Homoseksualnost kao fenomen
Poslato: 22. Okt 2012., 13:21
O homoseksualnosti se često priča s žarom. Jedni zauzmu stav PRO a drugi PROTIV.
Strastvena diskusija razgovor odvede po pravilu van smislene poente - u čisto vređanje.
Umesto toga predlažem temu koja neće biti ni za ni protiv već takvu da na homoseksualnost gleda čisto kao na fenomen (sličan levoruksoti, daltonizmu itd) bez ikakvog emotivnog upliva.
Izneću svoje viđenje porekla gejstva, pa me zanima šta ko misli o tome.
Homoseksualnsot je primećena kod skoro 1000 vrsta. To su svi viši sisari, ali je ima i kod nekih ptica.
POREKLO MUŠKE HOMOSEKSUALNOSTI KOD SISARA
Mislim da je sklonsost kao istom polu nastala kao odgovor prirode na težnju vođe čopora/krda da sve ženke zadrži samo za sebe. Skoro u svim sisarskim vrstama (ne računajući morske: kitove i delfine) prisutna je formula da samo onaj najjači alfa mužjak - vođa krda, ima pravo da prenese najjače gene u narednu generaciju.
Tu postoje varijacije pa kod jelena ili divljih konja, vođa krda ima jedini pravo na sve ženke (drugi jelen za paranje mora da izazove vođu na dvoboj, pa tek ako ga pobedi ima pravo da se pari), a kod majmuna vođa ima pravo na sve ženke, ali i drugi imaju umanjena prava.
Pravo sporednog mužjaka na seks sa ženkom određuje sam vođa majmuna na osnovu lojalnosti njemu.
Majmuni koji su mu najlojalniji dobiće od njega dozvolu da naskaču na ženke, ali samo na one koje im vođa dozvoli. To su uglavnom one ženke koje vođa ne želi (neprivlačnije, starije itd).
Slično je kod divljih i napuštenih pasa, divljih konja, vukova itd. Kod mačora nema krda, ali manje borbeni mačori ne dobiju priliku za parenje.
Nama je najznačajnije proučavanje krda majmuna jer od njih je i nastao homo sapiens.
Od 100 mužjaka majmuna, njih 7-8 biće vođe svojih čopora na duži period,
a duplo više, tako oko 15-16 biće vođe u nekim kraćim periodima (dok ih novi mužjak ne pobedi u dvoboju). To je oko 25 mužjaka koji će imati pristup ženkama.
Svaki od njih imaće dvojicu do trojicu lojalnih prijatelja kojima će dopustiti parenje sa ženkama koje sam ne želi, što znači da će još pedesetak mužjaka kad tad dobiti priliku.
Međutim ni jedna varijanta ne predviđa da svi mužjaci dođu do ženke.
Uvek bi ostao procenat onih najslabijih koji nikada po zakonu verovatnoće ne bi došlo do ženki.
Usled takve paradigme da geni samo najjačih moraju da se prenesu dalje radi dobra cele vrste, priroda je morala da stvori neko rešenje da bi i slabi mužjaci dobili smisao bitisanja i motivaciju da se i dalje bore za krdo. Smisao je ALTERNATIVNI UKUS.
Tako je primećeno da neki jeleni sami skidaju svoje rogove. Time stavljaju do znanja vođi krda de mu neće biti konkurenti i samim tim nema razlog da ih bode, gura iz krda, dalje od ženki itd.
Da nema gejstva, izvesni procenat mužjaka bio bi večno frustriran, nezadovoljan i dekstruktivan. Umesto zadovoljavajuće uloge u krdu, takvi mužjaci večito bi mrzeli vođu krda i želeli da ga smene, što velikom delu nikad ne bi uspelo. Čitavo krdo bilo bi slabije. Samim tim lakši plen neprijatelju. Zahvaljujući fenomenu gejstva, sačuvan je veći mir u krdima.
Mužjaci sa gej ukusom nemaju razloga da mrze vođu čopora jer on im, u tom slučaju, ne uskraćuje ništa ne žele. Nisu frustrirani, ni agresivni. Niti su pretnja vođi niti bi ženkama stvarali više mladunaca nego što je potrebno. S obzirom da nemaju frustracije oni su zadovoljniji u krdo i imaju i dalje motiv da se bore za njega. Nabavljaju hranu i dobro se slažu sa ostalima.
