Pozdrav

[Libero]

Izvinjavam se za naslov teme, nisam pronašao nijedan prikladniji. Ja sam Nikola, imam 15 godina i živim u Pančevu. Mogu za sebe da kažem da sam pravoslavac jer sam kršten u pravoslavnoj crkvi i vaspitan od malena u duhu te vere, ali ne bih. Prethodnih godina sam bio čvrsto uveren da Bog postoji jer su me tako naučili. Ipak, nisam išao na veronauku već sam uvek birao građansko kao izborni predmet. Na sveštena lica sam gledao kao na čike koje moram da poštujem ili će se nešto strašno desiti u suprotnom. Bio sam diskriminisan od strane drugova jer sam bio drugačiji. I sada sam, na neki način. Vrlo rano sam naučio da čitam i pišem. Čitao sam knjige i sad volim da ih čitam (mada više stručnu literaturu kako sam stariji). Potpisao sam se Libero jer je sloboda moje drugo ime. Ne trpim netoleranciju i ne mrzim nikoga. Trudim se da svoj život maksimalno ispunim ljubavlju. U velikoj sam dilemi. Ne smem da se obratim roditeljima jer se bojim njihove reakcije kada saznaju šta mi se mota po glavi (još će da pomisle da sam upao u neko loše društvo). Najviše bih voleo da odem u SAD i da se zaposlim u nekoj velikoj korporaciji kao programer ili vođa nekog razvojnog tima, u Apple-u npr. Ova sredina je toliko negativna i osećam da to šteti mom psihičkom zdravlju (da ne navodim i probleme u školi). Trudim se da ne mislim o tome. Naveo bih još i da verujem u zakon privlačnosti, tj. da smo sami tvorci svoje sudbine. On je po mom mišljenju naučno potkovan i ima više smisla od religije. Ne bih da otkrivam svoje prezime jer želim ostati anoniman. Voleo bih da čujem savete vas pravih ateista, posebno onih koji su iz neke religije 'prešli' u ateizam (ne znam da li je baš primereno da tako kažem, ali razumećete). Mislim, nemoguće da je neko tek tako rekao - sad ću da budem ateista, mora da je postojalo nešto što ga je i dalje vuklo da bar malo veruje i što mu nije davalo mira?