ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

Na prvi pogled čini nam se da smo mi mi od glave do pete.

Ipak, da li je tako?
Ukoliko izgubimo jedan ili sve udove i dalje ostajemo individua koja smo bili.
Isto će se desiti ako zamenimo srce, bubrege, pluća itd.

Dakle, individua je locirana samo u delovima tela koji ne mogu da se zamene.

Ne može da se zameni kompletna koža, ali mogu svi njeni delovi. Dakle otpisujemo i kožu.
Ne mogu da se zamene sve kosti. Naročito ne vratne, ključne itd.
Međutim te kosti su iste kao kosti koje su bile u nogama, rukama itd. U kostima nema ničeg tako posebnog i to što ne mogu da se zamene danas, stvar je samo nesavršene trenutne nauke u tehničkom pogledu ne i potencijalne mogućnosti.

Sve se dakle svodi na mozak. Ostaje da zaključimo da je individua, odnosno srž života locirana u mozgu.
Ipak i ovo postaje vrlo problematično jer mnoga živa bića nemaju mozak. Mogu im se dakle zameniti svi delovi tela, pa ipak ostaju živi entiteti.
Glistu preseci na pola, dobijemo dve individue, ali koja individua je ,,ona stara''? Možda obe?

Čak i za zamenu delova mozga, neki naučnici tvrde da nije nemoguća misija.
Po njima nije pitanje da li će moći da se zamene delovi mozga već kada.
Za vek, dva ili tri (nebitno) ljudi će moći da zamenjuju svaki deo mozga koji je oštećen.

To sve dodatno otežava odgovor na pitanje gde je locirana srž naše individue, suština našeg života.

Problem plus predstavlja i kloniranje. Svaka ćalija sadrži matricu (formulu) za naše celokupno telo pa čak i za mozak.
Zamislimo čoveka koji je ostao bez ijedne noge i ruke. Ukoliko ga kloniramo, njegov klon imaće sve udove.
Ćelija dakle ne prenosi formulu donatora kakav je sada već samo osnovnu matricu - formulu razvitka.

Zamislimo sad sledeće: Čovek je kloniran i ima dva potomka. Obojica su potpuno identična i ocu i jedan drugom. Imaju iste crte lica, linije dlana pa i mozgove.
Ipak oni nisu jedna ista ličnost. Nalaze na dva različita mesta i imaju različita iskustva.
Zamislimo da su doživeli nesreću gde je jedan brat sa ranama od kojih nema spasa, a drugi ima samo uništene delove mozga.
Lekari otpisuju prvog i zadržavaju mu samo delove mozga koje će presaditi drugom.

Drugi ima delove mozga brata, ali šta je onda čija individua?
Je li preživeli ,,onaj stari'' ili je pomešana ličnost sa pokojnim bratom ili je možda više brat nego ,,onaj stari'' ?
Gde se završava jedna individua, a počinje druga?

Sve zavisi koji deo je evoluirao u koju svrhu. Bog je najčešće u desnoj hemisferi.

Nov sam na forumu,pre par sati sam pokrenuo jednu temu,čekam odobrenje na nju,do tada ću malo komentarisati ostale teme,a sve ovo što ću ovde govoriti će biti i na toj temi,ako bude prihvaćena.Ovde ću izneti neka saznanja do kojih je filozofija došla nakon višemilenijskog razvoja.Da napomenem da filozofija nema nikakve veze sa religijom,verovanjima,niti sa onim što mi olako danas zovemo filozofijom,a što obično predstavlja neki subjektivni stav,dakle,to je proizvod mišljenja,ispitivanja.Jedna velika iluzija,koju je idealistička filozofija srušila,jeste realnost objektivnog sveta.Prostim rečima,ovaj svet ne postoji sam po sebi,nezavisno od svesnog subjekta,tj. nas (što ću pokušati bolje da pojasnim),ili još prostije,ovaj svet je naša predstava.Da bi ovo razumeli,morate za trenutak ostaviti naučni metod po strani i pozabaviti se sa neposrednim činjenicama svesti!Naučni metod je pogrešan.jer se apsolutno zasniva na realnosti objektivnog sveta,tj. bavi se predstavom.Po čemu je ovaj svet ,,realniji,, od sna?U snu mi takodje imamo taj osećaj ,,realnosti,, ,,jedine stvarnosti,, a potpuno zaboravljamo na ,,realan svet,, isto tako kao što nakon budjenja ovaj svet postaje ,,jedina realnost,, Želeo bih da čujem vaše mišljenje.Sada ću izneti neke činjenice,koje možete proveriti bilo kad i bilo gde.Npr. vidite neko drvo.Kako smo navikli,kažemo da to drvo postoji i kad ga ne gledamo,medjutim,to je veliki apsurd,NE POSTOJI KAO TAKVO.Ako pažljivo osmotrite,primetićete da kada kažete ,,to drvo postoji i kad ga ne gledam,, vi pred sobom imate upravu sliku drveta kada ga opažate!!!!Nema tu nikakve slike drveta koje ne opažam,to je nemoguće,ako kažemo da ima,to je opet opažanje.Primećujete apsurd???Evo primera,opazili smo ovog barjaktara e sad,mi kažemo ,,ovaj barjaktar postoji i kada ga ne opažamo,, a pritom pred sobom imamo ovaj prizor dakle,opet ono što opažamo!U tome leži problem nauke,a što je,moram reći,stavlja ispod filozofije,svakako da nauka ima neka korisna znanja,ali,to je ipak i dalje samo bavljenje predstavom,fatamorganom,iluzijom,kako hoćete.Morao sam da ovo objasnim da bih konačno došao do ,,lokacije individue,, Vidite,veliko znanje koje je filozofija dala je ,,korelativnost subjekta i objekta,, što je lako shvatiti,ako je ono prethodno shvaćeno.Dakle,kakva god je predstava,bilo java,ili san,halucinacija,kakve god promene bile,ima nečeg što je postojano,nepromenljivo,to je upravo svesni subjekat,tj. mi.Dekart je rekao ,,ja ne znam da li je ovaj svet iluzija,da li me demon vara,ali ono što sam siguran je da JA JESAM!!!Svako od nas je svestan sebe,naposletku.Konačno,time smo došli do Duha,nečeg imaterijalnog,ali ne nešto nalik onom iz Aladinove lampe Ja ne mogu znati da li sam dobro objasnio,jer ja već imam razumevanje toga,te mi slobodno postavljajte pitanje,kritikujte,sve ću pročitati i odgovoriti,ali,ako ste nešto shvatili,videćete da je apsurdno govoriti o lokaciji individue,jer je i sam mozak tek deo predstave koju posmatramo.Pozdrav!

Dalibore, Junger je solipsista, ili bar tako ja zaključujem... pominje tvrdi skepticizam, mozak-u-tegli i slično "filozofiranje"... to mu je ta druga tema koju pominje...

Nisam.

Suština je da, koliko god mi filozofirali o ovome ili onome, jedino što možemo da dokažemo i uvek funkcioniše na isti način je materijalni svet, posmatran na naučni način. Sve ostalo su "what ifs" ili ŠBBKBB. Interesantno kao misaoni eksperiment, ali bez ikakvog uticaja na ono što naša čula poimaju i sa čime možemo da stupimo u interakciju, na opšte stanje u svetu kakvim god da ga poimamo, i u potpunosti nedokazivo. Dakle, beskorisno.