ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Rehabilitacioni centar Crna Reka poseduje četiri odeljenja i registrovan je i kod crkve i kod državnih vlasti. Sveštenik Branislav Peranović, bivši upravnik ovog centra javnosti je poznat po sledećem:



Pritisnut medijima nakon ovog doživljaja, sveštenik je izjavio:

Nikad nisam prestao da se bavim spasavanjem duša onih koji su na svom životnom putu posrnuli. I posle hajke koja se vodila protiv mene, kad sam optuživan da sam batinaš i siledžija, nisam odustao od svoje misije i još uvek pomažem zavisnicima da se pokaju.
Javnost uvek traži žrtveno jagnje i ja sam prihvatio tu ulogu zarad očuvanja kampa. Jesam grešio, ali morao sam. Batine ne odobravam, imam odbojnost prema svakoj vrsti sile, ali ponekad je nažalost neophodno istući štićenika za njegovo dobro. U „Crnoj reci“ nikog nisam fizički kažnjavao radi ličnog zadovoljstva, već isključivo za dobrobit štićenika - objašnjava Peranović i dodaje da batine kao sredstvo lečenja više ne koristi.
Branislav kaže da je suđenje protiv njega završeno i da je imao ogromnu podršku svojih štićenika, njihovih roditelja i šire javnosti. On očekuje da će sud presuditi u njegovu korist.

Branislav Peranović takođe navodi da se od nemilih događaja u njegovom životu i radu ništa nije promenilo. Mesto upravnika rehabilitacionog centra „Crna reka“ napustio je samoinicijativno pre tri godine, a na poziv vladike Lavrentija iz Šabačke eparhije 2010. došao je u Jadransku Lešnicu, gde je nastavio svoju misiju. U okviru te misije je 7. avgusta 2012, oko 22:20 u dvorištu Centra za odvikavanje od droge, udario pacijenta N.Z. šipkom u glavu misleći da sa sobom nosi drogu i usmrtio ga na licu mesta.

Izvori:
Kurir:
Telegraf

Na sajtu Pravoslavnog centra za odvikavanje od bolesti Sretenje, u kojem se odvilo ubistvo, može se videti da je osoba za kontakt Milanka Peranović, verovatno rođaka sveštenika Peranovića.

Ova dva Centra nisu jedina. Po nezvaničnim podacima, ima ih bar šest.

Lično me interesuje ima li ljudstvo zaposleno u centrima SPC diplomu bilo kakve medicinske škole. Čak je i za nadrilekare poput "reiki majstora" ili "homeopata" neophodna bar stomatološka škola, dok se ovde sudbina ljudi prepušta osobama koje tretiraju pacijente - očigledno je kako.

Šta će mu diploma, on ima rukopoloženje i blagoslov...

Strašno, za ovo bi morale da padaju glave, od premijera i Ministra policije, pa do Peranovićevog direktnog šefa, Gavrilović, patrijarh Irinej Miroslava...

Mislim da bi deo odgovornosti trebalo da snosi i ministarstvo zdravlja, odnosno prinadležne institucije. Poimenično Vuk Stambolović, Snežana Simić, Tomica Milosavljević i Vinka Kojadinović, obzirom da se zalažu za "duhovno lečenje".

Apsolutno!

Ja više ne znam šta treba učiniti.

Možda da sakupljamo potpise protiv tih nakaradnih pravilnika, sporazuma sa SPC i sličnih svinjarija.

Mislim da nam je sada šansa da bar promovišemo aktivnosti, komentarima na javnim glasilima. Siguran sam da bi nam to moglo pomoći. Osim toga, ja već dokumentujem razne ovakve slučajeve na whatstheharm. Kada se nakupe, mogli bi ih odjednom objaviti na više srodnih blogova i sajtova (like a sceptic, čuda prirode, peščanik ...).

Da, mislim da je to dobra ideja.

Osim toga, sticajem okolnosti, "Press" (šta god ko o toj novini mislio) već danima objavljuje gotovo feljtonski članke o nadrilekraima, prevarama i pljačkanju lakovernih a bolesnih ljudi, što se poklopilo sa ovom tragedijom i zločinom u režiji umobolnog Peranovića.

