ARHIVA Foruma "Ateisti Srbije"

19. JANUAR 2014.



Mediji: http://www.slobodnaevropa.org/content/t ... 48218.html

Učestvuju:

- Srbijanka Turajlić, profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

- Biljana Stojković biolog, vanredna profesorka Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu,

- Siniša Vukadinović, profesor geografije i građanskog vaspitanja,

- Snežana Pavlović, savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i član Komisije Vlade Republike Srbije za versku nastavu.

Kao i desetak godina unazad, u Srbiji se ponovo kao državni, obavezujući praznik obeležava takozvani „Dan duhovnosti", odnosno verski praznik Srpske pravoslavne crkve, dan sv. Save. Na taj dan, svake godine, deca, učenje i znanje prelaze u drugi plan, dok se po školama obavljaju verski obredi, a sveštenici vrše verske službe. Sve ovo se dešava u državnim školama jedne nominalno sekularne države.

Istovremeno, od uvođenja veronauke, prošlo je 10 godina.
Šta je postignuto, a šta izgubljeno za tih 10 godina?

Da li je obavezujuća sekularnost u obrazovnom sistemu Srbije samo mrtvo slovo na papiru i možemo li sebi priuštiti još nekoliko izgubljenih generacija školaraca?

Da li je dozvoljeno moliti se u školi?

Da li je u svetovnoj državi poželjna saradnja crkve i države na zajedničkom projektu?

Da li prosvetni sistem može da favorizuje pogled na svet koji nije naučni?

Sme li prosvetni sistem da podilazi verskom pomodarstvu?

Da li verska nastava oprema učenike za život u 21. veku u Evrppskoj uniji?

Koji su bili ciljevi uvođenja verske nastave u škole i da li su oni ostvareni?

Kako se evaluiraju efekti verske nastave?

Koji su pokazatelji na osnovu kojih se procenjuje uspešnost verske nastave?

Da li su ikada više nego danas bile aktuelne besmrtne reči Dimitrija (Dositeja) Obradovića -- „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!"?

Osnovni problem koji proističe iz izlaganja g-đe penzionisane profesorke je iskazano (skoro "predizborno") razumevanje za pragmatičnu odluku o uvođenju veronauke u škole, za vreme njenog mandata i neka vrsta "usiljene tolerancije" kroz čuđenje što na tribini ne učestvuje niko sa "druge strane", što je slično apsurdno kao i nastojanje da, na primer, u raspravi o nekom zakonu učestvuju potencijalni prekršioci, tj. oni sa "druge strane" tog zakona. Inače, preopširno...

Drugi učesnik u diskusiji (g-đa iz resornog ministarstva) "apeluje" na toleranciju ("da se ne ubeđujemo, već da sarađujemo") stavom da pohađanje verske nastave treba da bude stvar ličnog izbora, što je ne samo sporno, već i ne baš pošten pokušaj da se pod kvazi-etičkim izgovorom uvede neetička stvar ("aj' se dogovorimo, pa da vas prevarimo"). Indikativno je navođenje činjenice da su "veroučitelji" bili nekompetentni u prvim fazama uvođenja verske nastave kod nas, što nas stavlja u dilemu: da li sporni sadržaji postaju manje sporni, ako ih promovišu veštiji promoteri? Istup je, inače, najbolja antireklama za pomenuto zanimanje "master religiolog"...

U izlaganju profesora geografije jedne osnovne škole ima dokaza da su ateisti ugrožena manjina, primera kakav odnos treba ateisti da imaju u odnosu na "religijsko nasilje" i nekoliko razloga za ukidanje "veronauke" u školama za šta je usledio i prvi aplauz na tribini.

Nije iznenađenje istup vanredne profesorke sa Biološkog fakulteta: ne samo zbog veštine u prezentaciji stavova (jasno i zanimljivo), već i ukazivanja na to šta je suštinski problem sa manje ili više "puzajućom klerikalizacijom" kod nas i zašto je autentično sekularno obrazovanje superiorno u odnosu na nametnutu "veronauku".

U poređenju sa prva dva izlaganja ovo ukazuje na mogućnost da se oslobodimo bar jednog manjeg dela našeg "provincijalnog kompleksa", pa da prestanemo "štreberski" ponavljamo ili da "ponavljački" prepisujemo koncept veronauke koji promovišu EU fake-autoriteti, ako već imamo neke uslove da budemo ravnopravi član te zajednice u oblasti obrazovanja. Verovatno bi naše eliminisanje "veronauke" iz školskih programa ta ista EU videla kao primer koji treba slediti.