konkretnije, odnosno stručnije, makar i sklonjeno od oka javnosti. Danas je previše improvizacija, korupcije, mešetara, šarlatana, čak i u zvaničnim medicinskim ustanovama.

Mislim da je ta izjava poprilično tačna. Tačno je da nisu iznošeni javno podaci o broju bolesnih i rasprostranjenosti bolesti, ali je zato tretirana samo od strane lekara. Nije bilo svačijeg mešanja u ozbiljan zdravstveni problem. Kada je pravoslavna crkva shvatila potencijal za širenje "božije reči medju grešnima", kao metod "regrutacije" novih sledbenika a po uzoru na RETO centre na zapadu, krenuli su i oni da "leče". Naravno da su i mnogii medicinski tehničari kojima je po prirodi posla, bilo lakše da dodju do antipsihotika, antidepresiva, sedativa i drugih psihofarmaka počeli da "skidaju" ljude sa droge. Neverovatno. Naplaćivali su po 10,20 eu denvno da dolaze dva puta(obično skuterima ili javnim prevozom) kod bolesnika i da im daju terapiju. Medicinski tehničar određuje terapiju?! To je možda i gore nadrilekarstvo nego što su neke(nenasilne) grupe u okviru crkve. Bez dovoljno medicinskog obrazovanja davali su preko dana antidepresive i sedative, a uveče, vrlo snažne neuroleptike(haldol, largactil na primer) kako bi pacijent zaspao ili tačnije "pao u nesvest" bukvalno, od tako snažnih lekova. Doslovno ne oseća svoje telo. Tako je to, nažalost, u nesreći drugih kod nas se odmah vidi šansa za extra zaradu. Naravno da je tome doprinelo i shvatanje ove bolesti kao velike sramote, pa da se ne bi išlo kod lekara i da se ne "pročuje" medju prijateljima i rodbinom, pozivani su, slobodno mogu reći laici, da leče!

Naravno, u društvu u kom su sve vrednosti poremećene, marginalizovane grupe ispaštaju daleko od očiju ionako letargične javnosti...