ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Prvo drago mi je da konačno nešto mogu i tom "famoznom" ateizmu da naučim, obzirom da većina ljudi koje se tako deklarišu u mom prisustvu nemaju pojma o čemu pričaju.

Druga stvar koja mi je draga je što vidim da na forumu pod podkategorijom KVAZINAUKA stoje nadrilekari, i ostali hokus pokusari, da ih tako nazovem. NIsam samo stigao da vidim da li je tu i homeopatija. Naravno kontekst mog ličnog stava prema svemu tome je sto posto negativan. Jedino malo nade je tu pozitivno.

Treće je tek to da sam krenuo da čitam članke od početka i ono što sam primetio je da čim na početku počnem da negodujem, kasnije dođem do razjašnjenja , što nije tako loše, samo moje strpljenje u dolaženju do poente je vrlo malo. Naspram toga ja priču neretko širim:) Video sam tamo da ste podelili vernike u "neštovce" i prave vernike. Lično mislim da treba pokrenuti inicijativu da se pravi vernici zovu nekako drugačije, a neštovci u prave vernike. I sam sam taj neštovac i lično mislim da bi to bilo i politički i logički ispravno.

Šta vi kažete?

Ne možemo nikome da zabranimo da se naziva kako god želi. Svaki vernik misli da je on pravi, a sa toliko podela među verskim denominacijama (hrišćani su podeljeni u oko 41'000 verskih zajednica), nemoguće je definisati šta je to pravo kod vernika.

Ja bih rekao da je vreme da te izvučemo i iz toga

Pa vidite ovako. MIslim da sama podela na "hrišćane" i pravoslavce je glupava sama po sebi. ako se nazivaju nečim drugim osim hrišćani, to znači da nešto nije u redu. I tu je situacija još gora, je se međusobno tako zovemo. Ako hrišćani sebe zovu hrišćani a nas (jer ja jesam) pravoslavce, PRAVO slavci govori reč sama az sebe. To je prava vera, prevedeno. Orthodox, znači ono izvorno. Što implicira da hrišćani nisu pravorevnici, već nešto drugo! A za sebe kažu da su oni veliki vernici. Pa čak sad ima katolici, pa protestanti da ne idem dalje od ovih par najpoznatijih.

Ali ja nisam hteo podelama, nego sam hteo o terminologiji. Dakle pravoslavci i "neštovci". MOram da priznam da je tekst malo ostao... pa u neku ruku štur po tom pitanju. Prenebegnuto je to da ljudi koji kažu da pripadaju pravoslavlju ali veruju u NEŠTO to kažu iz, iapk malo dubljih razloga, nego tek onako. "ne verujem popovima i u crkvu kao oragizaciju ali verujem u nešto" Na prvom mestu ne veruje se u popove ili neku organizaciju nego u božanstvo. Na drugom mestu, zašto na primer ja kažem da verujem u "nešto". Jer sam ipak koliko toliko učen i školovan čovek. U neku ruku bavim se vrlo naučnom disciplinom, mašinstvom, i tokom svog školovanja sam imao dovoljno dodira sa naukom da zanm da Bog nije hirovito dete sa žezlom u ruci, ili džangrizavi starac, koji do podne mrzi sebe a od podne ceo svet pa je tako gorak i osvetnički nastrojen. Osim toga, to je shvatanje Boga iz srednjeg veka, čini mi se, i crkva već odavno propoveda da je bog onaj koji prašta i voli sve nas.

Da se vratim, dakle ne verujem u vekovnu sliku ili zamisoa Boga, ali verujem u Njega. MI ga samo tako zaovemo. Neki drugi ga zovu nekako drugačije. To nije ni bitno. Sa mnogima sa kojima sam razgovoarao na temu, bez obzira koliko školovani bili, slažu se sa tim da veruju u neku silu kojia ne mora čak biti ni nadzorna ili upravljačka već jednostavno prisutna. Samim tim što je prisutna, a ne otkriva nam se direktno, pretpostavlja se da je na neki način jača i veća od nas. Ako govorimo o logici, izuzezno je logično pretpostaviti tako nešto, zar ne? I mi smo intelekt ili netitet koji postoji i kažemo sami za sebe da smo iznad drugih po osobinama da razmišljamo, osećamo. Pitam se samo, šta li o nama misli jednoćelijska ameba? Treba staviti stvari u kontekst i perspektivu pa ona vršiti podele.

