ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Неки старац је био често болестан , али се једном догодило да током читаве године није боловао.Старац је силно туговао и плакао говорећи-Напустио ме мој Господ и није ме посјетио. НЕ ПОСТОЈИ ЧОВЈЕК НА ЗЕМЉИ КОЈИ ЈЕ ЛИШЕН БОЛЕСТИ И ПАТЊЕ.
Прародитељски гријех је промијенио онај узвишени положај који је Господ подарио људима.Када је изгубио Рај човјек је задобио пропадљивост и смрт.Међутим , милост Божија не напушта нас недостојне и грешне.Болест и недаће за нас представљају и тегобу и награду и УРАЗУМЉЕЊЕ ОД БОГА.
Кад их подносимо без роптања , чистимо се од гријехова, духовно узрастамо и припремамо се за вјечност. СМИРЕЊЕ И ТРПЉЕЊЕ , уздање у Господа и у Његову благу вољу – то је уистину хришћански начин размишљања.Ако је понашање такво, онда оно морално укрепљује болесника и рачуна му се као подвиг.

Болест је вријеме САМОПОВЈЕРЕЊА; ВРИЈЕМЕ РАЗМИШЉАЊА , ВРИЈЕМЕ ПОКАЈАЊА.

Имаћемо на уму да је СВЕ ОД ГОСПОДА, и болест и здравље , а све што је од Бога, то је за наше добро.Због тога нећемо очајавати .Милосрдни Господ никоме од нас неће послати прекомјерна искушења јер је према ријечима апостола –вјеран Бог који неће допустити да се искушате већма него што можете.( 1.Кор.10,3 ).У срцу ћемо чувати и оне ријечи да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божије.

Напротив, роптање,протест, озлојеђеност на Све и Всја разарају унутрашњи мир и удвостручују страдања ,а штоје најважније уништавају онај духовни плод ради којег нам је искушење послато,Тај плод је –наше спасење.Повремено нас маловерје , немаран однос према самима себи,и томе слично спречавају да то схватимо и да тога будемо свјесни.

Тело је слуга душе, а душа је царица, и зато се милосрђем Божијим догађа да онда , кад је тело исцрпљено болестима , ослабе страсти и да се човек врати себи ; чак се и сама телесна болест понекад рађа од страсти.

Одстрани грех,и неће бити болести, јер се оне у нама појављују услед греха , како то тврди св.Василије Велики: „ Одакле потиче болест? Одакле потичу телесне повреде? Господ је створио тело, а не болест;створио је душу, а не грех“. Шта нам је од свега корисније и потребније?Сједињење са Богом и општење са Њим посредством љубави.Кад изгубимо ову љубав, ми отпадамо од Њега, а кад отпаднемо , бивамо изложени различитим и многоликим болестима.

Ономе , који болест подноси с трпљењем и благодарношћу, она се рачуна уместо подвига, па чак и више од тога.

Један старац, који је патио од водене болести , говорио је браћи која су долазила код њега са жељом да га лече: „ Оци, молите се да сличној болести не буде изложен мој унутрашњи човек, а што се тиче ове болести, ја молим Бога за то да ме Он не ослободи одмах од ње, јер иако се наш спољашњи човек и распада, ипак се унутрашњи обнавља ( 2.Кор.4;16 )“.

* * * *

У време болести осећамо да је човечији живот сличан цветићу који увене готово истог тренутка када се и расцвета-да је сличан облаку, који се развеје и иза њега не остане трага, да наши дани ишчезавају као сенка, да наше тело вене као пољска трава, да је живот чак и најснажнијег човека само дах, и да се са сваким дахом он скраћује, да га ударање његовог пулса, слично ударцима клатна, приближава ка последњем часу који готово увек откуца у оном минуту када човек мисли да је до тог часа још веома далеко.

