Otvoreno pismo podrške Živku Grozdaniću
Poslato: 04. Mar 2013., 16:09link ka saopštenju
Udruženje “Ateisti Srbije” daje punu podršku Živku Grozdaniću Geri u pokušaju da svoj umetnički iskaz predstavi javnosti, uprkos ružnim, primitivnim i na subjektivnim razlozima zasnovanim sprečavanjima. Naime, pomenuti umetnik je svoj opus želeo da predstavi na zakazanoj, organizovanoj, a potom naprečac i uz loša objašnjenja otkazanoj izložbi “U ime oca i sina i svetoga duha”, u prostoru Galerije “Ozon”, 1. marta ove godine.
Kao jedan od razloga otkazivanja se navodi i neslaganje galerije “Ozon” sa koncepcijom izložbe, tačnije, sa pojedinim radovima instalacije koji su “sporni i neprimereni za izlaganje”. Ta ocena kustosa i vlasnika galerije, zasnovana na oceni da bi izloženi radovi mogli povrediti verska osećanja, Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i izazvati neželjene posledice po bezbednost galerije, mizerno su opravdanje za gušenje slobode umetničkog iskaza, prava na sopstveno mišljenje i prava na imanje ili nemanje veroispovesti.
Umetnost se bavi estetikom, odnosno lepotom, koja je uvek bila i uvek će biti, kako se to često kaže, “u oku posmatrača”. Dakle, sama po sebi, umetnost nosi subjektivnost i na posmatraču je da proceni sviđa li mu se prikazano delo ili ne. Ne postoji opšte sviđanje i opšte nesviđanje kada je umetnost u pitanju, osim ako ne želimo da ponovo, kao u nekim mračnijim, nesretnijim vremenima, samo podobna, komisijski, kanonski ili komesarski odabrana umetnost bude predstavljana narodu.
Zastrašuje pomisao da ćemo ponovo, kao pre nekoliko stotina godina, prisustvovati verskoj cenzuri umetnosti, inkviziciji slobode misli i određenom umetničkom “spaljivanju veštica”, “jeretika” i “nevernika”. Užasava sećanje na razdvajanje umetnosti na patriotsku, nacionalno prihvatljivu, i onu “izdajničku”, stranu i nearijevsku u nacističkoj Nemačkoj. Zabrinjava podsećanje na udarničku, besklasnu i društveno prihvatljivu umetnost, nasuprot “dekadentnoj”, “buržoaskoj” i “kapitalističkoj” umetnosti iz vremena komunističke represije.
Osuđujemo najoštrije pozivanje na moguću uvređenost predstavnika jedne verske zajednice, kao razlog za otkazivanje izložbe. Ne postoji ljudski, moralni i umetnički razlog zbog kog bi nečiji intimni, neobjektivni i na dogmama zasnovan osećaj uvređenosti imao ma kakav značaj za umetnički iskaz. Ne postoji moralna vertikala duž koje bi se pronašla tačka koja bi bila dovoljan oslonac za tvrdnju da SPC zaslužuje da bude izostavljena iz ljudske, nacionalne, moralne, političke ili umetničke kritike. Ne postoji zakon, državni ili međunarodni, koji amnestira ovu ili ma koju drugu versku zajednicu od kritike, ili joj pak dodeljuje tapiju na moral izvan svake sumnje.
Ako bismo čak i pronašli neki, ma kako tanan razlog da neke verske zajednice ne zaslužuju kritiku ili pravo umetnosti da se njima bavi, SPC se svakako ne bi našla među njima. Organizacija koja je tako duboko zašla u puko profiterstvo, koja kao svece slavi antisemite i protivnike kulture, ubice i ratne zločince, koja u svojim redovima i danas ima zelenaše, osumnjičene zlostavljače dece, ratne huškače, nemoralno bogate ljude, mizogine čelnike, homofobne predvodnike, šovinističke sveštenike i agresivnim dogmama i žalosnim neznanjem zadojene sledbenike, ne zaslužuje zaštitu od umetnosti, performansa, kritike ili istine o njoj samoj.