S obzirom da je mali procenat mužjaka u svim vrsti sasvim dovoljan za dalje umnožavanje cele vrste, ostaje da zaključimo da je gejstvo potpuno prirodna pojava. Čak bi njihova zajednica bila destruktivna bez gej jedinki.
Vratimo se na ljude. I kod nas je sve do par poslednjih hiljada godina, monogamija bila neprirodna.
Kod azijskih naroda poligamija je bila češća nego monogamija. I danas u većini arapskih zemalja dozboljena je ženidba sa više žena, a kamoli nekad.
Dakle i kod ljudi uvek je bio nepotreban pun procenat strejt muškaraca, a kamoli kod životinja.
Dolazimo do zaključka da su evnusi u haremima bili nepotrebni. Umesto njih trebalo je za čuvare jednostavno izabrati gejeve. Uštedelo bi se na kastraciji.
POREKLO ŽENSKE HOMOSEKSUALNOSTI KOD SISARA
Što se tiče ženske homoseksualnosti, (a kod žena je daleko ćešća biseksualnost nego čisto lezbejstvo) za nju nemam tako jasan odgovor. Ako se i tu baziramo na poređenje sa životinjama, ostaje da zaključimo da u sistemu gde jedan vođa ima pravo na sve ženke, neke od njih nikad ili vrlo retko dođu na red. Njima u tom slučaju ne preostaje ništa drugo nego da se posvete intimnostima sa drugim ženkama. Priroda je i kod njih učinila isto. Stvorila je alternativni ukus. U haremima je lezbejstvo bilo vrlo često iz istog razloga. Mnoge kod sultana nisu dolazile na red.
Geni prate one formule i matrice bitisanja koje su u prošlosti funkcionsale. Dakle ako milionima godina funkcioniše matrica u kome su životinjske zajednice ili ljudska društva, funkcionisali u sistemu gde nisu sve jedinke strejt, logično je očekivati da će se prenos takve formule nastaviti i dalje.
Mislim da bi homoseksualnost mogla da nestane jedino ako bi sledećih recimo 200 000 godina monogamija bila dominantna. U tom slučaju svakom mušarcu sledovala bi jedna žena u tolikom broju generacija da bi se ta formula utisnula kao najidealnija.
Za sad nemam bolje odgovore. Možda neko ima.
Strastvena diskusija razgovor odvede po pravilu van smislene poente - u čisto vređanje.
Umesto toga predlažem temu koja neće biti ni za ni protiv već takvu da na homoseksualnost gleda čisto kao na fenomen (sličan levoruksoti, daltonizmu itd) bez ikakvog emotivnog upliva.
Izneću svoje viđenje porekla gejstva, pa me zanima šta ko misli o tome.
Homoseksualnsot je primećena kod skoro 1000 vrsta. To su svi viši sisari, ali je ima i kod nekih ptica.
POREKLO MUŠKE HOMOSEKSUALNOSTI KOD SISARA
Mislim da je sklonsost kao istom polu nastala kao odgovor prirode na težnju vođe čopora/krda da sve ženke zadrži samo za sebe. Skoro u svim sisarskim vrstama (ne računajući morske: kitove i delfine) prisutna je formula da samo onaj najjači alfa mužjak - vođa krda, ima pravo da prenese najjače gene u narednu generaciju.
Tu postoje varijacije pa kod jelena ili divljih konja, vođa krda ima jedini pravo na sve ženke (drugi jelen za paranje mora da izazove vođu na dvoboj, pa tek ako ga pobedi ima pravo da se pari), a kod majmuna vođa ima pravo na sve ženke, ali i drugi imaju umanjena prava.
Pravo sporednog mužjaka na seks sa ženkom određuje sam vođa majmuna na osnovu lojalnosti njemu.
Majmuni koji su mu najlojalniji dobiće od njega dozvolu da naskaču na ženke, ali samo na one koje im vođa dozvoli. To su uglavnom one ženke koje vođa ne želi (neprivlačnije, starije itd).
Slično je kod divljih i napuštenih pasa, divljih konja, vukova itd. Kod mačora nema krda, ali manje borbeni mačori ne dobiju priliku za parenje.
Nama je najznačajnije proučavanje krda majmuna jer od njih je i nastao homo sapiens.
