Дакле, Авокадо, покушаћу да објасним што разумљивије, колико је то могуће ... Јер о неким феноменима (у животу ..) се не може једноставно одговорити, још и ако из себе имају много наслага прошлости, векова, миленијума ... Дакле, ствари о којима желимо да говоримо су вишеслојне...
Али ћу само кратко поставити негативне ствари религиозности и, супротно од тога, онако га види светоотачко богословље .
Одмах, само да кажем, већину погрешних пројава религиозности управо можемо наћи у православљу и међу православним верницима, као и католичким итд ...Од тога "болију" све вере, а опет кажем православно богословље види лека у древном, ранохришћанском доживљају Цркве као заједнице личности окупљених у име Исуса Христа.
Елем,
+По
религиозном схватању , циљ спасења је искупљење, по светоотачком богословљу је то обожење.
+Религија
заговара индивидуализам, православље саборност.
+По
религији човек је обичан смртник, грешник ....а ми сматрамо да човек јесте
грешан али уједно је и „икона Божија“. (има особине Бога : слободу, ум, вољу,
стваралаштво...)
+По
религији човек је слуга, роб Божији по Православљу је син божији (човек је
врхунац и круна Божијег стваралаштва).
+У
религији човек има страх од Бога, од пакла, и све се дешавва по некој нужности
итд... у православљу човек је члан Цркве, пре свега, зато што воли Бога, воли
живот, воли Литургију и све што чини , чини слободно, зато што жели да тако чини, зато што му се тако свиђа .
+У
религији вера је психологизована, спиритуализована и све се темељи на
психолошком и емотивном доживљају Бога, живота и себе ....овамо, са друге
стране, вера је живот са Христом заснован на вечним, односно онтолошким (не и
психолошким) темељима.Ratio (не само emotion)се итекао користи
и пожељан је јер је Бог, пре свег, рационално биће ..
+По
религији, човечија душа је по природи „бесмртна“, па светим оцима и учитељима она је по природи
смртна јер је створена „ни из чега“ ( -exnihilo) али јсете створена за бесмртност која се управо остварује једино у заједници
слободе и љубави са Оним Који Јесте Бесмртан и Вечан и који јесте носилац
живота и Саможивот.
+По
религији, пакао је МЕСТО – вулкан са вечитим огњем у коме се грешници муче јер
нису испуњавали прописане норме (заповести, каноне ...), по православљу пако је
СТАЊЕ личности отуђене од огња божанске љубави у коме уживају они који имају
понтецијала за то, они који су се током живота хранили телом и крвљу Христовом,
који јесте огањ који почишћује и обесмрћује све ...
+По
религији Рај је лебдење на облацима итд, по православљу Рај је бити у заједници
са Богом, који јесте највеће БОГатство, Рај и милина које човек може да осети
...
+
Религија од духовника пави гуруа и непогрешивог
„носиоца благодати и истине" (нпр. Артемује
) уместо да изграђује способне парохијски свештенике којима је циљ да сваког
верника упути ка Христу (а не гуруу) ...
+
Религија ствара култ и лутање по манатирима тражећи овакве „духовнике“ који су
прозорљиви (-видовити) уместо да упућује
чланове своје Цркве на конкретну литургијску заједницу (-парохију).
+Религиозним
људима Литургија и Евхаристија су само једна од светих тајни, за утемељеног
верујућег човека, Евхаристија је Тајна над Тајнама потврда Цркве као Тела Христовог.
+Истински
верујућ човек је креативан и одише духом благодати. Религиозан је стерилан,
фарисејски (-самозадовољно) настројен.
По
религији Бог је, првенствено, праведан, строг, прецизан... овамо Бог је пре
свега љубав, доброта, разумевање, праштање, милост ...
Ето,
ово је укратко оно што је могло да се каже. Авокадо, ако има некаквих
нејасноћа, слободно реци.