О ,болести, која си горак, али и здрав лек! Као што со спречава труљење рибе или меса, тако и свака болест чува наш дух од трулежности и греховне пропадљивости, не допуштајући страстима, тим душевним црвима, да се залегу у нама.
Страдање можемо да трпимо или да не трпимо, али не можемо да га избегнемо, и нетрпљење неће одвратити страдање које нам је одредио промисао Божији.Од нетрпељивости ( нетрпљења ) , међутим, не следи ништа друго до штета и губитак.Трпљењем се , пак , олакшава свако страдање.Погледај на оне који су већ дуго болесни или на оне који дуго седе у тамници; они се на то трпљење не би навикли, да то нису осећали.Невоља гради трпљење (рим.5;3 ). Насупрот томе, нетрпљењем се увећава болест...( Из писаних поука св.Серафима Саровског ).

* * * *

Кад је, на пример, болесник склон да кротко подноси болест и кад је тако и подноси, непријатељ, знајући дас ће се он на тај начин утврдити у врлини трпљења, приступа да би покварио такву његову добру склоност.Због тога почиње да му наводи на ум многа добра дела која би могао да учини уколико би се налазио у другачијем положају и настоји да га убеди да би, у случају да је здрав, могао добро да послужи Богу и да донесе много користи и себи и другима:ишао би у цркву, разговарао би, читао би и писао ради поуке ближњима, и сл.Кад примети да такве мисли бивају прихваћене непријатељ их чешће наводи на ум, умножава и улепшава, доводи до осећања и изазива жеље и стремљења ка таквим делима, представљајући како би се добро одвијала ова или она дела , побуђујући истовремено у човеку жаљење што су му због болести свезане и руке и ноге.Постепено, уз често понављање таквих мисли и кретања у души, жеља прелази у незадовољство и раздражљивост.На тај начин се ремети пређашње благонаклоно трпљење и болест више не изгледа као лек од Бога и поприште за врлину трпљења, него као нешто непријатељско према делу спасења, а жеља за ослобађањем од ње постаје несавладива, још увек се при том чинећи као начин да се стекне простор за добра дела и угађање Богу сваке твари.

Кад доведе до овога, непријатељ из ума и срца краде онај добар циљ жеље за оздрављењем и , остваривши једино жељу за здрављем, присиљава да се на болест раздражљиво гледа не само као на препреку за добро, него као на нешто непријатно само по себи.Отуда нетрпљење, које се не лечи добрим помислима, добија снагу и прелази у роптање, лишавајући болесника пређашњег спокојства које је потицало од храброг трпљења.Непријатељ , се међутим, радује , пошто је успео да га поремети.Управо тако непријатељ ремети сиромаха који трпељиво подноси своју судбину, изображавајући му каквим би се добрим делима украсио када би био богат.

Од свих ових искушења лако се избавља онај који има искусног руковођу, саветника и сабеседника, ако са смиреном покорношћу следи њихова упутства.Онај , пак , који је из неког разлога лишен таквог добра, нека пази на себе и нека строго и према хришћанским начелима, којима се мора уређивати живот сваког од нас, научи да разликује добро од рђавога.Ако прилике које нас, како нам се чини, спречавају да проширимо своја добра дела, не долазе од наше воље, него су нам послате од Бога , ти их покорно прихвати и не обазири се ни на какве наговоре, који те удаљују од ове покорности.Када ти пошаље такву прилику , Бог од тебе не очекује ништа, осим да се понашаш и да поступаш онако , како од тебе захтева и како ти омогућује прилика која ти се указала.Било да си болестан или сиромашан ,трпи. Бог од тебе не тражи ништа, осим трпљења.Када храбро трпиш, ти непрестано твориш добро дело.Уколико храбро трпиш, ма у ком тренутку да на тебе погледа Бог, Он ће видети да чиниш добро или да обитаваш у добру, док здрав човек добра дела твори са извесним временским растојањима.Зашто онда , желећи да промениш свој положај, желиш да замениш боље за лошије? ( Свети Јефрем Сиријски )

* * * *

Од сведоброга Бога само добро може да потекне, а не и зло-и сама твоја болест је добро, а ти негодујеш, малодушан си, очајаваш; трпи и благодари;за вољне сласти у младости-долазе невољне болести у старости.

