Evo ih opet popovi, da li nam slede topovi i novi lopovi?
Poslato: 19. Nov 2012., 10:53link ka saopštenju
Udruženje građana „Ateisti Srbije“ sa žalošću konstatuje da i sadašnja vlada Srbije, kao i prethodna, ne samo da ne želi da se ponaša ekonomski racionalno, već nastavlja sa pogubnom praksom rasipanja budžetskih sredstava. Naime, iz dnevne štampe[1] saznajemo da se uveliko dovršavaju planovi za uvođenje i raspodelu tzv. „vojnih sveštenika“ u jedinice Vojske Srbije.
Čak i zanemarivši činjenicu da je u pitanju potpuno nepotrebna grupa ljudi u jednoj ozbiljnoj i po bezbednost države ključnoj instituciji, sa zaprepašćenjem konstatujemo da će i ovaj hir političke elite građani izuzetno skupo plaćati.
Naime, s obzirom na to da će Vojska Srbije angažovati petnaest sveštenika[2] za potrebe verskih službi u ovoj državnoj instituciji, koji će automatski i mimo pozitivne vojne prakse dobiti vojne činove od potporučnika do kapetana, za njih će se iz budžeta, koji svi građani Srbije popunjavaju, izdvajati i plate koje odgovaraju tim činovima. Tako će svakog meseca budžetski obveznici morati da odvajaju, dodatnih, između 720.000 i 1.020.000 dinara neto, tj. bezmalo 1.000.000 do 1.500.000 dinara bruto, a za oficire kojima su činovi darovani i čija svrha postojanja u vojnoj hijerarhiji ostaje u maglovitom području tradicije i nacionalne mitologije.
Pitamo zato još jednom nadležne, nije li bilo za državu, pa samim tim i Vosjku Srbije, celishodnije da taj novac preusmeri drugačije, na korist većeg broja građana? Država je mogla sa tim novcem da zaposli 15 mladih stručnjaka, koji su tek završili studije, da stipendira 30 mladih talenata koji, razočarani nemarom i zanemarivanjem, planiraju da napuste Srbiju ili da zaposli bar još 50 čistača ulica, koji bi na vidan način učinili naše gradove lepšim i prijatnijim.
Napokon, sav taj novac je mogao biti preusmeren u humanitarne svrhe, brojnim socijalnim ustanovama, narodnim kuhinjama ili pak Crvenom krstu, kao institucijama koje zaista pomažu onima koji su u neprilici, za razliku od verskih zajednica koje nemilice crpe budžetska sredstva, zadržavajući svoje prihode u sivoj zoni poreske nevidljivosti.
Ne možemo a da se ne zapitamo, ne bi li za celu državu bilo daleko bolje da od tog novca kupi 10 novih inkubatora, okreči bolničke sobe i kupi novi krevete u „Institutu za majku i dete“ ili izgradi još nekoliko desetina rampi za lica sa invaliditetom širom Srbije.
Mogućnosti je mnogo, samo treba imati želju i dovoljno morala, pa sredstva preusmeriti tamo gde treba, a ne u beskorisne aktivnosti, kakve su verske službe u vojnim jedinicama ili, čak, tri sveštenika u vrhu vojne hijerarhije, u Generalštabu Vojske Srbije. Gotovo da nam preostaje da se samo sa zebnjom zapitamo zašto je potrebno imati čak tri sveštenika u Generalštabu i da li bi, u slučaju neposredne vojne opasnosti, vodeći ljudi naše vojske savete potražili ne u okvirima svoje stručne obučenosti, već u kontradiktornim i stručno i naučno neutemeljenim verskim učenjima.
Uz iskreno žaljenje što i u ovako teškim ekonomskim vremenima, populizam dobija prednost pred racionalnim i humanim razlozima, još jednom apelujemo na nadležne državne organe da odustanu od zapošljavanja privilegovanih, a beskorisnih pojedinaca, u službi kojoj ne mogu doprineti i da planirana sredstva preusmere onima kojima je konkretna pomoć daleko potrebnija od apstraktnih, imaginarnih i neracionalnih verskih učenja.
