Potreba i mogućnost da se dosegne ta sloboda je ono što bi trebalo inicirati i razvijati kod svakog, a radoznalost, kao i sklonost i sposobnost za analitičko i kritičko mišljenje je put ka toj slobodi. Da bi se obezbedili uslovi za te sklonosti, potrebna je neka (optimalna) količina znanja, koja se stiče optimalnim konceptom obrazovanja.
Ovaj tekst je... samo zbog sažetosti... pojednostavljeni pogled na jedno karakteristično i indikativno shvatanje kriterijuma za izbor obrazovanja i profesije, uz subjektivni opis nekih pratećih okolnosti. To jeste na distanci od strogo naučnog i stručnog, jer se ništa ne dokazuje i ne analizira u dubljem psiho-sociološkom smislu, već samo ilustruje mogući izvor nekih naših problema. Ali... i u nekim... naukama... o kojima je ovde reč.... ionako je sve... "tako nekako"...
Dakle... profil obrazovanja se bira prema ličnim afinitetima i sposobnostima, pri čemu sposobnosti ograničavaju afinitete više nego obrnuto. Ako u bližoj okolini (više porodica, manje prijatelji) ima "rigidnih apologeta" teze da su društveno-humanističke nauke "prava stvar", jer su nekada baš davno bile osnova za razvoj prirodnih i tehničkih ("sve je počelo od filozofije..."), inicijalna šteta je napravljena i to postaje uvod u nevolju koja se formalizuje studiranjem.
Naime, određena kategorija "baš dobrih đaka" svesna je da nema neki poseban talenat i interesovanja (čitaj: ne ume skoro ništa, osim da vredno prelazi gradivo za dobru ocenu) i racionalno ili intuitivno prihvata takve sopstvene mentalne "sposobnosti". To više ili manje prisebno, vodi svesnom ili nesvesnom "izboru" pukog nastavka srednje škole... u drugoj zgradi, na nekom od "onih" fakulteta, a sve da bi se odložio ponekad bolni ulazak u svet odraslih, gde se nešto korisno radi za neku platu.
To su uobičajeno oni što "ne vole" da uče "kosi hitac" ili misle da su "Kirhofova pravila" horor... i obično se "razneže" na jezike, književnost, istoriju ili likovno ili muzičko... jer "ne mogu da shvate, ali mogu da pamte". U pitanju su tzv. "n' umem al' 'oću" vrednice, gde, zbog različitih društvenih pritisaka i predrasuda... ženska deca budu brojnija, pa nije neobjašnjivo što odavde uglavnom potiču i "ljute" feministkinje. Ima i muških - uglavnom rigidnih desničara tradicionalista koji nisu uspeli da polože prijemni na Bogoslovskom, pa morali da upišu bilo šta na filozofskom ili politkorektnih "social justice warrior" cirkuzanera koji uobičajeno studiraju nešto "mekano", pa kasnije, nezaposleni i dokoni... vijore nečije zastave i drže tuđe transparente.
Dakle, neskloni analitičkom i kritičkom razmišljanju i kreativnom formulisanju/rešavanju problema, opredele se za obrazovanje u kojem su sadržaji uglavnom takvi i toliki da se ne traži ili nije ni moguće razumevanje suštine, nego uglavnom deskripcija - čega ima nesrazmerno više u oblasti društveno-humanističkih nauka i tzv. "mekanih struka". Uz to, po prirodi stvari... ni predavači u tim "mekanim" oblastima ne mogu da neguju nešto čemu ni sami nisu skloni... pa se "krug zatvara" na način karakterističan za "negativnu društvenu povratnu spregu".
S obzirom da su u pitanju vredna i disciplinovana deca, uspeh na studijama uglavnom ne izostane, ali ponekad oni kompetitivno raspoloženi na onu početnu... "razviju" dodatnu frustraciju zbog očigledne svakodnevne inferiornosti u odnosu na uspešne studente i predstavnike "tvrdih struka" (obično tehničkih) koji imaju bolji posao, lako se zapošljavaju, imaju veću zaradu, pozitivan stav da rade nešto korisno i uvažavano, kao i satisfakciju zbog "pravednosti sistema koji ih je nagradio", jer svojevremeno nisu izabrali pomenutu liniju kratkoročno komfornog manjeg otpora.
Da bi se ova "utakmica" učinila koliko-toliko "ravnopravnom"... ovi iz "mekanih" struka se uglavnom usmere na "nategnuto intelektualne" teme koje nikog (ko ima važnija posla) ne zanimaju i na rešavanje "izmišljenih" problema. Veoma slično vernicima koji, da bi parirali naučno obrazovanim ateistima, postavljaju nezgodna "iskonska" pitanja (kako "od ništa postane nešto" ili "šta je bilo pre Big Banga..."). Ako sve ovo nije "dovoljno"... pomaže odlazak u razne parareligijske sisteme, ezoteriju, misticizam, kvaziintelektualizam, filozofičarenje, SJW aktivizam, agresivno veganstvo, borbu za "ljudska prava" životinja, anarhoekološki globalizam... ili promovisanje raznih "teorija zavere" u odnosu na naučne teorije (antiGMO, homeopatija, antivakcinaštvo).
Kad se sve ovo uzme u obzir... nije neumesno da se većini koja bi da se opredeli za ovakve studije nekako ponudi "oportunija" varijanta - nešto kao "Akademija za dame i džentlmene", gde bi se te buduće marljive domaćice i salonski kvaziintelektualci nekoliko semestara (dovoljno je) obučavali za ono što će biti celog života - dekorativne načitane supruge ili uglađeni informisani muževi. Ovo je bolje rešenje od postojećeg, gde buduće "domaćice sa doktoratom" i njihovi muški pandani zauzimaju mesta nekoj autentično pametnoj deci na studijama. A šta će uopšte više škole za život čiji je krajnji smisao... FB prikazivanje ličnih kulinarskih veština i ostvarenja, letovanja/zimovanja/provoda, površnih i pomodnih političkih stavova... i naravno dece i/ili kućnih ljubimaca... Strašno je što se takvi međusobno smatraju nekakvom elitom, bez obzira što moraju da "vuku za rukav" zbog angažmana i honorara, a još strašnije je što sadržajniji život od njihovog... imaju likovi povađeni iz petparačkih romana čuvene Mir-Jam...
Da li sve ovo znači da je obrazovanje iz oblasti prirodno-tehničkih nauka spas za generacije koja se opredeljuje za studiranje ili rešenje svih naših problema? Ma kakvi - jasno je da nije. Nisu "svi filozofi neupotrebljivi, a svi inženjeri sjajni", ali... možda bi koncept obrazovanja u društveno-humanističkim oblastima trebalo da se približi tom konceptu u tehničkim ili prirodnim naukama... makar zbog "filtriranja" onog što bi zalutalo na fakultet.