Umesto da država promoviše lečenje koje po W.H.O ima najveći procenat izlečenja ili tačnije zelečenja, jer je zavisnost od opijata F.11. hronična i NEIZLEČIVA bolest.A to je SUPSTITUCIONA TERAPIJA, ona dozvoljava ovakva "dUHOVNA LEČENJA"?! STRAŠNO!
Kako je neizlečiva ako su neki uspeli da apstiniraju? Vrlo logično. Ako je izlečena bolest to znači da bi "izlečeni" mogao da ponekad, rekreativno koristi susptancu a da ne postane ponovo zavisnik! A TO JE NEMOGUĆE! Moguće je da se ljudi zaleče i održavaju apstinenciju.
Izlečenje bi podrazumevalo kao kod recimo gastritisa: izlečen si i možeš jesti povremeno i masnu hranu ili začinjenu a da to ne izazove povratak hronične bolesti! Sve ostalo je zalečenje!

Odakle sve ovo znam? Imao sam lična iskustva dugo godina sa opijatima. I pored pauza od čak 4 godine i bavljenja sportom, nikada, NIKADA, nisam mogao potpuno da prestanem sa konzumacijom. Dakle to je hronično oboljenje koje se ne može izlečiti osim u promilima izraženo i koje se može ZALEČITI APSTINENCIJOM i tačka! Pored apstitnencije još jedan, jako uspešan vid je SUPSTITUCIONA TERAPIJA, najčešće MMT(metadon maintenance therapy) mada se koriste i drugi, dugodelujući opijati kao morfin(Substitol, MST Continus) i Buprenorphine(Subotex, Suboxon-formulacija sa naloxon blokatorom).

Međutim pored ovih "DUHOVNIH LEČILIŠTA" zatvorenog tipa postoji i organizacija koja je internacionalnog karaktera "Narokotics anonymous" ili N.A koja je iznikla iz tradicija A.A (alkoholičari anonimni). Oni takođe ima "boga" u svojom programu s tim što je nešto slobodnije i može se tumačiti viša sila kako god ko želi. Može mu i grupa biti viša sila ali to na kraju ne uspeva. Ko ne veruje kao na primer, ja nikada neće uspeti u tom programu, osim ako mu se sve ne "zgadi". Dakle koliko god i to bilo na bazi dobrovoljnosti i koliko god nema prinude ipak na kraju mora se nekako, samo zavijeno, prihavatiti bog. Jer deo programa kaže:"Postali smo spremni da verujemo da postoji sila jača od nas.....itd, itd.."

Zašto sam ovo napisao zato što su kod ministra Stankovića išli Anonimni narkomani da APELUJU DA NE OTVARA METADONSKE CENTRE?! Da nije bilo uslova EU ni jedan metadonski centar van drajzerove i Novog Sada ne bi zaživeo.Da nije bilo toga možda bih i ja danas "mirisao cveće odozdo"? I masa drugih ljudi koje viđam a od kojih polovina napreduje. Ima i onih koji zloupotrebljavaju terapiju ali bar NE KRADU! I oni su često maltretirani u radu od strane ispekcija zdravstvenih i dobijaju jako mala sredstva.l Znam jer sam već treću godinu na tom programu i funkcionišem jako dobro bez većih problema osim znojenja(što u poređenju sa prljavom, uličnom drogom nije ništa). I za te tri godine ni jedan recidiv. Što je bilo nezamislivo za mene. Dešavalo se da posle jakog treninga odem i kupim sebi pola grama Onda sma shvatio da je to jednostavno kompleksna bolest i nije sramota biti bolestan. Nije za podsmeh i ruganje niti je za osudu. Za osudu može biti nedostatak želje da se sebi pomogne, mad i to razumem. Dakle problematični su ti BOŽIJI RATNICI kako ja zovem i pripadnike N.A i slične. Koji su isključivi. Vama će bog d apomogne vi ste i sa metadonom pod uticajem opijata. Pa šta? Ako je čovek sposoban učemu je problem? Nije problem ako neko ima manjak insulina pa dobija ceo život taj hormon a jeste, ako ima problem sa lučenjem endorfina pa dobija "veštački" morfin u kontrolisanim uslvoima? GLUPOSTI!

Dakle DRŽAVA JE SAIZVRŠILAC U UBISTVU NESREĆNOG N.B! Nisu znali da je Peranović otišao u drugu "parohiju"? Nije nego! Ili ih, još gore, nije zanimalo? Onda je to NEHAT! Svejedno je saizvršilaštvo u ubistvu!