Ко пострада телом, престао је да греши ( Петр.4;1 ) Ето зашто су страдања и крст неопходни хришћанину: без страдања и без тескобе, наше тело се јогуни, махнита и греши, гневи Бога, узрокује искушења и себи и души.О тело , грешно и многострасно, од којега долази све зло у људском роду!О, срце , многострасно и нечисто!Што излази из човека, оно погани човека.Јер изнутра, из срца , излазе зле помисли, прељубе, блуд, убиства, крађе, лакомства,пакости, лукавство, разврат,зло око, хули на Бога, гордост, безумље.Сва ова зла изнутра излазе и погане човека ( Мк.7;20-23 ).Ето где је извор зла –у човековом срцу! ( Свети Никодим Светогорац ).

* * * *

О страдању деце
О томе је преподобни Григорије упитао блаженог Нифонта ( епископа кипарског ) , говорећи:
Ево,оче мој , видим да од љутих болести страдају и дечица;какав су грех она учинила?Како да схватимо, због чега њих обара Бог?“

Блажени је одговорио:“ Када се умноже људски греси и када људска злоба већ постане неизлечива, онда Господ узима к Себи њихову децу и шаље на њих многе и тешке болести, како би уразумио њихове родитеље.Зар се онда , када гледају мучење своје деце, која нису сагрешила, неће уплашити, зар се неће обратити на покајање?Зар они неће повикати: „ Тешко нама , грешнима, јер се због наших безакоња муче незлобива дечица!Шта ће се догодити нама, грешнима, у страшном дану Другог доласка Господњег? Ако се, када то виде, родитељи не поправе, него наставе да живе у пређашњем безбожништву, онда ће бити изложени још већем, страшном мучењу, јер су били кажњавани, и нису се уразумили.Оној деци , пак, која су овде пострадала и била мучена зато да би се њихови родитељи обратили покајању, Господ ће дати венце и почасти у вековима бесконачног живота“.

„ Али , свети оче“, рекао је на то преподобни Григорије блаженом Нифонту, „ у Писму је, ето, речено да ће сваки добити према својим делима, а није речено да ће примити – због грехова другог“.

Блажени Нифонт је одговорио:“ Милосрдни Господ види окамењеност ( задриглост) човечијег срца и његову неразумност, јер многи , који су на земљи, ради славољубља прихватају на себе велике напоре, ропћу на Бога и у својој ожалошћености чак призивају и смрт, али се за своје грехе не кају и не брину о својим душама.Из тог разлога Господ разним недаћама кажњава како децу , тако и саме родитеље, да би се дечјом болешћу очистила родитељска безакоња и сами родитељи подстакли на покајање, да би се тиме оправдали на Страшном суду.Према томе, сине мој, знај да дечица која су без греха страдају зато да би због своје преране смрти задобила непропадљиви живот, и да би њихови родитељи, због њихових страдања, били удостојени целомудрености истинског покајања. Сергије Нилус, Скривена светиња

Ко претрпи до краја , спашће се (Мт.10;22).

Имај на уму да, када дође невоља, не можеш да је збациш као тесну одећу и да треба да је трпиш.Било да претрпиш хришћански, или да трпиш нехришћански, ти, свеједно неминовно мораш трпети, с тим што је боље да трпиш хришћански.Роптање неће избавити од несреће и само ће је отежати, док храброст и смирено покоравање одлукама промисла Божијег одузимају недаћама тежину.Буди свестан да се и не налазиш у тако великој несрећи и помисли – да је Господ хтео да поступи с тобом сасвим праведно, какву би несрећу требало да ти пошаље?Изнад свега се моли, и милостиви Господ ће ти дати чврстину духа уз коју ће се, чак и онда када се други буду чудили твојим недаћама, теби чинити да ништа не трпиш. ( Свети Теофан Затворник)

* * * *

Бити благодаран у недаћама- већа је заслуга него давати милостињу ( Св.Димитрије Ростовски).

