A hteo sam i da iznesem neke ideje...
Biću slobodan da dam sugestiju panel-učesnicima (i autorima) tribine o potrebi naglašavanja činjenica: "šta je zapravo teorija zavere?" i "zašto je privlačna teorija zavere?" na samom početku tribine, iako je, doduše, dat sasvim tačan opis i prepušteno auditorijumu da izvodi definicije. U tom opisu nije rečeno ništa netačno, pa ovo nije nikakva replika/zamerka, već samo predlog da stvari budu prikazane na najbolji način. Možda bi, u tom smislu, od strane organizatora, budućim autorima (za buduće tribine) mogla da se uputi preporuka o očekivanom sadržaju njihovog izlaganja.
U širokom spektru tzv. "parareligijskih" verovanja, "teorije zavere" imaju značajno mesto zbog strukture dela populacije koja se tim "teorijama" bavi. Naime, po pravilu su to oni čija mentalna neuravnoteženost je u rangu ili iznad funkcionalnog znanja i obrazovanja, gde "uobičajena upornost da se brani stav" prevazilazi racionalne okvire.
Moguće je da su "teorije zavere" najbolja ilustracija suštine "verovanja" na ovim prostorima i onim koji su slični u civilizacijsko-kulturološkom smislu. Zašto? Uglavnom zbog:
- nesklonosti analitičkom razmišljanju, izbegavanja kritičkog stava i nedostatka intelektualne hrabrosti,
- neznanja i neinformisanosti,
- lakovernosti, sujeverja, paranoje i straha i
- sklonosti da se nasedne na neku teoriju zavere.
Ovo poslednje će verovatno zanimati sociologe (i psihologe), jer bi tu mogli da pronađu neko novo polje istraživanja u odnosu na već "izlizana"...
Verovatno se slažemo da su teorije zavere... sistem neistina i/ili poluistina, o
navodnim uzrocima dobrih ili loših
navodnih posledica, koje se lansiraju da bi se
favorizovao ili diskreditovao neko ili nešto.
Pomenuti "Neko" ili "Nešto" mora da ima "globalni", a ne lokalni značaj, jer bi se inače radilo o običnoj spletki ili tzv. "spinovanju", čime se inače svakodnevno bavi tzv. žuta štampa. Pored toga, mora da postoji
sistem neistina/poluistina, a ne samo jedna, makar i notorna, jer je samo u tom slučaju opravdan status "teorije".
Zbog naglašavanja "naučne" podloge za "teoriju zavere", pored mističnih detalja, daju se i nekakvi kvazi-dokazi, nepouzdani citati, navode sumnjive uzročno-posledične veze, samo formalna statistička značajnost i slično. Uglavnom se za promovisanje "teorije zavere" koriste metode poznate u sferi "opsenjivanje prostote".
Postoje pozitivne i negativne "teorije zavere". Ove druge su mnogo češće, jer je teško pažnju prosečnog konzumenta vesti usmeriti na neku dobru i pozitivnu stvar. Izuzetak su naravno pozitivne "mini teorije zavere" koje se lansiraju u, na primer, predizbornim kampanjama, sa ciljem da se favorizuje neki kandidat (Feketić, tipično...) ili neka politička opcija (fantomska saradnja sa globalnim ekonomskim faktorima, navodne izjave svetskih centara moći o našem značaju, itd).
Zašto su populaciji privlačne "teorije zavere"? Ima više razloga, a jedan je u potrebi običnog čoveka da veruje u čuda... Privlačnost "čuda" je slična privlačnosti "teorije zavere":
a) "čudo" koje je neko prosečan "iskusio" ili "teorija zavere" koju neko običan protura, izdvaja ga iz gomile njemu sličnih i
b) "čudo" i "teorija zavere" "izjednačava" prosečne i nadprosečne, jer ovi drugi, možda i za sada, ne mogu da naučno opovrgnu postojanje "čuda" i besmislenost "teorije zavere".
Osim pozitivnih i negativnih, ozbiljnih i bezazlenih, postoji i čitava klasa interesantnih "kontra teorija zavere". Cilj ovih teorija je da spreče, eliminišu ili diskredituju druge potencijalne standardne "teorije zavere" ili da se predupredi stvaranje lošeg raspoloženja javnog mnjenja u odnosu na neku stvar ili nekog pojedinca.
Primer 1... Anti-vakcinacijska kampanja je primer moguće "kontra teorije zavere": farmaceutski lobi (koji zaista postoji) istakne u prvi plan pojedince (sa kojima može, ali i ne mora da bude u dogovoru) sa ekstremnim anti-vakcinacijskim stavom i na kraju kampanje ih potpuno diskredituje. Prosečno informisana i obrazovana javnost tada "slobodno" može da zaključi da je farmaceutska industrija "časna i poštena"... pa se na tržištu lakše distribuiraju čak i neke "sumnjive" vakcine.
Primer 2... Vlasnik privatnog univerziteta na kojem studiraju starlete, lokalni tajkuni, sportske zvezde, političari... i ostala fauna te vrste, nađe nekoliko "insajdera" da prijave i odbrane naučno veoma sumnjive doktorske teze na afirmisanim državnim univerzitetima. To uspe zbog korumpiranosti dela establišmenta tih institucija. Bezvredni doktorati tako ne postanu dokaz da se kvazi-nauka radi i na ozbiljnim mestima, već "dokaz" zavere protiv svojevrsnih "Giga-Nešto" univerziteta.