Udruženje građana „Ateisti Srbije“ sa žalošću konstatuje da i sadašnja vlada Srbije, kao i prethodna, ne samo da ne želi da se ponaša ekonomski racionalno, već nastavlja sa pogubnom praksom rasipanja budžetskih sredstava. Naime, iz dnevne štampe[1] saznajemo da se uveliko dovršavaju planovi za uvođenje i raspodelu tzv. „vojnih sveštenika“ u jedinice Vojske Srbije.
Čak i zanemarivši činjenicu da je u pitanju potpuno nepotrebna grupa ljudi u jednoj ozbiljnoj i po bezbednost države ključnoj instituciji, sa zaprepašćenjem konstatujemo da će i ovaj hir političke elite građani izuzetno skupo plaćati.
Naime, s obzirom na to da će Vojska Srbije angažovati petnaest sveštenika[2] za potrebe verskih službi u ovoj državnoj instituciji, koji će automatski i mimo pozitivne vojne prakse dobiti vojne činove od potporučnika do kapetana, za njih će se iz budžeta, koji svi građani Srbije popunjavaju, izdvajati i plate koje odgovaraju tim činovima. Tako će svakog meseca budžetski obveznici morati da odvajaju, dodatnih, između 720.000 i 1.020.000 dinara neto, tj. bezmalo 1.000.000 do 1.500.000 dinara bruto, a za oficire kojima su činovi darovani i čija svrha postojanja u vojnoj hijerarhiji ostaje u maglovitom području tradicije i nacionalne mitologije.
Pitamo zato još jednom nadležne, nije li bilo za državu, pa samim tim i Vosjku Srbije, celishodnije da taj novac preusmeri drugačije, na korist većeg broja građana? Država je mogla sa tim novcem da zaposli 15 mladih stručnjaka, koji su tek završili studije, da stipendira 30 mladih talenata koji, razočarani nemarom i zanemarivanjem, planiraju da napuste Srbiju ili da zaposli bar još 50 čistača ulica, koji bi na vidan način učinili naše gradove lepšim i prijatnijim.
Napokon, sav taj novac je mogao biti preusmeren u humanitarne svrhe, brojnim socijalnim ustanovama, narodnim kuhinjama ili pak Crvenom krstu, kao institucijama koje zaista pomažu onima koji su u neprilici, za razliku od verskih zajednica koje nemilice crpe budžetska sredstva, zadržavajući svoje prihode u sivoj zoni poreske nevidljivosti.
Ne možemo a da se ne zapitamo, ne bi li za celu državu bilo daleko bolje da od tog novca kupi 10 novih inkubatora, okreči bolničke sobe i kupi novi krevete u „Institutu za majku i dete“ ili izgradi još nekoliko desetina rampi za lica sa invaliditetom širom Srbije.
Mogućnosti je mnogo, samo treba imati želju i dovoljno morala, pa sredstva preusmeriti tamo gde treba, a ne u beskorisne aktivnosti, kakve su verske službe u vojnim jedinicama ili, čak, tri sveštenika u vrhu vojne hijerarhije, u Generalštabu Vojske Srbije. Gotovo da nam preostaje da se samo sa zebnjom zapitamo zašto je potrebno imati čak tri sveštenika u Generalštabu i da li bi, u slučaju neposredne vojne opasnosti, vodeći ljudi naše vojske savete potražili ne u okvirima svoje stručne obučenosti, već u kontradiktornim i stručno i naučno neutemeljenim verskim učenjima.
Uz iskreno žaljenje što i u ovako teškim ekonomskim vremenima, populizam dobija prednost pred racionalnim i humanim razlozima, još jednom apelujemo na nadležne državne organe da odustanu od zapošljavanja privilegovanih, a beskorisnih pojedinaca, u službi kojoj ne mogu doprineti i da planirana sredstva preusmere onima kojima je konkretna pomoć daleko potrebnija od apstraktnih, imaginarnih i neracionalnih verskih učenja.