Утеха болесноме

„Здравље је дар Божији , говорио је преподобни Серафим Саровски-„али тај дар није увек користан.Као и свако страдање, и болест има силу да нас очисти од душевне нечистоте, да избрише грехе,да смири и умекша нашу душу, да нас примора да се замислимо , да постанемо свесни своје немоћи и да се сетимо Бога.Због тога су болести потребне и нама и нашој деци“.

Требало би да благодаримо Богу за болести и искушења, јер кроз њих бивамо испитани у љубави према Господу, постајемо Му ближи, и у томе је циљ живота хришћанина-да иде ка Христу, нашем Спаситељу.

Болест је крст и благи јарам који води ка вечном блаженству.Зато будите храбри усред таласања, предајте се вољи Божијој, с радошћу и благодарењем подносите болест, знајући да се телесним болестима исцељује душа.

Утеху у болестима и недаћама треба тражити у Исусу Христу, јер ћемо у противном узалудно тражити утеху.

Онај који болује и благодари на томе велики је пред Богом и једнак је ономе који води пустињски живот.Ти,који болујеш, заблагодари Господу, јер ти је дао најнепосредније средство за спасење.

Догађа се да бплест захвати ( тело ) због тога да би пробудила успавану душу.

Немогуће је да се, када идемо путем правде, не сусретнемо са жалошћу, да се тело не исцрпи од напора и болести и да остане непромењено, само ако заволимо живљење у врлини.

Као што лек доноси корист телу, тако и болест доноси корист души.Болест није несрећа, него поука и Божија посета;болесног преподобног Серафима саровског посетила је Мајка Божија; и нас, ако смирено подносимо болест, посећују вишње силе.

Болест избавља од многих душевних страсти;апостол Павле говори:Спољашњи човек се распада, али се унутрашњи обнавља ( 2.Кор.4;6 ).

О служењу болеснима

Угађај болеснима, највише због тога да би тиме задобио милосрђе, као што сам често говорио;при томе ће, кад се ти разболиш, Бог подићи човека који ће послужити теби, јер је Он рекао:Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити ( Мт.7;2 )

Неко служи болесника , али га служи зато да би имао награду;то је такође неразумно.

И зато , ако му се догоди нешто жалосно, то га лако удаљује од овог доброг дела, и он неће досегнути његов крај, будући да га твори неразумно.Онај , пак , који разумно служи, служи ради тога да би задобио милостиво срце, да би задобио осећање састрадања;наиме, када неко има такав циљ, онда тај, ма шта да му се догоди-било да је то неко ожалошћење,које долази споља, било да сам болесник почне да негодује против њега-све то подноси без пометње, гледајући на свој циљ и знајући да више добра чини болесник њему, него он болеснику.Верујте да се онај, који разумно служи болесника, ослобађа и од страсти, и од битке.Познавао сам брата који је трпео битку са нечистим помислима, и од ње се ослободио тиме што је разумно служио болесника који је страдао од водене болести.

Из Отечника св.Игњатија ( Брјанчанинова ).

Послије дивног и поучног предавања Отац Владислав помазао је све вернике освећеним уљем, честитао наш празник- ШКОЛСКУ СЛАВУ-СВЕТОГ САВУ! Да сви следимо пут Светог Саве нашег учитеља-Светитеља.Амин!

Љета Господњег: 27.01.2010.год

Свети Јован Златоусти

ПРОТИВ ЛЕЧЕЊА КОД ВРАЧАРА

Велики Отац и Учитељ Цркве, Свети Јован Златоусти, много је говорио против врачара и гатара и упозоровао људе да се код њих никако не лече. Његове речи и данас важе; данас можда више него икад. У својим беседама "Против Јудеја", у којима је одвраћао Хришћане Антиохије да не одлазе у синагоге и моле се Јудејима, велики Отац је говорио поуку и онима који су се лечили код јеврејских врачара ( као што Срби данас по амајлије и "записе" иду код хоџа, нап.прев. ). Људи којима је беседио правдали су се тиме да су болесни, и да зато одлазе код "чудотвораца". Њима је Златоуст одговарао да су болести Божје посете ради исправљања грехова и тврдио да за такве поступке нема никаквог оправдања. У наставку доносимо део његове беседе који се тиче лечења код врачара:

