Čas alternativne istorije SPC
Poslato: 19. Apr 2013., 11:06link ka saopštenju
Udruženje “Ateisti Srbije” najoštrije protestuje protiv nastavka tragične prakse savetovanja najviših državnih zvaničnika sa čelnicima jedne verske zajednice, Srpske pravoslavne crkve (SPC), u vezi sa najvažnijim i najodgovornijim pitanjima državne politike.
Podsećamo na Ustav Republike Srbije u kome jasno i nedvosmisleno piše:
- Republika Srbija je svetovna država.
- Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
- Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Susret Tomislava Nikolića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića sa predstavnicima SPC i razgovor koji je trajao gotovo dva sata, Mirko Bulović (alijas “Irinej Bački”), portparol ove verske zajednice, pokušao je da krajnje licemerno predstavi onakvim kakav to nije bio. Naime, gospodin Bulović je naveo da SPC ne pretenduje da donosi odluke umesto izabranih predstavnika naroda i da se bavi politikom, iako je potpuno jasno da je sastanak sa državnim zvaničnicima vezan upravo i isključivo za stav SPC o ključnom političkom pitanju kojim se vrh države danas bavi, pitanjem pregovora o Kosovu.
Dezavuišući sam sebe, Bulović tako u nastavku svoje izjave napominje da SPC ima neotuđivo pravo da iznese svoje stavove o najvažnijim nacionalnim pitanjima, pa tako i o “ultimatumu” Brisela i Vašingtona, kao par excellence političkim temama.
Ako sastanak nema veze sa političkim stavom SPC, iznošenim uporno, tvrdoglavo i agresivno, prethodnih meseci i godina, onda ostaje nejasno kojim bi se to privatnim poslom ili razonodom nalazili državni funkcioneri najvišeg ranga, sa najvišim predstavnicima ove verske zajednice i o tome obaveštavali novinare?
Ostaje takođe samo neozbiljnima uverljiva, a razumnim i racionalnim ljudima vrhunski licemerna, tvrdnja gospodina Bulovića da nije upoznat sa izjavom predsednika vlade Dačića objavljenom 7. aprila, u kojoj je sasvim opravdano kritikovao nedoslednost i duboku, tragičnu hipokriziju politike SPC.
Poznato nam je da je pogled SPC i gospodina Bulovića na stvarnost, prošlost i budućnost države i naroda drastično drugačiji od činjenica, ali je krajnje neubedljivo očekivanje da poverujemo da portparol SPC nije upoznat sa stavovima najviših državnih zvaničnika o verskoj zajednici čiji je jedan od najglasnijih i najagresivnijih čelnika, kao kakav jahač na čelu jurišne konjice dogmi, predrasuda, epskih fantazija, mitomanije i agresije.
Sasvim je neuverljivo da je gospodin Bulović tako dobro obavešten o, recimo “Kobasicijadi” u Turiji, programu “Zmajevih dečijih igara” ili koncertima popularnih kantautora, a da ne zna šta je koliko juče, o njegovoj verskoj zajednici rekao upravo predsednik vlade.
Za sam kraj šture informacije o ovom sastanku, ostaje i gotovo patetično očekivanje gospodina Bulovića da će molitve božanstvu u koje veruje, doprineti da državni vrh ima i savesti i odogovornosti i osećanja za potrebe opstanka našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Izjava gospodina Bulovića, osim direktne uvrede državnih zvaničnika, po njemu nesposobnih da bez određenog “višnjeg nadahnuća” budu svesni odgovornosti sadašnjeg trenutka, sadrži i ozbiljnu dozu licemerja, s obzirom na to da dolazi od čelnika verske zajednice koja već godinama mahanjem praznim mitovima i istorijskim neistinama, na svaki način ugrožava mogućnost Srba na Kosovu da počnu da žive normalno u skladu sa mogućnostima i okolnostima.
Zahtevamo od SPC da prestane da vodi štetočinsku politiku, odustane od neistina i mitova i posveti se sadašnjosti i budućnosti naroda za koji tako brine. Posebno stoga što se, kako to gospodin Bulović ne propušta da spomene, SPC smatra najpozvanijom da bude konsultovana među svim nevladinim organizacijama, a na osnovu krajnje dubioznog podatka da su vernici upravo SPC, apsolutna većina građana Srbije. Ako zastupaju apsolutnu većinu, mada to nigde nije registrovano kao takvo, osim ako gospodin Bulović ne smatra da se svi popisani pravoslavci u Srbiji automatski smatraju podržavaocima politike i delanja SPC, onda SPC mora biti odgovorna prema toj silnoj većini.
Za početak bi mogla, po uzoru na svoje kiparske kolege, da makar malenim delom svoje ogromne imovine, tolike da ni krađa milion evra iz kase SPC ne izaziva veću potrešenost, napokon i konkretno pomogne tom istom napaćenom narodu. Neka se zapitaju, ako negde u sebi pronađu koje zrno i trag čovečnosti, morala i odgovornosti, koliko ljudi mogu da nahrane od samo jedne državne budžetske dotacije koju će svakako uzeti, ne trepnuvši i ne prekrstivši se pri tom.