Bravo za post.
Zelim ti da izdrzis i da svoj zivot dovedes u sto normalnije stanje funkcionisanja.
Slazem se sa tvojim stavom da drzava saizvrsilac u ubistvima ljudi koji su leceni na neodgovarajuci nacin.
Kako ce se kvalifikovati, da li iz nehata, bez preumisljajem, sa predumisljajem, na brutalan nacin ili sl... time neka se bave
pravnici, sudije i advokati...
Medicinska nauka je jedini put kojeg treba pratiti, ali kao sto i sam kazes, na tom putu ima puno ljudi sa svim svojim malim ljudskim sujetama i ogranicenjima koji koce i sprecavaju ispravno lecenje ...
Paralelno treba raditi i na preventivi suzbijanaj bolesti zavisnosti. Ali to ova drzava radi slabo ili nikako.
Pa i pusenje, kao jedan drustveno prihvatljivi vid bolesti zavisnosti se ne sprecava, osim sporadicno i na mahove.
Koliko imate ustanova u koje su izlepljene znacima o zabranjenom pusenju a pusi se "bez pardona"....

HVALA!
Ja se i generaln nešto ne krijem, ni svoju prošlost ni probleme. Nisam radio ni pred deovjkama ni pred prijateljima od kojih su najviše njih "prijatlelj" i zanimljivo da je par njih "otišlo" kada sam otišao na terapiju. Misleći valjda da sam tada gori od onoga pre? nebitno pomirio sam se sa tim šta znači biti drugačiji, šta znači shvatati nešto što druge ne shvataju(većinom) i živim svoj život. Ova terapija mi je neka vrsta osiguranja(blokira dejstvo drugih opijata na 60mg) i "popunjava2 mi 70% opiodnih receptora u mozgu. Zato se i koristi jer ovaj opijat ne pokriva svih 100% receptora nego ostavlja ostatak da se oporavlja i preuzima lagano godinama ulogu, proizvodnje endorfina ponovo! Probao sam sa N.A i rekao da ne veujem u boga, oni su mi rekli nije problem ima pravilo:FAKE IT, TO MAKE IT. O.K rekao sam, hajde da probamo i kada sam došao do toga da treba da se prihvati "bog" odustao sam jer ne mogu. Najviše je bio problem ono "bog koji me voli i vodi" )?!) Molim, ako me voli i vodi što me doveo u tu situaciju? Tako da više nisam mogao da idem i da, još gore mi je bilo to neformalno druženje stalno me podsećalo na drogu. Neki nisu ni verovali jer sam bio razijen poprilično i mišićav od treniranja da sam ja takav. Ali meni nije problem bila toliko fizička zavisnost, to sam mogao da istrpim lako ali psihička, onaj "rovac" to mi je bio problem. U dilemi bez ičega ili sa "nečim" a siguran odabrao sam ovo drugo, naročito kad videh da mi ne šteti. Čak sam i koncentrisaniji i usredsređeniji i nemam ni pored malo veće doze, povišen QT inerval srca, naprotiv SVE JE U NAJBOLJEM REDU!

I pored toga što ne koristim ulične droge ne pijem ni alkohol uopšte. Imao sam pvoremeno problem i sa tim, ne kao sa opijatima, ali ipak bilo je teških pijanstava u pauzma drogiranja i sporta, povremeno i sada, iako nemam nikakav "blokator" za alkhol, pomoglo mi je znanje: ILI ĆEŠ PITI I UNIŠTITI JETRU ILI ĆEŠ ŽIVETI! I zgadilo mi se, tri godine nisam okusio alkohol.

Mislim da koliko god da me je koštala iskrenost u životu ja ne umem i ne želim, umem ali neću, da lažem! Ne volim lažove, čak prezirem.Mora se biti iskren prema sebi pa prema drugima posledično.Međutim ima ih dosta, ja ne želim da se družim niti javljam onima koje vidjam tamo a koji su u "fazonu" istom i dalje da preprodaju , da varaju i lažu...što dalje od mene. Ja imam svoj cilj da živim normalnije što je moguće i ne zanimaju me priče o tome o zatvorima, sada su svi "narkomani" kao veliki "kriminalci" a u stvari "pilićari i kokošari" i mnogi od njih bi bili takvi i da nije bolesti. Čak ima i vernika kao nekih, "srbendi"..što je tek, komična situacija..

@Nevernik

Čestitam na uspešnom zalečenju. Želim vam da traje što duže.