"Слуге од својих господара и синови од очева трпе често чак и онда када их ови неправедно кажњавају; а зар ти не желиш да пр?трпиш казну од Бога Који је изнад свих (господара), и који те воли више од било ког оца, Који све предузима и чини не због гнева, него ради твоје користи? Напротив, чим се деси било каква лакша болест одмах бежиш од Његовог Господства, хиташ ка демонима и журиш у синагоге? Можеш ли на крају добити опроштај? Како ћеш опет бити у стању да Га призовеш? Може ли било ко други, макар имао и смелост Мојсејеву, да умоли за тебе? Нико. Зар не слутиш шта Бог говори Јеремији о Јудејима: "Не моли се за тај народ, јер, и да Мојсеј и Самуил стану преа Ме, нећу их услишити" ( Јер. 7,16, 15,1). Тако да постоје греси који су изнад сваког опроштаја и не могу бити опроштени. При томе Јудеји, мада, привидно својим враџбинам и прекидају грозницу ( у телу )- у самој ствари они то не чине, - али зато у савест уводе другу, још страшнију, грозницу, због тога што ће те свакодневно рањавати сопствена помисао, савест ће те мучити, говорећи: "Поступио си безбожно, учинио си безакоње, нарушио си завет са Христом, због лаке бољетице си издао побожност. Зар си ти једини оболео? Зар нису много више од тебе претрпели други? Па ипак се нико није осмелио на дело слично твоме: а ти, слабић и размаженко, изгубио си душу своју.

Како ћеш одговорити Христу? Како ћеш Га у молитви призвати? Са каквом ћеш савешћу ући у храм? Каквим ћеш очима гледати свештеника? Како ћеш се усудити да руком дотакнеш Свету Трпезу? Којим ушима ћеш слушати Свето Писмо које се тамо чита?"