Udruženje “Ateisti Srbije” najoštrije protestuje protiv nastavka tragične prakse savetovanja najviših državnih zvaničnika sa čelnicima jedne verske zajednice, Srpske pravoslavne crkve (SPC), u vezi sa najvažnijim i najodgovornijim pitanjima državne politike.
Podsećamo na Ustav Republike Srbije u kome jasno i nedvosmisleno piše:
- Republika Srbija je svetovna država.
- Crkve i verske zajednice su odvojene od države.
- Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.
Susret Tomislava Nikolića, Ivice Dačića i Aleksandra Vučića sa predstavnicima SPC i razgovor koji je trajao gotovo dva sata, Mirko Bulović (alijas “Irinej Bački”), portparol ove verske zajednice, pokušao je da krajnje licemerno predstavi onakvim kakav to nije bio. Naime, gospodin Bulović je naveo da SPC ne pretenduje da donosi odluke umesto izabranih predstavnika naroda i da se bavi politikom, iako je potpuno jasno da je sastanak sa državnim zvaničnicima vezan upravo i isključivo za stav SPC o ključnom političkom pitanju kojim se vrh države danas bavi, pitanjem pregovora o Kosovu.
Dezavuišući sam sebe, Bulović tako u nastavku svoje izjave napominje da SPC ima neotuđivo pravo da iznese svoje stavove o najvažnijim nacionalnim pitanjima, pa tako i o “ultimatumu” Brisela i Vašingtona, kao par excellence političkim temama.
Ako sastanak nema veze sa političkim stavom SPC, iznošenim uporno, tvrdoglavo i agresivno, prethodnih meseci i godina, onda ostaje nejasno kojim bi se to privatnim poslom ili razonodom nalazili državni funkcioneri najvišeg ranga, sa najvišim predstavnicima ove verske zajednice i o tome obaveštavali novinare?
Ostaje takođe samo neozbiljnima uverljiva, a razumnim i racionalnim ljudima vrhunski licemerna, tvrdnja gospodina Bulovića da nije upoznat sa izjavom predsednika vlade Dačića objavljenom 7. aprila, u kojoj je sasvim opravdano kritikovao nedoslednost i duboku, tragičnu hipokriziju politike SPC.
Poznato nam je da je pogled SPC i gospodina Bulovića na stvarnost, prošlost i budućnost države i naroda drastično drugačiji od činjenica, ali je krajnje neubedljivo očekivanje da poverujemo da portparol SPC nije upoznat sa stavovima najviših državnih zvaničnika o verskoj zajednici čiji je jedan od najglasnijih i najagresivnijih čelnika, kao kakav jahač na čelu jurišne konjice dogmi, predrasuda, epskih fantazija, mitomanije i agresije.
Sasvim je neuverljivo da je gospodin Bulović tako dobro obavešten o, recimo “Kobasicijadi” u Turiji, programu “Zmajevih dečijih igara” ili koncertima popularnih kantautora, a da ne zna šta je koliko juče, o njegovoj verskoj zajednici rekao upravo predsednik vlade.
Za sam kraj šture informacije o ovom sastanku, ostaje i gotovo patetično očekivanje gospodina Bulovića da će molitve božanstvu u koje veruje, doprineti da državni vrh ima i savesti i odogovornosti i osećanja za potrebe opstanka našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Izjava gospodina Bulovića, osim direktne uvrede državnih zvaničnika, po njemu nesposobnih da bez određenog “višnjeg nadahnuća” budu svesni odgovornosti sadašnjeg trenutka, sadrži i ozbiljnu dozu licemerja, s obzirom na to da dolazi od čelnika verske zajednice koja već godinama mahanjem praznim mitovima i istorijskim neistinama, na svaki način ugrožava mogućnost Srba na Kosovu da počnu da žive normalno u skladu sa mogućnostima i okolnostima.
Zahtevamo od SPC da prestane da vodi štetočinsku politiku, odustane od neistina i mitova i posveti se sadašnjosti i budućnosti naroda za koji tako brine. Posebno stoga što se, kako to gospodin Bulović ne propušta da spomene, SPC smatra najpozvanijom da bude konsultovana među svim nevladinim organizacijama, a na osnovu krajnje dubioznog podatka da su vernici upravo SPC, apsolutna većina građana Srbije. Ako zastupaju apsolutnu većinu, mada to nigde nije registrovano kao takvo, osim ako gospodin Bulović ne smatra da se svi popisani pravoslavci u Srbiji automatski smatraju podržavaocima politike i delanja SPC, onda SPC mora biti odgovorna prema toj silnoj većini.
Za početak bi mogla, po uzoru na svoje kiparske kolege, da makar malenim delom svoje ogromne imovine, tolike da ni krađa milion evra iz kase SPC ne izaziva veću potrešenost, napokon i konkretno pomogne tom istom napaćenom narodu. Neka se zapitaju, ako negde u sebi pronađu koje zrno i trag čovečnosti, morala i odgovornosti, koliko ljudi mogu da nahrane od samo jedne državne budžetske dotacije koju će svakako uzeti, ne trepnuvši i ne prekrstivši se pri tom.