I lepo je rečeno u tekstu da "neštovac" nikad (ili u ogromnom borju slučajeva) neće nekoga terati na svoju stranu, i da ga neće optuživati, ili pak koriti ga zato što veruje u nešto drugo, već da je sasvim tolerantan tip vernika. ALO!!! Pa da se malo podsetimo šta je beše Isus govorio?! Biti skroman, ponizan prema sebi i drugima. Voleti i poštovati svoje i tuđe mišljenje?! da to malo ne zvuči kao PRAVOSLAVAC? Iskreno, mislim da je došlo to teške zamene teza u celoj stvari. Ateisti su ti koji pozivaju na nauku, racionalnost. Ako ovo šta ja primećujem ovde nije racionalno, vi mi kažite. Možda sam ja u zabludi.

pozdarv

Ja pripadam toj podgrupi neštovaca. Ali tu ne mogu da se složim sa nekim stvarima. Mislim da je članak na temu malo šturo ostavio to pitanje. Naime, veliki je boj neštovaca koji nisu to tek onako. Na znam šta ću, a vaspitavali me tako, pa reko ajde da bude verujem u nešto čisto da imam pokriće na svakoj strani. Ne, to nije tako.

Naime ja kao čovek inženjer imam mnogo dodira sa prirodnim naukama. JAsno mi je postalo odavno Bog nije hirovito dete sa žezlom u ruci, niti džangrizavi osvetnički nastrojen starac koji do podne mrzi sebe a od podne ceo svet i kažnjava po svojoj volji za sve i svašta, pa sad ja iz straha činim ovo ili ono. Verujem ali verujem da me ne bi kaznio, jer ne smem da ne verujem. Taman posla! Pa to je ionako shvatanje i propovedanje religije koje su sprovodili Inkvizitori. To tamno doba, pobogu. Moj Bog prašta. I dobar je. Ali šta je on? Pa nešto. Nešto za šta nisam siguran čak ni da ima moć da odlučuje o mojoj duši, a ne o mom životu, putu, sudbini ili koje čemu. Kako to znam? Pa nauka mi je to rekla, nisam slep. Ali mi nije rekla da to nešto ne postoji i ja odlučujem da u to verujem. Prosto ne sviđa mi se da budem na jednoj ili drugoj strani pa sam tu između. Odakle mi to? Pa to je neka kolektivna sredina, da tako kažem. Nisam jedini koji to tako objašnjava. Ima mnogo neštovaca koji to tako objašnjavaju. Alternativnu ideju šta bi mogao biti taj bog daću kasnije.

Sad sledeće, kaže autor članka da neštovac nikada neće pokušati da "preobrati" sagovornika, da mu neće nametati svoje stavove, i da šta više poštuje tuđe. Čekajte malo! pa meni to mnogo liči na veru onakvu kakvom joj je sam Isus propovedao. Voli i poštuj bližnjeg svog ali poštuj i druge. Pa zar to nije PRAVOVERNO! Ako posmatramo veru čisto iz tog ugla da se prate uputstva, dogme i ostalo. A šta je Bog? opet? Pa ko to zna. I sama crkva kaže da to nije čovek, ili neko nalik čoveku, nego da je to sila.

SILA? E tu je problem. Isti onaj problem koji ja imam sa NEŠTOVAC. A to je terminologija. U današnje vreme, kada nam nauka pruža toliko mnogo odgovora, nije u redu reći da je bog sila. Sila je fizička veličina. A silom se nekad označavalo svašta. Od vladara, pa do neotkrivenog entiteta kakav je bog. Dakle danas je najispravnije reći da je bog entitet. Svesni? Pa da. Da li smo ga mi svesni? Jesmo. neki jesu, neki nisu. To nije i ne treba biti predmet rasprave. Predmet rasprave treba da je ono na šta mi možemo sada da utičemo a to je terminologija. To nešto je za većinu ljudi (uzgred sa oskudnim rečnikom) u stvari neki entitet. Nadzorni? Možda. Iskreno, jeste bolje reći da su to onda entetitsti ali bolje je ipak pravoslavci. Stvar terminologije je i to da je bog Isusov otac. Kako je mogao da uveri jadni nepismeni narod u to da ga je poslao neko sa neba. Pa najjači utisak je reći im da je to nešto tvoj otac. Kod nas je čak i zaržana ta uzrečica: Moj otac mi reko, ili me poslao, kad hoćemo da se pretstavimo kao da imamo neki autoritet koji u stvari nemamo.

Sve što ja pokušavam da kažem, govoreći ovako zdravorazumski, je to da upravo ti koji su okarakterisani kao neštovci su u ustvari, neki svesno-neki nesvesno, čuvari prave pravoslavne vere. I da ta nesigurnost u šta veruju nije tako banalna kako se implicira u članku, te da se samim tim ne bi trebao svoditi broj vernika na onaj koji svaki put kad treba ide u crkvu da kleči danima i noćima zato što je to tamo neko rekao da ta tako treba da se poštuje bog. Većina ljudi je rastrzana u stvari između čisith naučih činjenica, i slepog verovanja dogmi. Osim toga, to je velika većina kod nas, u Srbiji, i ne može se tako banalno razmišljati o tolikom broju ljudi, zar ne?
Biti ateista je jedno, ali misliti da se osoba postavlja iznad ostalih na taj način je sasvim nešto drugo.