Upoznao sam pre nekoliko godina na tribini Jazasa devojku koja je bila u sličnoj situaciji kao vi. Bivša narkomanka (od osnovne škole), u međuvremenu zaradila sidu, ali je uspela da ostavi sve za sobom i nastavi da živi koliko-toliko normalnim životom. Naravno, pod terapijom metadonom.

No ona se nije krila (kako bi sa tribinama koje organizuje), ali uspeva da mladima ukaže na opasnosti koje ih čekaju ako pođu tim putem. Na tribini je opisala deo (a samo ona zna koliko ih je imala) situacija koje dolaze od neprihvatanja društva. Opisala je kako se u gradskom autobusu u Nišu nakon što je rekla vozaču da ima sidu (na njegovo insistiranje - ne nije ti muka, izgledaš zdravo, ne treba ti slobodno mesto) pola autobusa povuklo od nje, kao da je rekla da ima, ne znam, male boginje ili kugu!

Uzgred, ne bih bez rezerve prihvatao svako istraživanje WHO. U pitanju je politizovana institucija koja je čak prihvatila razne "alternativne metode" lečenja. Ne kažem da su u ovom slučaju njeni rezultati neispravni, već da joj se ne sme slepo verovati.

Meni se desilo da sam na stomatološkom kada je prof. videla da imam lezije na desnima pitala koje lekove koristim ja sam rekao metadon a ona me pitala da li sam uzimao heroin, ja sam potvrdio, pa me zatim pitala imam li hcv ja sam rekao da imam(sada za dva meseca završavam lečenje interferonom imam genotip III koji se leči preko 90 procenata) i onda me odvela u posebnu "odaju" tamo se obukla kao da obradjuje marsovca a to je nepotrebno. Rekao sam joj da nisam dužan da joj kažem(mada govorim kada mi daju injekciju, vade krv zamolim često da pripaze da budu malo obazriviji ) jer me zakon ne obavezuje! VEĆ OBAVEZUJE SVAKOG LEKARA DA PACIJENTA TRETIRA KAO DA JE MOŽDA ZARAŽEN TO JEST, DA PRIMENI PROPISANE METODE ZAŠTITE!

Inače narod je ovde zatucan kao i mnogo gde u svetu, razlika je samo u stepenu. A W.H.O naravno da je ispolitizovan samo u ovom slučaju nisu imali razloga da falsifikuju nalaze. DA je nešto drugo u pitanju naravno da im ne bih verovao a nikome i ne verujem a priori.

Meni se desilo da je jedna dr. opšte medicine sa spec. iz urgentne kada je čula da imam HCV, a bila se "naložila" žešće rekla:"kao da si mi sad iščupao nešto iz grudi"?! I to žena koja zna da se seksualnim putem ne prenosi u više od 1 posto. I to kod grubog seksa ili obostranog mikrokrvarenja što je retkost pri normlanom seksualnom odnosu. Na kraju prof. Peruničić načelnik hepatološke ambulante na Infektivnoj klinici K.C Srbije, mi je rekao da od 20.000 ljudi koji su prošli kroz njegovu ordinaciju, samo je 4 kojima su partneri imali HCV takodje imalo isti virus. Kako su dobili nije pouzdano utvrdjeno, možda preko četkice za zube? Ali eto primer ako dr. medicine ima takav stav šta očekivati. Ja, lično nisam nikad imao devojku zavisnicu ne zbog straha od bolesti neke infektivne, nego zato što kada jedan "posrne" onda to i drugi najčešće čini. Štitim sebe.

Da ima dosta ljudi koji su kada se zaleče sasvim "normalni" i O.K. Medjutim ima jedan broj koji su jednostanvo takvi kakvi su. Bili bi oni lažovi, lopovi, nasilnici i dr..i da nisu imali taj problem.
Takvi ljudi koje ne zanim da porade na sebi, koji neće posao ni da traže, koji "vise" pored met. centra i kada popiju terapiju još dva sata, prepiru se, preprodaju "take homes" metadn, "kljucaju" po kafićima okolo da ih IZBACUJU doprinese predrasudama. A to nije tačno. Medjutim nekih 30 posto su nepopravljivi u svakom pogledu. I onda je jasno zašto ljudi tako gledaju na ovaj problem. Jer vide NJIH!

Uz to nam je zaista medicina na izuzetno niskim granama zbog biza "trulih jabuka", od kojih korektni, profesionalni i nadasve kulturni lekari ne mogu ni da se vide, a kamoli čuju...