Osuđujemo najoštrije i pozivanje na strah od nasilja huligana kao razlog za otkazivanje izložbe. Ako ćemo sopstvene, ljudske slobode žrtvovati strahu od vucibatina, šljama i nasilnika, onda i ne zaslužujemo da se nazivamo ljudima. Ako ćemo pognutih glava ponavljati napamet naučene patriotske floskule u koje ne verujemo, onda ne zaslužujemo pravo na ličnu slobodu. Ako ćemo skretati pogled od nepravdi koje nasilnici vrše pozivajući se na interes sviju nas, onda ne smemo da očekujemo da i nas same neko nekada zaštiti od iste te nepravde.
Sve dok sloboda bude umirala uz frenetični huk divljeg horskog navijanja ili uz samrtnu, sterilnu tišinu molitvenog “tihovanja”, slepilo ljudi koji odlučuju o pravu kulture i umetnosti na izraz, biće i slepilo najvećeg dela naroda, uskraćenog za sliku koja odudara od nametnutog, slabo nijansiranog sivila.
Udruženje “Ateisti Srbije” odlučno podržava slobodu umetničkog iskaza svakog pojedinca, pa tako i Živka Grozdanića Gere, u nadi da će njegova umetnička borba protiv učmalosti, malograđanštine, lažnog morala, fatalizma, iracionalnih strahova, neodgovornosti i nametnutih dogmi, podstaći i druge umetnike, ali i ostale slobodnomisleće ljude da raskinu prividne lance kojima nas suštinski zaostalo, primitivno društvo vezuje za učenja jedne anahrone, nemoralne, necivilizacijske i nehumane verske zajednice.
Razumemo njegovu motivaciju, podržavamo njegov napor, delimo njegovo iskustvo.
Protiv dogmi i neznanja!
Udruženje “Ateisti Srbije”
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST autora Živka Grozdanića
Udruženje “Ateisti Srbije” daje punu podršku Živku Grozdaniću Geri u pokušaju da svoj umetnički iskaz predstavi javnosti, uprkos ružnim, primitivnim i na subjektivnim razlozima zasnovanim sprečavanjima. Naime, pomenuti umetnik je svoj opus želeo da predstavi na zakazanoj, organizovanoj, a potom naprečac i uz loša objašnjenja otkazanoj izložbi “U ime oca i sina i svetoga duha”, u prostoru Galerije “Ozon”, 1. marta ove godine.
Kao jedan od razloga otkazivanja se navodi i neslaganje galerije “Ozon” sa koncepcijom izložbe, tačnije, sa pojedinim radovima instalacije koji su “sporni i neprimereni za izlaganje”. Ta ocena kustosa i vlasnika galerije, zasnovana na oceni da bi izloženi radovi mogli povrediti verska osećanja, Srpsku pravoslavnu crkvu, ali i izazvati neželjene posledice po bezbednost galerije, mizerno su opravdanje za gušenje slobode umetničkog iskaza, prava na sopstveno mišljenje i prava na imanje ili nemanje veroispovesti.
Umetnost se bavi estetikom, odnosno lepotom, koja je uvek bila i uvek će biti, kako se to često kaže, “u oku posmatrača”. Dakle, sama po sebi, umetnost nosi subjektivnost i na posmatraču je da proceni sviđa li mu se prikazano delo ili ne. Ne postoji opšte sviđanje i opšte nesviđanje kada je umetnost u pitanju, osim ako ne želimo da ponovo, kao u nekim mračnijim, nesretnijim vremenima, samo podobna, komisijski, kanonski ili komesarski odabrana umetnost bude predstavljana narodu.