Ja pripadam toj podgrupi neštovaca. Ali tu ne mogu da se složim sa nekim stvarima. Mislim da je članak na temu malo šturo ostavio to pitanje. Naime, veliki je boj neštovaca koji nisu to tek onako. Na znam šta ću, a vaspitavali me tako, pa reko ajde da bude verujem u nešto čisto da imam pokriće na svakoj strani. Ne, to nije tako.

Naime ja kao čovek inženjer imam mnogo dodira sa prirodnim naukama. JAsno mi je postalo odavno Bog nije hirovito dete sa žezlom u ruci, niti džangrizavi osvetnički nastrojen starac koji do podne mrzi sebe a od podne ceo svet i kažnjava po svojoj volji za sve i svašta, pa sad ja iz straha činim ovo ili ono. Verujem ali verujem da me ne bi kaznio, jer ne smem da ne verujem. Taman posla! Pa to je ionako shvatanje i propovedanje religije koje su sprovodili Inkvizitori. To tamno doba, pobogu. Moj Bog prašta. I dobar je. Ali šta je on? Pa nešto. Nešto za šta nisam siguran čak ni da ima moć da odlučuje o mojoj duši, a ne o mom životu, putu, sudbini ili koje čemu. Kako to znam? Pa nauka mi je to rekla, nisam slep. Ali mi nije rekla da to nešto ne postoji i ja odlučujem da u to verujem. Prosto ne sviđa mi se da budem na jednoj ili drugoj strani pa sam tu između. Odakle mi to? Pa to je neka kolektivna sredina, da tako kažem. Nisam jedini koji to tako objašnjava. Ima mnogo neštovaca koji to tako objašnjavaju. Alternativnu ideju šta bi mogao biti taj bog daću kasnije.

Sad sledeće, kaže autor članka da neštovac nikada neće pokušati da "preobrati" sagovornika, da mu neće nametati svoje stavove, i da šta više poštuje tuđe. Čekajte malo! pa meni to mnogo liči na veru onakvu kakvom joj je sam Isus propovedao. Voli i poštuj bližnjeg svog ali poštuj i druge. Pa zar to nije PRAVOVERNO! Ako posmatramo veru čisto iz tog ugla da se prate uputstva, dogme i ostalo. A šta je Bog? opet? Pa ko to zna. I sama crkva kaže da to nije čovek, ili neko nalik čoveku, nego da je to sila.

SILA? E tu je problem. Isti onaj problem koji ja imam sa NEŠTOVAC. A to je terminologija. U današnje vreme, kada nam nauka pruža toliko mnogo odgovora, nije u redu reći da je bog sila. Sila je fizička veličina. A silom se nekad označavalo svašta. Od vladara, pa do neotkrivenog entiteta kakav je bog. Dakle danas je najispravnije reći da je bog entitet. Svesni? Pa da. Da li smo ga mi svesni? Jesmo. neki jesu, neki nisu. To nije i ne treba biti predmet rasprave. Predmet rasprave treba da je ono na šta mi možemo sada da utičemo a to je terminologija. To nešto je za većinu ljudi (uzgred sa oskudnim rečnikom) u stvari neki entitet. Nadzorni? Možda. Iskreno, jeste bolje reći da su to onda entetitsti ali bolje je ipak pravoslavci. Stvar terminologije je i to da je bog Isusov otac. Kako je mogao da uveri jadni nepismeni narod u to da ga je poslao neko sa neba. Pa najjači utisak je reći im da je to nešto tvoj otac. Kod nas je čak i zaržana ta uzrečica: Moj otac mi reko, ili me poslao, kad hoćemo da se pretstavimo kao da imamo neki autoritet koji u stvari nemamo.

Sve što ja pokušavam da kažem, govoreći ovako zdravorazumski, je to da upravo ti koji su okarakterisani kao neštovci su u ustvari, neki svesno-neki nesvesno, čuvari prave pravoslavne vere. I da ta nesigurnost u šta veruju nije tako banalna kako se implicira u članku, te da se samim tim ne bi trebao svoditi broj vernika na onaj koji svaki put kad treba ide u crkvu da kleči danima i noćima zato što je to tamo neko rekao da ta tako treba da se poštuje bog. Većina ljudi je rastrzana u stvari između čisith naučih činjenica, i slepog verovanja dogmi. Osim toga, to je velika većina kod nas, u Srbiji, i ne može se tako banalno razmišljati o tolikom broju ljudi, zar ne?
Biti ateista je jedno, ali misliti da se osoba postavlja iznad ostalih na taj način je sasvim nešto drugo.

Razlika izmedju nestovca i pravih vrenika je ta da pravi venici praktikuju rituale ( slava, bozic, uskrs,itd,) dok nestovci veruju u postojane bozanstva ali bez praktikovanja raznih rituala.