Ево шта ће ти сваког дана говорити мучитељска мисао и савест која мори. Какво је то здравље кад у себи имаш толико тужилаца? Али ако мало претрпиш, ако одбациш, са великом срамотом из своје куће избациш оне који су хтели да те наговоре на било какве враџбине или хтели да ти на тело ставе било какву амајлију, одмах ћеш од савести добити росу спокојства. Нека те грозница пали колико хоће: душа ће ти пружати свежину бољу и спасоноснију од сваке росе, од сваке влаге. На исти начин на који ћеш, ако примиш неки враџбински "лек" осећати се горе од оних што болују од грознице, и то због помисли о греху ( који си учинио идући врачару, нап. Прев. ), тако ћеш сада, одбацујући све безбожнике, макар и страдао од грознице и трпео мноштво невоља, осетити се боље од било ког здравог, зато што ће ти мисао бити светла, душа весела и радосна, а савест ће те хвалити, одобравати и говорити: "Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама него да издаш поверено ти благочешће; у дан Суда бићеш са Мученицима".Они су били спремни да трпе бичевање и муке да би задобили част ( од Бога ): и ти си се сада решио да трпиш ударце и муке од грознице и рана, само да не би пристао на безбожне враџбине и амајлије; и храњен тим надама ( на вечне награде ), ти ни нећеш осећати јаке болове. Ако те ова болест не однесе, однећа те, на крају крајева, нека друга: ако сада не умремо, умрћемо касније. Трулежно смо тело задобили не ради тога да бисмо, кад оно боли, пристали на безбожност, него ради тога да бисмо се болестима утврдили у побожности. Сама трулежност и смртност тела ће нам послужити само ако будемо благоразумни, као основа славе и у дан ( Суда ) ће нам дати велику смелост, и не само у тај дан него и у садашњем животу. Јер, кад ти врачаре изгониш из своје куће веома их посрамивши, сви, који за то чују, похвалиће те, задивиће се и рећи један другом: тај и тај, у болести и немоћи, мада су га неки умољавали, убеђивали и наговарали да узме неке враџбине, није их примио, него је рекао да је боље и умрети у том стању него издати веру. Затим ће уследити многа клицања од слушалаца који ће сви бити задивљени, прослављајући Бога. А од колико ће то бити за тебе бити почасније, од колико слика славније, од какве части знаменитије? Сви ће (тебе) похвалити, блаженим назвати и венцем окитити; и сами ће бити бољи, поревноваће и почеће да подржавају твоју храброст. Ако и други учине оно што си ти учинио, награду ћеш добити управо ти, јер си први почео са тим ревновањем. Међутим, последица твог доброг дела неће бити само похвала, него и најбрже могуће окончање болести, зато што ће и сама јуначна одлучност твоја Бога покренути на благовољеније и сви свети ће се скупа радовати твојој усрдности и из дубине срца ће се молити за тебе. Ако су овде такве награде за ту храброст, поразмисли колико ћеш венаца добити тамо, када Христос, у присуству свих архангела и ангела дође и узевши те за руку изведе те на средину тог призоришта и да сви чују, каже: "То је човек кога је некада мучила грозница, који је, кад су га веома много убеђивали да се излечи од болести због Мога имена и страха (Мога ) да ме не би било чиме увредио, одбацио и презрео оне који су му обећавали да га излече ( врачарским средствима ), и одлучио да је боље умрети него издати љубав према Мени". У самој ствари, ако Христос прославља оне који су Га напојили, оденули и нахранили, још ће више прославити оне који су ради Њега исто решили да претрпе муке грознице. Није исто дати хлеб и одећу и претрпети дуготрајну болест; не, ово последње је много теже од првога. А што је већи напор то ће блиставији бити венац. О томе ћемо и сами размишљати били здрави или болесни и са другима о томе разговарати; и кад се нађемо, било када у тешкој грозници, ево шта ћемо рећи: " А шта би било ако би нас неко оптужио, а затим нас извели на суд, а тамо нас ухвате и почну да бију; зар не бисмо онда, невољно, морали да трпимо све, и то без икаве користи и награде?" тако ћемо и сада расуђивати; себи ћемо при томе представљати и награду за трпљење, која може да ободри душу која је упала ( у чамотињу ). А шта ако је грозница јака? Упореди је са огњем пакленим, који ћеш сигурно избећи ако решиш да ту болест трпељиво поднесеш. Сети се колико су апостоли страдали; сети се праведника који су свагда били у невољама. Сети се блаженог Тимотеја - он никад није имао покоја од болести, него је увек живео у немоћима. Указујући на то, Павле је говорио: "Пиј по мало вина, због свог желудца и честих болести" ( 1. Тим. 5, 23 ). Ако је такав праведник и светац, који је васкрсавао мртве, изгонио демоне и друге лечио од безбројних болести, ако је он страдао тако тешко, какво ћеш извињење имати ти који се и за време краткотрајних болести смућујеш и ропћеш?