Zastrašuje pomisao da ćemo ponovo, kao pre nekoliko stotina godina, prisustvovati verskoj cenzuri umetnosti, inkviziciji slobode misli i određenom umetničkom “spaljivanju veštica”, “jeretika” i “nevernika”. Užasava sećanje na razdvajanje umetnosti na patriotsku, nacionalno prihvatljivu, i onu “izdajničku”, stranu i nearijevsku u nacističkoj Nemačkoj. Zabrinjava podsećanje na udarničku, besklasnu i društveno prihvatljivu umetnost, nasuprot “dekadentnoj”, “buržoaskoj” i “kapitalističkoj” umetnosti iz vremena komunističke represije.
Osuđujemo najoštrije pozivanje na moguću uvređenost predstavnika jedne verske zajednice, kao razlog za otkazivanje izložbe. Ne postoji ljudski, moralni i umetnički razlog zbog kog bi nečiji intimni, neobjektivni i na dogmama zasnovan osećaj uvređenosti imao ma kakav značaj za umetnički iskaz. Ne postoji moralna vertikala duž koje bi se pronašla tačka koja bi bila dovoljan oslonac za tvrdnju da SPC zaslužuje da bude izostavljena iz ljudske, nacionalne, moralne, političke ili umetničke kritike. Ne postoji zakon, državni ili međunarodni, koji amnestira ovu ili ma koju drugu versku zajednicu od kritike, ili joj pak dodeljuje tapiju na moral izvan svake sumnje.
Ako bismo čak i pronašli neki, ma kako tanan razlog da neke verske zajednice ne zaslužuju kritiku ili pravo umetnosti da se njima bavi, SPC se svakako ne bi našla među njima. Organizacija koja je tako duboko zašla u puko profiterstvo, koja kao svece slavi antisemite i protivnike kulture, ubice i ratne zločince, koja u svojim redovima i danas ima zelenaše, osumnjičene zlostavljače dece, ratne huškače, nemoralno bogate ljude, mizogine čelnike, homofobne predvodnike, šovinističke sveštenike i agresivnim dogmama i žalosnim neznanjem zadojene sledbenike, ne zaslužuje zaštitu od umetnosti, performansa, kritike ili istine o njoj samoj.
Osuđujemo najoštrije i pozivanje na strah od nasilja huligana kao razlog za otkazivanje izložbe. Ako ćemo sopstvene, ljudske slobode žrtvovati strahu od vucibatina, šljama i nasilnika, onda i ne zaslužujemo da se nazivamo ljudima. Ako ćemo pognutih glava ponavljati napamet naučene patriotske floskule u koje ne verujemo, onda ne zaslužujemo pravo na ličnu slobodu. Ako ćemo skretati pogled od nepravdi koje nasilnici vrše pozivajući se na interes sviju nas, onda ne smemo da očekujemo da i nas same neko nekada zaštiti od iste te nepravde.
Sve dok sloboda bude umirala uz frenetični huk divljeg horskog navijanja ili uz samrtnu, sterilnu tišinu molitvenog “tihovanja”, slepilo ljudi koji odlučuju o pravu kulture i umetnosti na izraz, biće i slepilo najvećeg dela naroda, uskraćenog za sliku koja odudara od nametnutog, slabo nijansiranog sivila.
Udruženje “Ateisti Srbije” odlučno podržava slobodu umetničkog iskaza svakog pojedinca, pa tako i Živka Grozdanića Gere, u nadi da će njegova umetnička borba protiv učmalosti, malograđanštine, lažnog morala, fatalizma, iracionalnih strahova, neodgovornosti i nametnutih dogmi, podstaći i druge umetnike, ali i ostale slobodnomisleće ljude da raskinu prividne lance kojima nas suštinski zaostalo, primitivno društvo vezuje za učenja jedne anahrone, nemoralne, necivilizacijske i nehumane verske zajednice.
Razumemo njegovu motivaciju, podržavamo njegov napor, delimo njegovo iskustvo.
Protiv dogmi i neznanja!
Udruženje “Ateisti Srbije”
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST autora Živka Grozdanića