Od 100 mužjaka majmuna, njih 7-8 biće vođe svojih čopora na duži period,
a duplo više, tako oko 15-16 biće vođe u nekim kraćim periodima (dok ih novi mužjak ne pobedi u dvoboju). To je oko 25 mužjaka koji će imati pristup ženkama.
Svaki od njih imaće dvojicu do trojicu lojalnih prijatelja kojima će dopustiti parenje sa ženkama koje sam ne želi, što znači da će još pedesetak mužjaka kad tad dobiti priliku.
Međutim ni jedna varijanta ne predviđa da svi mužjaci dođu do ženke.
Uvek bi ostao procenat onih najslabijih koji nikada po zakonu verovatnoće ne bi došlo do ženki.
Usled takve paradigme da geni samo najjačih moraju da se prenesu dalje radi dobra cele vrste, priroda je morala da stvori neko rešenje da bi i slabi mužjaci dobili smisao bitisanja i motivaciju da se i dalje bore za krdo. Smisao je ALTERNATIVNI UKUS.
Tako je primećeno da neki jeleni sami skidaju svoje rogove. Time stavljaju do znanja vođi krda de mu neće biti konkurenti i samim tim nema razlog da ih bode, gura iz krda, dalje od ženki itd.
Da nema gejstva, izvesni procenat mužjaka bio bi večno frustriran, nezadovoljan i dekstruktivan. Umesto zadovoljavajuće uloge u krdu, takvi mužjaci večito bi mrzeli vođu krda i želeli da ga smene, što velikom delu nikad ne bi uspelo. Čitavo krdo bilo bi slabije. Samim tim lakši plen neprijatelju. Zahvaljujući fenomenu gejstva, sačuvan je veći mir u krdima.
Mužjaci sa gej ukusom nemaju razloga da mrze vođu čopora jer on im, u tom slučaju, ne uskraćuje ništa ne žele. Nisu frustrirani, ni agresivni. Niti su pretnja vođi niti bi ženkama stvarali više mladunaca nego što je potrebno. S obzirom da nemaju frustracije oni su zadovoljniji u krdo i imaju i dalje motiv da se bore za njega. Nabavljaju hranu i dobro se slažu sa ostalima.
S obzirom da je mali procenat mužjaka u svim vrsti sasvim dovoljan za dalje umnožavanje cele vrste, ostaje da zaključimo da je gejstvo potpuno prirodna pojava. Čak bi njihova zajednica bila destruktivna bez gej jedinki.
Vratimo se na ljude. I kod nas je sve do par poslednjih hiljada godina, monogamija bila neprirodna.
Kod azijskih naroda poligamija je bila češća nego monogamija. I danas u većini arapskih zemalja dozboljena je ženidba sa više žena, a kamoli nekad.
Dakle i kod ljudi uvek je bio nepotreban pun procenat strejt muškaraca, a kamoli kod životinja.
Dolazimo do zaključka da su evnusi u haremima bili nepotrebni. Umesto njih trebalo je za čuvare jednostavno izabrati gejeve. Uštedelo bi se na kastraciji.
POREKLO ŽENSKE HOMOSEKSUALNOSTI KOD SISARA
Što se tiče ženske homoseksualnosti, (a kod žena je daleko ćešća biseksualnost nego čisto lezbejstvo) za nju nemam tako jasan odgovor. Ako se i tu baziramo na poređenje sa životinjama, ostaje da zaključimo da u sistemu gde jedan vođa ima pravo na sve ženke, neke od njih nikad ili vrlo retko dođu na red. Njima u tom slučaju ne preostaje ništa drugo nego da se posvete intimnostima sa drugim ženkama. Priroda je i kod njih učinila isto. Stvorila je alternativni ukus. U haremima je lezbejstvo bilo vrlo često iz istog razloga. Mnoge kod sultana nisu dolazile na red.
Geni prate one formule i matrice bitisanja koje su u prošlosti funkcionsale. Dakle ako milionima godina funkcioniše matrica u kome su životinjske zajednice ili ljudska društva, funkcionisali u sistemu gde nisu sve jedinke strejt, logično je očekivati da će se prenos takve formule nastaviti i dalje.
Mislim da bi homoseksualnost mogla da nestane jedino ako bi sledećih recimo 200 000 godina monogamija bila dominantna. U tom slučaju svakom mušarcu sledovala bi jedna žena u tolikom broju generacija da bi se ta formula utisnula kao najidealnija.
Za sad nemam bolje odgovore. Možda neko ima.