ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Prema rezultatima globalne studije WIN-Gallup International Assotiation (WIN-GIA), oko 60% svetske populacije smatra se religioznom osobom, dok se ostali deklarišu kao nereligiozni ili ubeđeni ateisti. U Srbiji je religioznost izraženija u odnosu na globalni prosek: 77% građana sebe smatra religioznom osobom, dok se samo 3% ispitanika izjasnilo kao ateista. Nereligioznih u Srbiji ima 16%.
...
TRENDOVI
U poređenju sa 2005 godinom, u Srbiji se primećuje se porast broja religioznih sa 72% na 77% kao i smanjenje ubeđenih ateista sa 4% na 3%. To je u suprotnosti sa svetskim trendom, gde se na globalu broj religioznih osoba smanjio za 9%, a broj ateista povećao za 3%.
...
Među najreligioznijim zemljama sveta su afričke zemlje Gana (96%) i Nigerija (93%), dok je Srbija na 22. mestu (77%)
...
Najveći broj ateista koncentrisan je u isto eći istočnoj Aziji, gde skoro polovina Kineza (47%) i 31% Japanaca sebe smatra ateistima. Srbija se po broju ubeđenih ateista nalazi na 35. mestu (3%).
...

Vise na: http://www.tnsmediumgallup.co.rs/newsletters/Newsletter_TNSMediumGallup_Religioznost%20i%20ateizam_Jul_12.pdf

Interesantno je i pitanje koje je tom prilikom postavljeno:

U 57 zemalja postavljeno je isto pitanje: Bez obzira na to da li odlazite na mesta bogosluženja ili ne, da li biste za sebe rekli da ste religiozna, nereligiozna osoba ili ubeđeni ateista?

Moje pitanje/tema za diskusiju: Da li je vernik onaj ko se oseca tako ili onaj ko striktno postuje pravila koje mu ucenje njegove religije nalaze?

Moje misljenje je da je vernik osoba koja se ponasa striktno prema kanonima, pravilima i ostalim dogmama odredjene religije.
A obzirom da su sve te "svete knjige" toliko pune kontradiktornosti, tesko da covek moze da ispostuje sve te zahteve.
Tako dolazimo do apsurda da pravi vernici, u stvari, i ne postoje, vec postoje vernici po samoubedjenju, koji se ponasaju prema tome kako oni zamisljaju da bi ta njihova religija trebala da izgleda a ne striktno, dogmatiski i kanonski kako im se nalaze.

Pa... ja mislim da je stvar ličnog osećanja da li je neko vernik ili ne.

Kako da ti kažem, te stvari inače nisu nešto što može da bude strogo deo statistike, jer ima onih koji se smatraju vernicima, ali zbog zgroženosti raznim crkvenim svinjarijama, na isti način na koji smo i mi zgroženi, ne žele da učestvuju u tom "liturgijskom" crkvenom životu.

Sa druge strane, siromaštvo i prilično beznađe koje vladaju u Srbiji već decenijama, mnoge ljude okreću pre nekoj iznuđenoj i forsiranoj duhovnosti, nego racionalnoj borbi za sopstveni boljitak, pa otud i taj veliki procenat onih koji se smatraju religioznima.

To su u određenom broju oni koji će pokleknuti pred objektivnim teškoćama, i za spas vapiti imaginarnom božanstvu, ili kletve upućivati ka istom.

Brojke ne moraju biti nerealne, ali su uzroci tu mnogo bitniji.

Problem br. 1 - Srbovanje. Dobar deo ljudi sebe deklariše kao pravoslavce samo zato što je to sada moderno. Kada nacionalizam izadje iz mode broj vernika će drastično opasti.

Problem br. 2 - Lakoća upotrebe. Pravoslavlje je izuzetno lako za upotrebu. Ovde u istočnoj Srbiji nisam čuo ni jednog popa da kritikuje čoveka koji 20 godina nije ni prošao blizu crkve, bitno mu je samo da uzme 100 evra za sahranu ili sl. obred. Zimi treba zadenuti badnjak na masku hladnjaka, treba paziti na gromobranske/zmijske i sl. praznike (što nije teško jer je to izgovor za lenštarenje), treba spremiti gozbu za slavu i to je otprilike to. Nema nikakvog ispovedanja, čitanja svetih knjiga, klanjanja i ostalih teških i dosadnih obreda. Zašto bi onda prosečan konformista zadavao sebi probleme?

nighthawk je napisao:Problem br. 1 - Srbovanje. Dobar deo ljudi sebe deklariše kao pravoslavce samo zato što je to sada moderno. Kada nacionalizam izadje iz mode broj vernika će drastično opasti.

Problem br. 2 - Lakoća upotrebe. Pravoslavlje je izuzetno lako za upotrebu. Ovde u istočnoj Srbiji nisam čuo ni jednog popa da kritikuje čoveka koji 20 godina nije ni prošao blizu crkve, bitno mu je samo da uzme 100 evra za sahranu ili sl. obred. Zimi treba zadenuti badnjak na masku hladnjaka, treba paziti na gromobranske/zmijske i sl. praznike (što nije teško jer je to izgovor za lenštarenje), treba spremiti gozbu za slavu i to je otprilike to. Nema nikakvog ispovedanja, čitanja svetih knjiga, klanjanja i ostalih teških i dosadnih obreda. Zašto bi onda prosečan konformista zadavao sebi probleme?

Tačno.

Ovo pod 1 je tačno i iz razloga što je takozvana intelektualna elita, ili bar onaj njen najglasniji deo, apsolutno kamaleonski prilagodljiva svakoj okolnosti.

U nacionalističkoj euforiji, oni su uz narod. U liberalnom društvu, oni su nosioci ideje liberalizma. U komunizmu, oni najvatrenije brane pravo na jednakost. U teokratiji, oni najvatrenije brane nakaradni princip jednakosti vere i nacije, tj. sve varijante ideologija krvi i tla.

Pod 2 je tačno prvenstveno iz razloga masovne podložnosti sujeverjima svake vrste. Kada bi se sve to raščačkalo, videlo bi se da od nekog elementarnog verskog učenja ima vrlo malo, a sve ostalo su dodatna sujeverja, pokupljena kao čičak nakačen na pantalone.