Зар ниси слушао да Писмо каже: "Кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина кога прима?" Колико много њих и колико пута је желело да добије венац мученички? Ево, то је (трпљење у болести ) прави мученички венац! Мученик не постаје само онај коме (мучитељ) заповеда да принесе жртву паганским боговима, а он реши да му је боље да умре него да ту жртву принесе: не, очито је да је мучеништво и то када човек уопште Христа ради држи оно због чега на себе може да навуче смрт. /.../ Тако и ти, ако се одрекнеш магије, чини и враџбина и будеш умро од болести бићеш савршен мученик зато што си када су ти обећали оздрављење путем безбожја, ти решио да је боље да умреш у побожности. То ми кажемо онима који се хвале и говоре да демони исцељују. А да би се уверио да је то лаж, почуј шта Христос вели о ђаволу: "Он је човекоубица од почетка" ( Јн. 8,44). Бог каже да је реч о "човекоубици", а ти му хиташ као лекару? Реци ми како ћеш му одговорити на оптужбу да обманама тих љуид ( врачара нап. Прев. ) верујеш више него речи Христовој? Ако Бог говори да је ђаво човекоубица, а ти људи, упркос Божјој одлуци, веле да он може да лечи болести, и ти примиш њихове враџбине и враџбинске лекарије, тим поступком показујеш да њима верујеш више него Христу, мада то не кажеш отворено. А ако је ђаво -човекоубица, очито је да су и слуге његове - демони такви. То ти је Христос показивао на самом делу: када им је Он допустио да уђу у крдо свиња, они су читаво крдо потпили у језеро (Лк. 8,33) да би ти знао да би они то исто учинили и са људима и да би их одмах погубили само ако би им Бог то допустио. Али их је он задржао и обуздао и није им дозволио да учине ишта слично: то су они и доказали кад су добили власт над свињама. Јер, ако они нису поштедели свиње, још мање би поштедели нас. Стога, љубљени, не варај се њиховим обманама, него буди чврст у страху Божијем /.../

Каква је корист , у самој ствари, да се овде на земљи добије неко исцељење, а тамо бити послат у огањ вечни? А да ( врачари хвалишући се, нап. Прев. )не би указивали на своја исцељења, послушај шта говори Бог: " Ако међу вама устане пророк, или који снове сања, и да знамење и чудо и испуни се знамење и чудо, што рече, па каже: "Идемо и служимо другим боговима": не слушајте пророка тога: јер вас слуша Господ ваш, да ли љубите Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом" (Зак. Пон. 13, 1-3 ).

То значи: ако неки пророк каже: могу да подигнем мртваца, или исцелим слепога, само ме послушајте, и поклонимо се демонима, или послужимо идолима; затим ако би онај који говори чак и исцелио слепога или подигао мртваца, не слушајте га ни после тога. Зашто? Зато што Бог, кушајући те, допушта овоме да то учини, не због тога што Он сам не зна расположење душе твоје, него због тога да би ти дао могућност да докажеш да ли волиш Бога. Ако је Бог тако негда говорио Јеврејима, то још више важи за нас, којима је отворио двери васкрсења, којима заповеда да се не везујемо за садашње, него да све наде своје усмеравамо ка будућем животу."

perakojot je napisao:Necu da citiram ni jednu recenicu iz postova, posto je totalno apsurdno.

Ne mogu da nadjem odgovarajucu jedinicu kojom bi izmerio ovoliku kolicinu ljudske zaludjenosti i zatucanosti.
Toliku kolicinu licemerja i dvolicnosti, od koje mi se gadi, ne mogu da pustim ni blizu sebe.
I na kraju pitanje, kako neko moze da dozvoli da ga toliko indoktriniraju, da veruje u sve te gluposti.
Gebels je malo dete u odnosu na ovaj sistem indoktrinacije i mentalnog trovanja.
Da li se neko od tih sirotih ljudi zapita kada slusa ove mantijase kako "objasnjavaju" elementarne prirodne procese,
kako to sto pricaju nema veze ni sa naukom niti elementarnom logikom ...
Pa cak i da se oprosti neukom svetu to sto to "guta" ali kako naci opravdanje za drzavu koja treba da se stavi u zastitu ljudi ?
Umesto toga, drzava koristi argumentum ad populum i dozvoljava kleru da sistematski i svakodnevno truje, krade i mentalno razara mentalno tkivo. Da u drzavi postoji zelja za postovanjem zakona ta drzava bi trebala umesto svih onih Agencija koje
kradu formira neki Centar za zastitu od relgijie i da ove mantijase "ogradi" a ako nastave da se ponsaju van zakonskih okivra
da im se obezbedi smestaj u nadlazenim ustanovama.
I to nije utopija. To je samo odnos koji jedna normalna i odgovorna drzava treba da ima ka postovanju zakona.